Порекло презимена, село Ђала (Нови Кнежевац)

Порекло становништва села Ђала (горњи Банат). Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:

–        БАЈЧЕВИ; Баја – Бајићеви; Мања – Мањићеви и Игњат – Игњатови, три брата старином из Босне

–        ВЛАШИЋЕВИ (Св. Никола), из Сегедин, дошли у другој половини 19.века

–        ДАРАБОШ (1, Св. Стефан), дошао из Нове Кањиже (мој додатак – дан. Нови Кнежевац), а пореклом из Бачке

–        ЖЕРАВИЧИНИ (11, Ђурђевдан), из Сент Петера, једног сеоцета у сегединском атару

–        ЗАКИЋИ (19, Св. Никола): ”Лазини” и ”Додини”; Зака и Лаза дошли из Надлака с матером ( мој додатак – према подацима из Матице српске, Закићи су пореклом са Косова, а Надлак је у дан. Румунији)

–        ЈЕГРИШКИ (1, Св. Игњат), из Сегедина, дошли у другој половини 19.века (има Јегра код Сенмиклуша)

–        КАНАЧКИ (1, Ђурђевдан), из Оросламоша (мој додатак – дан. Бан. Аранђелово), а тамо дошли из Канака

–        КРАЈЧУН (1), дошао из Чанади (мој додатак – у дан. Румунији)

–        КУЗМАНОВИ – БАЈЧИНИ (10, Св.арханђел Михаил), стара фамилија, из Босне, било их је шест синова и једна кћи; од њих Бунгини, Бабићи, Јоцини, Бачикини, Кузманови, Јовичини и сви славе једног свеца, а по кћери Божани добили су Гајини надимак Божанини

–        МАЛЕНИЧИНИ (3, Св. Пантелија), из Сирига, дошли у другој половини 19. века

–        МАЛЕТИНИ (3, Св. Стефан), из Бачке, дошли у другој половини 19. века

–        МАРИНКОВИ (3, Св. Алемпије), стари су дошли из Старе Србије у Реску (село југозападно од Сегедина у Мађарској), где и сад има Маринкових, али помађарених због мајки Мађарица; ча-Станко Маринков дошао овамо (”на чуну”) и имао три сина; један био поп

–        МАРКОВ (1, Митровдан), деда се доселио из Сирига

–        МЕНДЕБАБИНИ (4, Св. Јован)

–        ГАЈИНИ – ШТОРИНИ, отац дошао из Сирига, у другој половини 19. века

–        МИЛАДИНОВИ – ИШМЕРИШОВИ (6, Сретење), дошли из Крстура у кућу Миладинових, отуда презиме

–        МИЛИЋЕВИ – БАЧВАНСКИ (5, Св. Никола), из Бачке, у другој половини 19. века

–        МИЛОШЕВИ – СЕНТПЕТЕРАЧКИ (3, Св. Никола), дедови дошли из Реске, са онога Сентпетра у сегединском атару

–        НЕДЕЉКОВИ – ЧАНАДСКИ (3, Петковача), из Чанади, у другој половини 19. века

–        НЕДЕЉКОВИ – СЕНТИВАНЧЕВИ (4, Митровдан) и НЕДЕЉКОВИ – ЋУЋАНОВИ (Митровдан, 4), из Сентивана, дошли још чукундеде

–        НЕДЕЉКОВИ – БАЧВАНИ (5, Св. Јован), из Реске

–        ОТЛОКАН (3, Св. Јован), деда дошао из Вашархеља

–        ПЕРИНИ (4, Ђурђиц), Власи из источног Баната, дошли давно, један се одселио у Мартонош – Бокош

–        ПОПОВИ – СЕНТУБЕРОВИ (7, Св. Јован), деда из Старе Кањиже, а тамо дошао из Сентубера; приведени у кућу Ђулакових и од њих добили презиме Попови

–        ПОПОВИ – ЛАЗАКИНИ (11, Св. Никола), то су Закићи (Лаза Закин), из Надлака; дошао још њиховог оца чукундеда; од Лазиног потомства били су одавно попови

–        ПОПОВИЋ (1, Св. Лука), отац из Сегедина

–        РИСТИЋЕВИ (1), отац из Оросламоша (мој додатак – дан. Банатско Аранђелово)

–        РУЖИНИ (1, Ђурђевдан), дошао из Сегедина

–        СТОЈАНОВИ – МУНДУКОВИ (2, Св. Јован); Стојанови, Иконићи, Јоцкови сви су од једног који је дошао из Сегедина; стара фамилија

–        СТОЈАНОВИ (2, Петковача), избегли из Сирига

–        УГЉЕШИНИ (1, Св. Игњат), отац из Мартоноша

–        УТОРНИКОВИ (4, Св. Димитрије), из Реске, у другој половини 19. века

–        ХРИСТИФОРОВИЋИ (1, Св. Јован), из Сегедина, дошли у другој половини 19. века; занатлије

–        ЦВЕЈИЋИ (10, Св. Јован), из Старе Србије

–        ШОРОЛОВИ (2, Св.арханђел Михаил), у кућу им ушли Ружићи (2, Св.арханђел Михаил), из Чанада

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

–        АДАМОВИ (8, Св. Никола)

–        ВОЈИНОВИ (3)

–        АРСИКИНИ (4, Ђурђевдан)

–        БАЈИЋЕВИ (7, Св. Никола, славили су Св. Пантелеја, па су у време Турака променили)

–        БАЧИКИНИ (2, Св.арханђел Михаил)

–        БЕЛАНЧИЋЕВИ (14, Михољдан)

–        БУНГИНИ (4, Св.арханђел Михаил)

–        БУНГИНИ – ЛЕКЕРИНИ (1, Св. Јован)

–        ВАРЈАШКИ (4, Тодорова субота, а 2 Св. Никола), има село Варјаш иза Сенмиклуша

–        ВЕСЕЛИНОВИ (6, Тодорова субота), била два попа од њих

–        ВИДАКОВИ (1, Св. Никола)

–        ГАЈИНИ (1, Ђурђевдан); чукундеда тукао ”ћулумом” (наџаком) и Мађаре и Турке

–        ГРАБИЋЕВИ (2, Св. Стефан)

–        ДМИТРОВИ – ПУРЕЈИНИ (13, Ђурђевдан), али већином чобани и занатлије

–        ДРАГИЋЕВИ (Св. Јован); Драгић и Јаков су били браћа (Јаковљеви славе Ђурђиц, стару славу)

–        ЗАКИЋЕВ – ШЉИВАР (1, Св. Пантелија)

–        ИГЊАТОВИ (12, Св. Никола), једна од кућа: Зољини

–        ИКОНИЋИ – БУНИПАРТИНИ (2, Св. Јован), један отишао у Санад; у Бежанији има исељених од Иконића – Јоцкови и зову се Јоцкови; неко од њих је отишао у Русију и писао им као Митров, отуда

–        ИЛИЈИНИ – ЧОКАЉСКИ (4, Св. Никола)

–        ЈАКОВЉЕВИ (9, Ђурђиц)

–        ЈОЦИНИ (1, Св.арханђел Михаил)

–        КАЛОПЕРОВИ (14, Св. Никола)

–        КЉАЈИЋЕВИ (13, Св.арханђел Михаил)

–        КОВАЧЕВИ (7, Велика Госпојина)

–        КОЛЕДИНИ – ПУПУШКИНИ – ПИПАРКИНИ – МУНДРИНИ – ДЕКАНОВИ (25, Св. Лазар), Аксентије Коледин, има 89 година; има их у Бачкој, Америци, Илоку

–        ЛАНЦОШЕВИ (5, Св. Јован)

–        МАНИЋЕВИ (4, Св. Никола)

–        МАРЈАНОВИ (2, Св. Никола)

–        МИЛАДИНОВ (2, Св. Никола, 2 назарени)

–        НАШИГАЋИНИ (2, Св.арханђел Михаил); Нашигаћини – некад су били највећа фамилија; имали су четири ”паора” земље; после већином изумрли, сад само две куће

–        ПАВЛОВИ (2, Ђурђевдан)

–        ПАЈИНИ (2, Св. Никола)

–        ПЕТРОВИ (1, Петковача); чобани, нису имали земље; одавно овде

–        ПЛАВШИЋЕВИ (3, Ђурђевдан)

–        ПОПОВИ – ЋУЛАКОВИ (11, Св. Јован)

–        РАДИНИ (1, Св. Никола)

–        СЕКЕРУШОВИ (3, Св. Стефан)

–        СТАНКОВИ – ПУШИНИ (7, Петковача)

–        СУБИНИ (1, Св. Никола)

–        СУЈИЋИ – ЧАДИНИ (3, Св. Параскева), по деди Чади; има их и у Чоки и у Обилићеву (мој додатак – Обилићево је данас део Новог Кнежевца)

–        ТОШИКИНИ (2, Ђурђевдан); они и Арсикини су од два брата: од Тошике и Арсике

–        УВЕРИЋИ – ЧИПКАРОВИ – ДАЈКАНОВИ (24, Св. Никола)

–        ФИЛИПОВИ (6, Ђурђевдан)

 

ИЗУМРЛИ РОДОВИ:

ГЛИШИНИ – ГРУБИЋЕВИ – ЂОРЂЕВИ (Св.арханђел Михаил) – ЈАШИН, право Херцег – ЈОВАНОВИ – ЈОЦИНИ – КОРОВ – ЛОТИЋ (Св. Прокопије); Лотићи били повећа фамилија – ЛУКИНИ – МОМИРОВИ, били повећа фамилија – НЕЦИНИ – НИКОЛИНИ, био велики род – ПРОКИНИ – ПУТНИК – ТРИФУНОВИ – ЋУРЧИН

 

ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:

ТРАВАЊИ – иселили се у Бачку

 

ЦИГАНИ:

Савићеви (2, Петковача)

 

ИЗВОР: Јован Ердељановић,  ”СРБИ У БАНАТУ”

Коментари (25)

Одговорите

25 коментара

  1. Postovani sugradjani i svi ostali koji budete citali ovaj komentar. Kad citate neke istorijske knjige, uvek procitano primite sa rezervom. U zavisnosti od razloga zbog kog se istrazivanje vrsi, navodi mogu biti slucajno ili namerno pogresni. U prilogu gospodina Vidovica se kaze da su Nedeljkovi, Cucanovi dosli iz Sentivana sto je pogresno. U Djalu su dosli iz Reske u 19 veku. Jos ih i danas tamo ima. Nadimak su dobili posto su imali u Resci ..kuce.. na brdascima koja su u vreme cesti poplava postajala ostrvca, Cucurova gnezda. Od CCUCUR postao vremenom CUCAN. Preporucujem da se ukrsti vise izvora informacija ili da ko jos ima babu il kakvu staru komsinicu dok jos nije kasno. Ako mozete, vi na zimu skuvajte zeciji paprikas pa da u ..sigurnoj muskoj kuci.. natenane razmenimo informacije i dokumente i stare fotografije, slobodan ulaz i za zene.

  2. Zbog manjka znakova na raspolaganju,sledi dodatak.Od pre desetak godina sam posvecen ovoj temi i puno vremena sam proveo u razgovoru sa starcima iz Djale i okoline,neki na zalost nisu vise medju nama i njihova svedocenja su se pokazala tacnija nego Erdeljanoviceva gradja.Prezime Kljajic nije nepoznatog porekla. Naime, konsultujuci sve od Dedaka i Baba Tetaka preko telefonskih imenika do interneta,dosao sam do podatka da poticemo iz zapadne Albanije, iz regije Dukadjin, pa preko Nevesinja na Kosovo, a odatle u Orovilj kod Arada i konacno u Djalu pre nekih 270 godina. Koga interesuje vise, na raspolaganju sam.

    • E. Baltic

      Gdine Savo,
      Jako davno ste ostavili ovaj komentar ali se ipak nadam da cete dobiti ovo pitanje i odgovoriti mi. Moja deda Svetolik Bungin je iz Djale, moja mam je rodjena u Novom Knezevcu. Moj deda je ima samo nju tako da se ime nije produzilo, i znam da je deda imao mnogo sestara. Moje pitanje je vezano za to sto ste napisali za porodicu Kljajic i poreklo iz zapadne Albanije. To mi je vrlo zanimljivo jer sam videla i modifikacije dedinog prezimena u obliku Bungini pa mozda ima neke slicnosti. Da li mozda znate poreklo prezimena mog dede – Bungin.
      vrlo je retko i neobicno i jako me interesuje.
      Ja vam unapred zahvaljujem i mozete mi poslati odgovor na email [email protected]

      Hvala vam unapred, Ena

      • Александар Маринковић

        Бунгини нису модификација презимена БУнгин, већ назив за читав род Бунгина. Презиме је очигледно настало од надимка којег је ваш предак добио.

      • Око

        По мом знању Бунгини су из села Ђала. Сваког Бунгина којег сам упознао је водио кроене из Ђале и било их је много. Бунгини су тамо званично најмање преко 200 година и свако jе био српског порекла. Суфикс -ин је типично за народе словенског порекла. Српска презимена на -ин су често на подручије Северне Србије. Бунгини немају везе са Албанијом, пре обрнуто. На север Аулбаније има много албанизованих српских презимне као naprimer Bogdani итд. Велики поздрав!

  3. Господине Саво, нико није савршен па ни Јован Ердељановић. Он је Ђалу обилазио 8. и 9. септембра 1925. године, не верујем да је имао лоше намере према било којој породици.
    Иначе, сматрам да је потребно да се сви ти стари подаци опет објаве и допуне / измене од стране нас млађих. У сваком прилогу, ако знам за новије или потпуније податке, то и назначим да би се разликовало од оригиналног текста.
    Ако располажете још неким подацима за Ђалу (или било које друго насеље или породицу), слободно објавите.

  4. С друге стране, када говори о насељу Обилићево, Ердељановић помиње род Недељкових које је Мојсеј Миоковић, владика карловачки, превео из Старе Србије у Обилићево, па су касније они отишли у Ђалу.

  5. FRA FRATAR ILI TI POP CURA DJURA U PREVODU TO SVE DAJE NADIMAK ILI TI SPIC NAME FRACURA *MAjstor strafta*

  6. Nedostaje prezime PRIBISEV koji su se iselili u novi sad tj. Sremsku Kamenicu .Jova Pribisev ima dve kceri.Druzio se sa Tanasijom KOKELOM Koledin.

  7. FRACURINI su dosli sa podrucija SLAVONIJE

  8. VASA RAJIĆ

    Zaboravljena familija Rajić koja je uglavnom odseljena i izumrla ali potomci žive na prostoru Vojvodine
    Trenutno žive samo ženski predstavnici u familiji Stefanović.

  9. Faith

    Poštovanje.
    Porodicu Maletin takođe možete uvrstiti u ugašenu lozu.
    Sava i Zorka Maletin, koji su živeli u Đali, imali su dvoje dece, od kojih je jedno bilo muško – Paja. Paja je imao samo jedno dete, sina Miloša. Živeli su u Subotici. Miloš je imao dve ćerke – jedna od njih sam ja.
    Dakle, poslednji Maletin koji vodi poreklo iz Đale, Miloš Maletin, umro je 2002. godine.

  10. jasmina koledin stefanoski

    Poštovanje! Moj tata je bio Tanasije KOKELA KOLEDIN iz Đale !Umro je 2007! JAKO bi mi bilo drago kad bi saznala odakle potiče moj tata,ikada su se doselili u Đalu!Pozdrav za sve bivše Đalince!