Порекло презимена, село Јагоштица (Бајина Башта)

16. јануара 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Јагоштица, општина Бајина Башта. Стање из 1903. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село Јагоштица је на запад од Предеовог Крста, преко поља Галине и брда Галиника. Галиник дели село на два једнака дела. Под Предеовим Крстом по Галини и низ Брусницу је заселак Галинци, преко Галиника су на запад Матићи, Алићи, Крнићи и Тадићи, више махале него прави засеоци, а зову се општим именом Јагоштица. Око села су брда: Штула, Предеов Крст, Каменови, Црни Врх и Столац.

Поток је Брусница а чесме и врела: Точак, Дуга Чесма, Лужевина, Лијешће, Бадањ и Невен.

На Звијезди су главнија узвишења: Гладна, Подборовац, Јагњила, Гујашица, Кнезови, Надбеговине На Бадњу, В. Врановина, Чајир, Омар, Накладе, Подплоча, Равна Звијезда, Толли До, Биљешка, Цмиљево Брдо, Плоча, Долови, Стијена, Набојине, Рогоз, Милијев Дућан (неки Милије бегао у шупљине стена), Мало Брдо, Камено Брдо, Илић-Брдо, Каменови.

Шумски су крајеви: Видача, Угљеница, Језеро, Црниљево, Брдо. Точила на Дрини куда се спушта грађа су: Губаво Точило, Одрто Точило, Перино Точило на Дрини, Перино, Орлово и Чунчарско Точило на Дервенти.

Њиве се зову: Лијешћа, Подлијешћа, Галине, Подгалиник, Гладна, Боровац, Лужевине и Бадањ. Ливаде су у Доловима, Галинику, Језеру, Невену (пољу), Р. Звијезди, Плочи, Подплочама, Кнезовима и Чајирима. Испаше су око села по планини.

Сви су изгледи да у Јагоштици није било муслиманских становника, али су наше по причањима Милана Кремића врло често нападали, те су се стога и расељавали. Кремић причаше, да су Турци Гаочани и Јагоштичани стално били у борбама због планина и закоса у Топлом Долу, Штули и под Стоцем.

Тек се онда село почело формирати, кад су се браћа Ђуко и Васиљ Дробњаци (25 к.; Св. Ђурђе) спустили са Гласинца и пушком задобили маха над гаочанским Турцима. Они су отишли под Топли До поред старе црквине и старог гробља, држали се увек Дрине, где су имали даноноћно по један мали укерепљени сплавић. Живели су у задрузи, па су им и многа деца живела истим животом.

Галине или Јовановићи (10 к., Св. Трифун) су потомци Јована Галинца и његових синова, досељена из села Галине, на ободу Гатачког Поља. Јован се први пут населио на вису Штули, под Стоцем, он је и речицу тога краја и целу косу између Јагоштице и Предеовог Крста назвао Галина. Потомци му се више зову Галине, ма да се службено зову и Јовановићи.

Познији су родови из доба Тадије Илића у Растиштима: Матићи (9 к.; Св. Ђурђе), дошли из села Штитарева у Босни из непосредне близине.

Крнићи (6 к.; Св. Стеван) су иза Дробњака, на самом ободу села, на каменитом и успртом земљишту, дошли из осаћанског села Крнића. И онда и данас су радници на сплавовима и сечи шуме.

Богдановићи (5 к.: Ђурђиц) у Дробњацима су из Доњег Варишта ушли у Ђукиће Дробњаке и на њиховим имањима.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 373-374), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.