Порекло презимена, село Бобова (Ваљево)

Порекло становништва села Бобова, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Бобова је планинско село и на обема обалама Обнице. Бобовске земље су брдске и луке. Шуме су од лиснатог дрвета, а оне су по долинама потока и њиховим дубодолинама.  Има их доста, те сељаци имају довољно дрва за огрев и грађу, мада би имали и за извоз.

Бобова је село разбијеног типа. Сеоске су куће у групама или малама. Главније мале су: Брђани, Ремете и Гротљани на десној обали Обнице и неколико омањих на левој страни. Саставни је део суводањске општине у срезу подгорском. Гробље је издељено по крајевима. Село нема заједничке преславе, већ преславља Младу недељу и Спасовдан, а сеоска црква је у Причевићу.

Према харачким тефтерима из 1818. год., било је 44 дома са 55 породица и 121 хар. лица. Према попису од 1866. год. било је 52 дома са 493 становника….докле према попису од 1900. год. било је 80 домова са 724 становника.

У Бобови је данас 88 домова од 11 породица.

Бобова је старо село. У списку села ваљевске епархије из 1735. год. налази се и Бобова са 14 домова. У списку села ваљевског округа из 1738. године помиње се село ”Bobova” кје се односи на ово село. Име Бобова, иако је доста старо, ипак је донето са стране, дошло је од имена оних породица, које су се доселиле у ово село. Прве породице, досељене у ово село, населиле су се из села Бобове у Полимљу па је по томе и ово село назвато.

У средини села на вису Комићу, налази се и данас једно место које се зове Старо село, где су данас куће Обрадовића, најстарије породице у селу. По Старом селу нема никаквих трагова од старих насеља јер су се они изгубили по њивама. На левој обали Обнице, под висом Главицом, постоји старо гробље које народ зове ”Маџарско гробље”. Овако исто гробље постоји и у Маџарима и зове се ”Маџарско гробље”, које је у вези са сеоским гробљем. На поједнинм стећцима стоје знаци крста, оружја, човека, али су се знатно утрли. Цео крај овог села на левој обали реке рудоносан је и свуда по том делу очувани су трагови старих рударских радњи. Ови су рудници у вези са врагочким рудницима и у њима се вадиле бакарне руде. Трагови ових рударских работа остали су у окнима, зидинама и старим ископинама. Руде су одавде ношене у Причевић и ту су, по народном предању, прерађиване. У традицијама одржава се уверење да су многе породице досељене као рударске.

 

Порекло становнштва и оснивање села

 

У Брђанима су ове породице: Ристивојевићи 3к, Бобовци 3к, Јанковићи 5к, Којићи 1к, Марковићи 2к, Станићи 3 к и Крстићи 4 куће.

У Реметама: Кнежевићи 7к, Ђурићи 2к, Стевановићи 3к, Матићи 2к, Јевтићи 1к, Бајићи 5к, Рашић 1к и Тодоровић 1 кућа.

У Гротљанима: Добривојевићи 4к, Марковићи 3к, Нинковићи 1к, Лазаревићи 1к, Обрадовићи 3к, Радовановићи 1к, Јоксимовићи 1к, Митровићи 1к, Стевановић 1к, Дамњановићи 1к и Васићи 5 кућа.

На левој обали Обнице су: Маџари 4к, Драксини 5к, Симићи 5к, Томић 1к, Митровићи 1к, Петронићи 2к, Исаиловићи 1к, Ђерманићи 3к и Радовановићи 1 кућа.

 

  • РИСТИВОЈЕВИЋИ – Најстарија породица су селу, коју сматрају оснивачима села и да су од пре Косова у овом селу. Њима су род Јанковићи и Јоксимовићи, има их растурених по целом селу, на десној страни реке. Славе Св. Николу. Све остале породице досељене су.
  • БОБОВЦИ – међу најстаријим досељеницима, који су у почетку 17. Столећа доселили се у неколико породица из села Бобове у Полимљу. Бобовци су први пут насељени на Комићу поред Ристивојевића, који су се одатле удаљили у крајеве села. Бобовци су данас најјача и најразгранатија породица у селу, има их много расељених по овој области и Тамнави. Из ове је породице кнез Јован Бобовац, знатна личност из прве половине прошлог столећа (умро 1837. год. и сахрањен код цркве каменичке).  Бобовци се сматрају: КОЈИЋИ, МАРКОВИЋИ, СПАСИЋИ, ДОБРИВОЈЕВИЋИ, НИНКОВИЋИ, ЛАЗАРЕВИЋИ, ОБРАДОВИЋИ, РАДОВАНОВИЋИ, МИТРОВИЋИ, ВАСИЋИ, СТЕВАНОВИЋИ, ДАМЊАНОВИЋИ и ТОМИЋИ; њих има по целом слеу 31 кућа, славе Св. Николу.
  • КНЕЖЕВИЋИ – дошли су из Ст. Реке, од тамошњих Васиљевића, камо су се доселили раније. Кнежевићима су блиски ЂУРИЋИ, СТЕВАНОВИЋИ и ЈЕВТИЋИ, који су скоро били у близини, а сад се растурили свуда по селу, а има их и расељених. Њих је у селу 13 кућа, славе Ђурђиц.
  • МАЏАРИ и СИМИЋИ – досељени су почетком 18. столећа однекуд као рударски радници и насељени поред старих рудишта. Њих је 10 кућа, славе Ђурђиц.
  • ЂЕРМАНИЋИ – доселили се из Рогачице у другој половини 18. Столећа и први пут настањени на Комићу, одакле су деобом КРСТИЋИ стално остали, а они се иселили на Вис преко Обнице; њих је данас 7 кућа, славе Св. Арханђела.

 

У време Кочине крајине, доселили су се:

  • БАЈИЋИ – из Рајковаче у Осату; њихов се предак доселио као зидар и населио код Кнежевића, данас их је 6 кућа, славе Св. Стевана.
  • МАТИЋИ – из Босне, од града Јајца; доселили се кад и Бајићи, а неке су породице се одселиле у Причевић и Осладић ове области. Има их 2 куће, славе Часне вериге.
  • ПЕТРОНИЋИ – с Виса и Главице, доселили се из Сијече Ријеке, предак им се доселио као радник; има их 2 куће, славе Св. Арханђела.
  • ДРАКСИНИ – су се доселили из села Драксева у ужичком округу; њихов деда радио је на зидарском послу; данас их је 5 кућа, славе Св. Арханђела.

 

Новији досељеници:

  • РАШИЋ – доселио се из Кошаља у Азбуковици, слави Св. Јована.
  • РАДОВАНОВИЋ – је из Ст. Реке, дошао на имање. Слави Св. Јована.

 

Бобовци се занимају земљорадњом и воћарством, али гаје и држе доста стоке, особито ситне. Кад су се год у близини Бобове отварали рудници, онда су Бобовци увек давали знатан број радника који су се, као и суседни Врагочани, увек одликовали на овом послу. У Бобови има доста ковача, зидара, колара и других занатлија који ове занате раде не само у селу, у нарочитим дућанима, неог и по другим селима. Бобовци се исељавају из овога села, а на то их нагони сиромаштво земље као и оскудица, те их с тога има доста и по селима ове области и по Тамнави.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. slavisa pv

    Selo Bobovo je kod Pljevalja. Od ovih prezimena danas zive samo Tomici i Damjanovici, a Stevanovici u obliznjim selima.

  2. ESvesta

    Simici nisu dosli odnekuda nego iz Niksickih Rudina, 1739. godine. Knez Jovan Simic – Bobovac je iz porodice Simic. A Bobovac je nadimak, po selu Bobovi. Ovom clanku treba dobro prepravljanje jer istorijski izvori govore potpuno drugacije.

  3. ESvesta

    Takodje, knez Jovan Simic Bobovac umro je 1832. godine, i sahranjen kod Kamenicke crkve. I danas postoji grob.