Порекло презимена, насеље Бело Поље (Ваљево)

Порекло становништва села Белo Поље, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Бело Поље је саставни део општине града Ваљева и налази се на западној страни од њега уз реку Обницу. Шуме су од лиснатог дрвета. Шуме је доста и има је за гориво и грађу у довољној мери.

Бело Поље је село разбијеног типа.

Према харачким тефтерима из 1822. год. Бело Поље је спадало у асовину и тада су сва села ваљевске асовине с Ваљевом, бројала 140 домова са 131 породицом и 253 хар. главе. У пописима из 1866. и 1874. год., село није издвојено од Ваљева…..а најновијем до 1900. год. опет 10 домова, где нису узете у рачун све куће овог села.

У Белом Пољу данас има 12 кућа од 6 породица и део је општине града Ваљева. Село нема преславе ни кмета, нити каквог другог представника.

Име селу дали су досељеници, досељени из Бијелог Поља у Ст. Влаху, које су поједини ваљевски Турци насељавали.

 

Порекло становнштва и оснивање села

У Белом Пољу су ове породице: Ристивојевићи 1к, Аврузи (Радојевићи) 2к, Томићи 2к, Параментићи 3к, Веселиновићи 3к и Ракићи 1 кућа.

  • АВРУЗИ – живели су у селу још докле су Турци били у Ваљеву. Досељени су из Бијелог Поља у Старом Влаху. Аврузи су досељени пред Кочину Крајину, 5 породица, од којих су многе замрле, а неке отишле у Драгијевицу; славе Св. Петра.
  • ТОМИЋИ – доселили се из Рогачице пре 70 година; њихов је предак дошао као слуга и населио се на купљеном имању. Славе Св. Срђа.
  • ПАРАМЕНТИЋИ – прешли после деобе у селу, из суседног села Седлара на своје имање које су купили од старих Авруза; славе Св. Николу.
  • РИСТИВОЈЕВИЋИ – доселио се из Маоча у Полимљу уз Бабинску Разуру, и населио се на авруском имању; слави Св. Јована.
  • ВЕСЕЛИНОВИЋИ – доселили се из Осата у Босни и населили се на купљеном имању од старог кнеза Бобовца, а раније били зидари по Ваљеву.
  • РАКИЋИ – из Седлара, прешао после деобе на купљено имање од наследника старог Бобовца; слави Св. Стевана.

 

Белопољци се занимају земљорадњом, сточарством и воћарством. Земља им је даје доста рода, а воће стално напредује. Занате не уче, али понеки баве се рабаџијањем по граду или надничењем.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.