Порекло презимена, Нови Бечеј (Врањево)

Порекло становништва Новог Бечеја према истраживању етнолога Јована Ердељановића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

НАПОМЕНА: Нови Бечеј настао је спајањем два насеља: Врањево и Нови Бечеј.  До 1952. године носи име Волошиново, када добија данашњи назив – Нови Бечеј (А. М.)

Врањево је на греди која почиње на западу од Малог Бегеја, па се продужује до Араче. На североистоку од Араче вода се зове Црњац, ту је и доља и сад – корито, на 50 метара ширине, које кривуда у беодрански атар, а даље иде преко Кикинде и до Сенмиклуша. Баш на обали је манастирска зграда. Очевидно је манастир био подигнут ту зато што је одмах покрај те узвишице, на којој је сазидан, некад текла река. Предање о негдашњој реци и лађама по њој несумњиво је тачно: о томе јасно сведочи речно корито од Сенмиклуша преко Кикинде и башаидског и беодранског атара и поред Араче ка Бегеју, а још је врло живо и народно предању да су воде, пре него што су начињене долме и канали, текле друкчије и разливале се друкчије него данас. Како је недалеко од Араче и од корита Црњца (0,5 км) Селиште, са траговима неког старог насеља (цигљице и др.), врло је вероватно да је некад овде било словенско сеоце са именом Рача, по реци у којој је било много ракова, и да је затим ту, кад су се Мађари намножили, подигнут и манастир. Турска најезда је, без сумње, опустошила и манастир и насеље.

На самом Врањаку није могло бити старо село, пошто је то ниско, водоплавно земљиште, али су могле бити аласке колибе, а више Врањака, на Шимуђу, било је село. Врањак је очевидно добио име по вранама које су се ту легле, а по њему је, без сумње и добило име и село Врањево, које је постало у његовој близини, на Шимуђу. Назив Фрањево настало је тек после, у време постајања диштрикта, кад су Срби диштрикћани, ”у знак оданости” Марији Терезији, прекрстили име Врањево на Фрањево, по њеном мужу Фрањи, а два друга села назвали Карлово (по њеном оцу) и Јозефово (по сину).

Многи родови из старих матрикула којих сад нема отишли су у Границу. А у времену после 1809. године многи су родови придошли из Бачке, које су повеле раније насељене породице из Бачке: из Бечеја, Петровог села, Шандора и др., и нешто из Баната, из Поморишја. Са попом Хаџијом је велики број породица подолазио из Бачког Петровог Села. Још пре тог насељавања било је, веле, земуница на Шимуђу и на Матеју, и уопште ближе Бегеју, који је онда текао као река, те су се ради воде и ради рибе насељавали туда.

После слома Турске под Бечом, Бачка је била пуна народа, а Банат празан, и из Бачке су прелазили овамо: до Врањака су се бии прво населили на Шимуђу, ка греди, али није познато да је било српско село и у Селишту. Из Горњег Бечеја дошли су, као први, насељеници Јоцковићи и Сударски, и настанили се у земуницама, а затим и Аврамови, Аврлићи, Кокићи, Настини, Нешићи, Радини, Станковићи (а Станкови су други, од Бежунара).

По причању деде Обрада Буњевачког, старог 91 годину, Врањево се населило из Горњег Бечеја и из Петровог Села, па отуда називи Горњобечејски крај и Петровселски крај. Затим су и из Милиције (биће из Поморишке ?) придошли нови досељеници….И његова фамилија (из Суботице) међу првима. Куће су биле од бусења. Од ледине су ашовом секли четвртасте комаде и слагали их један на други (тек доцније су ”увежбали” да праве набој). Кров је био од трске и од рогоза (ово најпре, а трска после).

Православних домова у Врањеву је 1.550, а душа 7.760. још у почетку 19. века завођено је у црквеној статистици под рубриком Власи по 700 њихових душа. Затим се тај број до средине 19. века тако брзо смањивао да је најзад те рубрике нестало (као и у Новом Бечеју).

 

НАЈСТАРИЈИ РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1768. ГОДИНУ’‘:

–        БУГАРСКИ (30, Ђурђиц), из Бачке

–        ГАРЧЕВИЋИ, сад ГАРЧЕВИ (до 20. Св. Јован, Ђурђевдан, Св. Стефан), из Петровог Села и кумови су са Влашкалинима и са Кикићима

–        ГЛАВАШИ су дошли из Петрова Села, два брата, од којих су ови данас; они рачунају штест колена од Авакума, који се доселио овамо

–        ГЛАВАШКИ (40, Св. Игњатије), дошли из Горњег Бечеја, највећа фамилија у Врањеву

–        НЕСТОРОВИ (10, Михољдан), дошли из Петровог Села, а из Црне Горе је ”племе”

–        РАКИЋИ (4, Св. Никола), из Мађарске Чанади су одавно дошли

–        СТОЈИШИНИ (20, Св. Никола), из Елемира

–        ЧИЗМЕЏИЈА (Св. Никола), бо је један од Поповића, а Поповићи су једног рода са Влашкалинима, и једни и други из Иванде прешли у Бачку, у Петрово Село, па оданде у Врањево; у Иванди и сад има Поповића, а у Иванду су дошли из ”села Језера испод Кома”: ”Кера им појела турско дете и Турци тражили главу за главу”, па зато побегну. Има их у Бачком Брестовцу и у Старом Бечеју, сви славе Св. Николу

 

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1769. ГОДИНУ”:

–        БОЈИЋИ (7, Св. Игњатије), из Суботице; дошли им преци још кад су биле земунице, па кад се ”делило Врањево” добили су кућу на данашњем месту

–        ВАСИЧИЋИ (8, Св. Матеја), из Петровог Села у Бачкој

–        ДАВИДОВИЋИ (20, Ђурђевдан), из Бачке

–        КИКИЋИ (2, Ђурђевдан), предање каже да су из Старе Србије

–        МАСЛАРСКИ (око 20), из Шандора

–        СЕКУЛИЋИ – ЋЕСАРОВИ (8, Св. Мрата)

–        СЕКУЛИЋИ – ПОНИКИНИ (Ђурђевдан), другог порекла, из Мола у Бачкој

–        СТАНКОВИЋИ (15, Ђурђевдан); имају предање да су им стари дошли из Старе Србије, јер нису хтели примити мухамеданску веру, док су њихови рођаци примили мухамеданску веру

–        ТОМАШЕВИЋИ (12, Ђурђиц), звали су се Бугарски, а једног су порекла са Бугарским (из Петровог Села)

–        ШЉАПИЋИ (3, Св. Никола), Меленчани, а један из Бечеја

 

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1770. ГОДИНУ”:

–        БУЊЕВАЧКИ (6, Св. Никола), из Суботице, Панићи – Буњевачки, из Босне, предак убио Турчина и био добегао у Суботицу, а затим отишао у Босну те украо девојку, па најзад преошао у Горњи Бечеј; говорио му предак ”буњевачки” и отуд презиме, а свеца Врачеве променио на Св. Николу, да га Турци не нађу; има их још у Чанади (у Поморишју) и у Куманима; они из Горњег Бечеја су се растурили

–        ГРУЈИНИ – АЏИЈИНИ,ПЕТРОВИЋИ (5, Михољдан), из Петровог Села

–        ПАВКОВ, сад НИЋИНИ – ПАВКОВИ (12, Св. Никола), из Шандора; Павкови још у Бачкој

–        ПЕТРОВИЋИ (6, Св. Јован), Бачванин

–        РАЦКОВИЋ (2, Св. Јован), из Новог Бечеја

 

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1771. ГОДИНУ”:

–        БАЈКИН, сад МИЛОСАВЉЕВИ – БАЈКИНИ (3, Св. Никола), из Горњег Бечеја

–        БОБЕРИЋИ (око 30, Св. Јован), из Старог Бечеја

–        ИВАНЧЕВИЋИ, сад ИВАНЧЕВИ – БИРМАНЧЕВИ (10, Ђурђиц), из Петровог Села

–        КАПЕТАНОВИЋИ – НАСТИНИ, дошли из Старе Србије и ”застали” на Врањаку само неку колибу аласку, на коју је стално силазила нека врана (вероватно је ту имала гнездо); од њих је један отишао у Београд, а један у Пешту; од оних београдских је Милан Капетановић

 

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1772. ГОДИНУ”:

–        БЛАЖИНИ (око 30, Св. Стефан), из Петровог Села или из Сентомаша; дошли почетком 19. века

–        БОЧАРАЦ – БОЧАРСКИ (14, Св. Мрата), из Бочара

–        БРАНКОВИЋИ (Александар) (1, Св. Трифун), из Баје, дошли почетком 19.века

–        КРСТОНОШИЋИ (Св. Стефан), из Кикинде

–        МОМИРОВИ (3, Св. Стефан), из Иђоша

–        МОТОК, Милорад, учитељ (Св. арх. Михаил), из Кањиже

–        НИЋИНИ – ПАВКОВИ (Св. Никола), из Шандора (из Сентомаша)

–        ПЕЈИНИ (Ђурђевдан), некад Маслари, из Шандора, сад ПЕЈИНИ – МАСЛАРИ

–        ПОПОВ – ”ПОП-СИМИНИ” (6, Ђурђевдан), из Иванде

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1768. ГОДИНУ”:

–        АВРАМОВИ – АВРЛИЋИ (15, Св. Никола)

–        БЛАЖИЋИ (4, Св. Јован)

–        ВЕЛИСАВЉЕВИ (4, Ђурђевдан)

–        ВРЕБАЛОВИ (11, Св. Вартоломеј и Варнава)

–        ВОДЕНИЧАРСКИ (3, Св. Јован)

–        ГАШИЋ, сад ЦВЕЈИНИ (10, Ђурђевдан)

–        ДАБИЋИ (1, Ђурђевдан), један од њих био је сенатор; Сава Вуковић, темишварски ”феишпан”, био им кум

–        ЈЕЛИЋИ (4, Ђурђевдан)

–        ЛАЗИЋИ (7-8, Св. Никола)

–        ЛАЛИЋИ (до 30, Св. Јован)

–        МАЉУГИЋИ (око 15, Ђурђевдан, а и Аранђеловдан они који су ушли у кућу)

–        МАРЧИЋЕВИ (око 30, Св. Јован)

–        НЕШИЋИ (10, Ђурђевдан)

–        ПЕРИЋИ (15, Св. Јован)

–        ПЕЦАРИЋИ, ПЕЦАР-СКИ (30, Ђурђевдан)

–        РАДОНИЋИ (5, Ђурђевдан)

–        ЋУРЧИЋИ (10, Ђурђевдан)

–        ШИЈАЦИ –ЧКИ (15, Ђурђевдан)

 

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1769. ГОДИНУ”:

–        АДАМОВИЋ, сад АДАМОВИ – ЛАПАДСКИ (2, Св. Јован)

–        ВЛАШКАЛИН (Св. Никола), 1771. као ВЛАШКАЛИЈА

–        ВУЈАЦКОВИ (20, Ђурђевдан)

–        ДУЈИЋ (Ђурђевдан)

–        ДУЈИН – ШАШИНИ (Св. арх. Михаил); Дујићи и Дујини (до 15), једног су порекла

–        ИГРАШКИ (1, Св. Никола); један од њих се упутио у Врањево, остане на данашњем месту

–        ИСАКОВИ – НОВОСЕЉАЧКИ (3, Св. Вартоломеј), један отишао у Бозитово

–        ЈОЦКОВИЋИ (12, Ђурђевдан)

–        КОКИЋИ (4, Ђурђевдан)

–        КРОМПИЋИ (8, Св. арх. Михаил; има и Ђурђевдан)

–        КУРИЗЕЧЕВ, сад ГАЛЕТИНИ – КУРИЗЕЧЕВИ, неки се зову и Галетићи (4, Св. Никола, 6 Ђурђиц и Ђурђевдан)

–        МАСЛАРСКИ, данас ПЕЈИНИ (Ђурђевдан)

–        МАЦАРЕВИЋИ (1, Ђурђевдан)

–        МИХАИЛОВИ – БОЧАРЦИ (2, Св. арх. Михаил)

–        МИШЉЕНОВ, данас МИХАЈЛОВИ, Филипа пароха фамилија

–        МИШЉЕНОВИ, ВАДИЛОВИ (1, Св. Никола)

–        МОЈИТСКИ (4, Св. Лука)

–        МОЈИЋИ (9, Св. Стефан)

–        МОЈИЋИ (1, Св. Параскева)

–        ПРОДАНОВИ (1, Св. Стефан)

–        ПУРУГРАШКИ (2, Св. Никола); кумови су од старине са Главашкима

–        РАДИНИ (4, Лазарева субота)

–        РАДИНИ (1, Св. Трифун), нису истога порекла

–        САКАЛИНОВИ (1, Св. Никола)

–        САМОЛОВЦИ (8, Св. Јован)

–        СТАНКОВИ – БЕЖУНАРОВИСТОЈИМИРОВИ (9, Св. Никола), а 2 се презивају СТОЈКОВИ

–        СУДАРСКИ (4, Св. Јован)

–        ТОМИНИ, сад ТОМИЋИ (5, Св. Никола)

–        ЦВЕЈИНИ – ГАЧИЋИ (Ђурђевдан)

 

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1770. ГОДИНУ”:

–        ЂАКОВИЋИ – ЂАКОВИ – РУЖИЋИ (1, Св. Јован)

–        ПОПОВИЋИ – ИВАНЂАНСКИ (3, Св. Никола)

 

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1771. ГОДИНУ”:

–        БУГАРИН, сад БУГАРСКИ (Ђурђевдан)

–        ЈАНКОВИЋИ (1, Св. Никола)

–        ЈАНКОВИЋИ (1, Велика Госпојина)

–        КОВАЧЕВ (12, Ђурђевдан)

–        КОВАЧЕВИ(ЋИ), сад КОВАЧЕВИ (Ђурђевдан)

–        КОЛЕДИНИ (8, Велика Госпојина)

–        МАРКОВИ (1, Св. Лука)

–        НЕАТНИЦА, НЕАТНИЧАНИНИ – БАЋУКИНИ (7, Св. Јован); вероватно су их Настини превели овамо; били овде кад су први пут делили земљу (”стара земља”)

–        НОВОСЕЉАНИН –АЧКИ (2, Св. Вартоломеј)

–        ПЕТРИШКОВИ (4, Часне вериге)

–        СПАЈИЋИ (1, Св. Никола)

 

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1772. ГОДИНУ”:

–        ВЛАШАЦ – ЧЕВИ, данас ДРАЖИЋИ – ВЛАШЧЕВИ (3, Св. Никола)

–        ПЕТРОВИЋИ – ХАЏИЈИНИ (1, Св. Јован)

–        ПОПОВИ – БАКИНИ (2, Св. арх. Михаил)

–        ПОПОВ – БУГУЦА (1, Св. Никола)

–        ПОПОВИ – ВОЛОНЧАРЕВИ (1, Св. Јован)

–        ПОПОВИ – ДУЈИНИ (3, Св. Никола)

–        ПОПОВИЋИ – ЂОМПАРА (1, Св. арх. Михаил)

–        ПОПОВИ – ЦРЊИНИ (7, Ђурђиц и Св. Јован)

 

ИЗУМРЛИ РОДОВИ:

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1768. ГОДИНУ”:

ВИЦИ – ЈАКАПИЋ – КОТУРОВ – НИКИЋ; има их у Пардању – НИКОЛЕТИЋ – РЕЛИЋ – САВИЋ – СЕРВИНАЦ, био је велепоседник и ”гражданин” темишварски – СИНАИТОВ – УВАЛИЋ – ЧОРДАРЕВИ

 

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1769. ГОДИНУ”:

ГЕРК – ГРИГОРИЈЕВИЋ – ДЕЈАНОВИЋ – ЗЛАТИЋ – ЗОРИЋ – ЈОВШИЋ, потпуковник – ЈОВШИЋ, капетан – КОЦКАРИЋ – КОЦАНОВИЋ – МИЈАЦИЋ – МИЉАНИЋ – МРКШИЋ – НЕДЕЉКОВИЋ Иван, оберлајтнант, били у Бечеју – ПОДГОРЧИЋ – РАЉЕТИЋ – СОРИНГА, мајор – СУВАЈЏИЈА Јован, сувачар, од Влашкалининих је био – ТРИФУНОВИЋ – УРОШЕВ – ЦЕРВЕНИ

 

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1770. ГОДИНУ”:

БОГОМИЛИЋ – ВАСИЛИЈЕВ – ГЛУМАЦ – ДАМЈАНОВИЋ – ДЕСПОТОВ – НОВАКОВ – ПЛЕШТИЋ, има их у Сенти – ЧИГУРСКИ – ШИБАЈЛИЈА

 

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1771. ГОДИНУ”:

АНТОНОВИЋ – ДУГАЈЛИЋ – ЗАВИШИЋ – КНЕЖЕВИЋ, из Башаида – КОСТИЋ – ЛУЦИЋ – МОХОЛАЦ – ПОПАДИЋ – ПОПАРАДИЋ – ПУТНИК – УГРИНОВ – ЦЕРНА – ЧАМУРЛИЋ

 

ИЗ ”МАТИЦЕ ЗА 1772. ГОДИНУ”:

ГАВРИЛОВИЋ, из Вуковара – РАЈКОВИЋИ, из Мартоноша, сад у Новом Бечеју

 

ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:

ЈОСИМОВИЋИ (Св. Никола), одавно прешли у Нови Бечеј – ХАДНАЂЕВ, отишли у Бачку, у Стари Бечеј, биће од Дабића

 

ЦИГАНИ:

БЛАЖИНИ – БОБЕРИЋИ – БУГАРСКИ – ВЛАШКАЛИНИ

ИЗВОР: Јован Ердељановић – ”СРБИ У БАНАТУ”; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. vojislav ananić

    ВРАЊЕВО

    је 1771. имало 195 домова, а 1777. становника 1354; године. 1825. имало је 681 дом, 5361 становника; до 1863. број становника као да )е пао на 5329, а 1910. било је у селу 7108 Срба, а осталих 2200. Године 1921. домаћинстава 2061, а стдновника 9158.
    Својим положајем на Тиси, Врањево се рано подигло над остала села Диштрикта. Привилегија од 12. новембра 1774. спомиње дотадање право Врањева, и Кикинде, да држи два годишња вашара; поред тога, у Врањеву је главни амбар Диштрикта, па јe врло жива житарска трговина између Врањева и Сиска те Карловца.
    Не смемо рећи да се управо том житарском трговином. до 1778. бавио, али је свакако био неки спекулант први Врањевчанин о којем имамо белешку, јер му је отворен стечај и циркулисана лицитација овим циркуларом:
    „Будући да њекоего фрањевског житеља Мише Подгорице илити Подгоријевића његова сва добра продавати се лицитирајући хоће, зато ако би кои човек на чему что тражити имао, онај себе 17. ноемра по римском, по старом же 7. ноемрасего текуштаго љета у 9 сахати јутра код здјешњег магистрата со истинитим облигациами, или твердим доказанием представити да имаде, иначе не представши никакву далшу претензију на јему више учинити може“.
    Најранија белешка коју имамо о општини Врањеву говори о тумулту, о побуни, Наредба Администрације од 1. марта 1777. забележелила је о томе оволико: Врањевчани су се, додуше, кажњиво понашали, и јако су прекорачили границе послушности. Ипак, главни повод за јавни отпор који је избио дао је судац Диштрикта, Бугарски, који, место да стишава и без тога узбуђене духове, својим жустрим и неодмереним понашањем их. је раздражио. Зато нека комесар Хала и приседник Земаљског суда у Темишвару, Вреден, одмах оду у Врањево и општини лепо и благо разложвдњену погрешку: ако је општински судац и надзорни сенатор угњетавају, требала се потужити комесару и судцу Диштрикта, и тек ако не би добила сатис факцију, онда Администрацији, а не да бирају новога судца, од старога пак силом да отимају порцијски новац, чиме су заправо похарали царску благајну. А онда нека Хала и Вреден испитају како се побуна десила. Општину нек упуте да се жали Администрацији. Овој нека пошаље општинског судца Глишу Пецарића, а са друге стране Јакова Вујацкова, Аћима Маршитића, Марка Играчког, Симу Бугарина, Васу Накрајкућу и Максима Црњу (Zernia). Наредба пак од 18. јуна 1777. забележила је да је побуна избила против надзорног сенатора Петра Перића и да се побунило све становништво Врањева.
    Од 1. августа 1780. до 31. маја 1781. општински судац Врањева био је Миша Перић, уз годишњу плату од 40 фор. Општински бележник је био у то време Георгије Савић, а заклетник Петар Главашки са 20 фор. Ваљда до 1. новембра 1783. учитељ је био Гаврил Јовановић, а после тога Нићифор Убавић. Овај је у новцу имао плату 30 фор. годишње. Толико су имали и пандури.
    1.децембра 1790. општинско поглаварство Врањева је писмено известило магистрат: у присуству сенатора Јована Виловског )едногласно изабрани нови судац општине није хтео примити ту службу зато што је инокосан код своје куће, ла би као судац морао сасвим занемарити своју пољску економију. Зато је општина поново изабрала Петра Хаџића. Као да су и људи у Врањеву били бољи него у осталом Диштрикту. Кад је, 22. октобра 1793, магистрат изашиљао сенаторе у општине ради рестаурације поглаварстава им, у Врањево није изаслао. Сенатори и рачуновођа Франц Фабро су реферисали да су се судац и благајник Врањева како у наплаћивању државне порезе тако и других дација показали. толико примерни, да су заслужили нарочит обзир, те је магистрат закључио ову двојицу јавно пред народом похвалити, а судца, но пристанку комесара, потврдити у служби му.
    И 24. априла 1794, кад је Врањево молило да се поделе међу становнике му ваканти и резервати, а пустаре Пактов и Харач да им се уступе по такси иберланда, магистрат je молбу одобрио, између осталог и зато што се ова општина у свему показује послушна, радена и тачна у плаћању прописаних дација, тако да би могла другим општинама као пример послужити. Зато је магистрат закључио умолити Администрацију да се таквој општини изузетно допусти употреба пустара, не би ли то потстакло и друге општине да пођу за прнмером Врањева.
    Тако се о Врањеву могло говорити још у пролеће 1794. Међутим, 21. октобра 1794. рачуновођа Фабро је реферисао магистрату да је сенатор Василије Дабић, пређе благајник Врањева, у заостатку са 50 фор., а судац Врањева Петар Петровић са 114 фор., што су примили, а нису унели међу примања општине. Затим, 1795. дао је, не знамо под каквим околностима, благајник Врањева, Михаил Маџаров, оставку на службу. А ускоро потом, октобра 1795, ухапшен је бележник Врањева, Сава (Sebastianus) Рајковић, јер је неке домаћине изоставио из пописа за десетак, који је од њих ипак наплатио, те својој кући послао неких 7 пожунаца пшенице. Иако је овом дефраудацијом на штету диштриктуалне благајне заслужио и телесну, и то примерну, казну, магистрат је ипак имао обзира према жени му и многој деци, те му је урачунао хапсу коју је издржао до пресуде, одузео му службу и допустио му да у Врањеву станује само дотле, док се буде мирнои добро владао.
    3.децембра 1795. спомиње се као бивши судац Врањева неки Петар Петровић. И Кикинда и Врањево је морало тек да солицитује други годишњи вашар, потврђен у привилегији. То је чинило новембра 1802, којом приликом је Стари Бечеј приговарао року другог вашара, 2. октобра 1806. судац и сенат Диштрикта публиковали су да је село Врањево подигнуто међу варошице, u да ће поред годишњег вашара који је и дотле имало 1. маја, отсад имати и вашар на св. Луку, 30. (18) октобра. Вашари ће увек почињати у понедељак оних седмица у које падну та два датума. Ако 1.мај или 18. октобар падну у недељу, онда ће вашар почети у претходни понедељак. Да је пак вашар од 1. маја no старом држан и пре 1806, знамо по томе што је магистрат 8. маја по новом 1784. изаслао на тај вашар као свог комесара инспектора полиције, Јована Њагула.
    Ваљда у вези с регулацијом и премеравањем целог Диштрикта, 1808. и 1814, магистрат је25. јуна 1818. кокстатовао да је регулација варошице Врањева и деоба терена, што је све по вишем одобрењу израдио инжињер Јован Голубовић, стала Диштрикт 5270 фор. 51 кр. И један и други посао )е био готов већ крајем 1817; у исказу о расходима Врањева налази се да су 16. децембра 1817. заклетник, „ешкут Јовановић са Г. Голубовичем пратили Г, от Фрапкенпуша до Кикинде и планове предали у диштриктуалну канцелари)у, причем су потрошили 20 фор. 3,0.
    Из тог исказа о трошковима општине исписаћемо још неке карактеристичне издатке. Тако је на име дневнице дано хаднађу када дезертирце пратио у Кикинду 2 фор. 17. новембра 1817. потрошили су биров с прочи кметови у Кикинду кад су дошле привилегије 40 фор. 26.марта 1818. ешкут Јовановић у Горњи Бечеј када водио хајгире варошке код куршмита да и очисти 6 фор. 30. јуна 1818: нотариусу када тражио и туко беле чапље 17 фор, 28. октобра 1818. ишао је биров с прочи кметови у Кикинду заради деобе ваканта, и потрошили су 45 фор. Ћира пак Јурас, благајник Врањева, ишао је више пута у Бечкерек „са зоблом милитарском”, како је он писао.
    Од 1 новембра 1816 до 31. октобра 1817. ово су били „варошки служитељи” Врањева:
    судац Кузман Кромпић са годишњом платом 150 фор.
    заклетник Давид Главаш „ „ „ 80 и
    „ Димитрије Перић „ „ „ 80 „
    „ Павле Маљугић „ „ „ 80 „
    бележник Стефан Чокрљан „ „ „ – 320 и
    благајник Кирил Јурас „ „ „ 220 м
    -форшпан комесар Георгиј Николић „ „ 160 „
    хаднађ Гавра Блажић са „ „ 285 „
    пандур Живан Момиров „ „ „ 285 „
    „ Накола Јованов „ „ „ 235 „
    боктер Лаза Милвчевић „ „ „ 108 30
    варошки кочијаш Ђука Веселвнов „ „ 150 фор.
    „ субаша Јован Лалић са „ „ 30 „
    учитељ Јован Мађаров „ „ „ 270 „
    препептер Гедеон Зорич „ „ „ 120 „
    сајџија Милавко Миланковић „ „ „ 150 „
    Године 1817—1818. изгледала је општина нешто друкчије: судац је Глиша Буњевац, а на место заклетника Маљугића је дошао Димитрије Јовановић. Хадвађ је Јован Чардар, а пандури: Тодор Буњевац и Стеван Галетић. Боктер је Палко ШИMOH; „препелтер“ Димитрије Аврамовић.
    Из општинских рачуна се види да је писаћи материјал купован у Новом Саду; 23. марта 1818. ишли су судац и благајник „за канцеларију нуждне вешти куповати, међу такве ствари је спадало и: „сирћета и вино за кувати мастило”; и 26. новембра 1816. ишло се у Нови Сад по шраибматериал и пазарило за 130 фор„ а на пут потрошило 28 фор. 30. За Стефана Чокрљана знамо да је 1826. још био бележник Врањева. Поред плате, учитељи су имали и депутат: годишње свинче (или 25 фор.), 4 хвата сламе, 50 фунти соли и 16 фунти свећа.
    За годину 1832. имало је Врањево платити државне порезе и спахијских дација (Dominalgaben) 10,365 фор. али је одбијено 390 фор. главарине оних који су умрли од колере. Од. инквилина (Unbehauste) наплаћено је главарине 298 фор. 30 кр.
    5.уна 1859. пред репрезентацију је изнесен допис Управе диштриктуалне економије од 28. маја 1859. који јавља да Намесништво није одобрило избор Новака Грујића који станује у Темишвару за диштриктуалног репрезентаита општине Врањева, и упућује општинску репрезентацију да диштриктуалној поднесе нови терно-предлог за репрезентанта на место умрлог Тодора Буњевца. Предложени су само они који у Врањеву и станују: адвокат Вас. Поповић, бивши претстојник, Данил Радивојевић, трговац, и економ општине Иса Главаш.
    Најзад, 26. децембра 1861. држано је 18. засједаније обштине Врањева, под претседништвом диштр. сенатора Атанасија Николића, а у присуству овог општинског поглаварства: новоименованог бирова Вите Влашкалина; ешкута: Недељка Милошева, Живана Кнежева, Лазе Попова и Пере Петровића, и м. поглавара: Васе Поновића, Јоце Влашкалина, Томе Боберића, Јове Секулића, Живана Барјактара, Леше Играчког, Симе Попова, Аце Вујацкова, Филипа Милошева, Васе Радонића, Васе Главаша, Јевте Неатнице, Тоше Путника, Лудвика Еварића, Живе Милошева, Среће Давидовића, Адама Бихлера, Глише Блажина, Шаранди Јошке, Данила Радивојевића, Тоше Бочарца, Филипа Ковачева, Које Блажина, Мате Вашчића, Исе Главаша, Паје Јанковића, Јоце Пејина и Александра Бранковића.

    ИЗВОР: Васа Стајић – Великокикиндски диштрикт 1776 – 1876, Нови Сад, 1950.

  2. vojislav ananić

    Врањево

    Забележено де у пећком поменику. 1717 имало је (Vranova) 13 домова. Када де 1752 разводачена Потиска војна 1раница, населили су се у Врањеву многи Срби из Бечеда, Петрова Села и Мода. 1752 налазило се у Врањеву 578 људи под војном управом. 1758 имало де 140 српских домова а те године су били свештеници: Теодор Петровић, р. из Петровог Села (Бачког); Стефан Николић, р. из Лежимира; и Филип Михаиловић, р. из Бечеја (Бачког). У Врањеву је те године седео оберкапетан Лазар Поповић, а барјактар де био Максим Ракићевић. 1771 имало де 195 домова, а 1777 1354 становника. Услед снажне житарске трговине брзо се јачало. 1774 припало је Кикиндском дистрикту. Исте године иселило се из Врањева 26 српских породица у Војну границу. 1786 населила се у Врањево властелинска породица Сисањи 60 мађарских породица.
    Потеси: Арачка греда, Арачка ледина, Батаљонска земља, Бегеј, Бочарацки салаши, Бурза, Варошка слатина, Велики рит, Велико и Мало копово, Врањак, Глогов сигет, Девесиље, Дујинов салаш, Ђокин сигет, Заимово, За кривајом, Земљача, Излаз, Између копова, Јовичина греда, Јоцковићски салаши, Каонице, Карактер, Клиса, Криваја, Ланиште, Либе, Ливаде, Логов сигет, Љутово, Мали рит, Малта, Матед, Модићски сигет, Пактов, Песак, Под шумом, Поштино копово, Рутава унка, Секуличин салаш, Селиште, Сенмихаљац, Стари виногради, Стеванова греда, Стодков сигет, Шартов, Шимуђ, Шума.
    У Врањеву су се родили: Јован Николић, писац (1805 — Неготин, 1853); Дамаскин Бранковић, ректор богословиде и богословски писац (1834 — Крушедол, 1888); Љубица Коларевићка, глумица (1836 — Београд 1.890); Јосиф Маринковић, композитор (1851 — Београд 1931); Јован Кнежевић, глумац и управник путујућег позоришта.

    Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.

  3. Aleksandar Ubavić

    U vašem tekstu pišete da je: valjda do 1.nov.1783.učitelj bio Gavrilo Jovanović, a posle toga Nićifor Ubavić…Interesuje me da li je prezime Ubavić tačno jer na sajtu NBO učitelj je te godine bio Nićifor Uvalić.Nekom se potkrala greška.Takođe na sajtu Poreklo piše da je porodica Uvalić, u Vranjevu izumrla (prema matici iz 1718. godine).
    Sve me ovo interesuje jer mi je deda,Ivan Ubavić, rođen u Vranjevu oko 1868.g. od oca Živana i majke Pele Kušić.
    Ako imate pravi odgovor napišite mi ga jer me interesuje prezime Ubavić iz Vranjeva.
    Poštovanje na vašem trudu.

  4. Branislav Nešić

    Da li iko zna nesto više o poreklu familije Nešić iz Vranjeva? Odakle vode porekle i kada su se naselili u Vojvodini? Unapred hvala!

    • Mario

      Postovanje,

      Uradio sam svoju DNA/DNK analizu preko ancestry.com (97% sa Balkana, 3% Rusija i Ukrajina), Mnoge stvari za koje sam mislio da su bile istinite, ispostavilo se da ipak nisu…Inace sam iz Beceja..hvala