Порекло презимена Лековић

22. фебруара 2012.

коментара: 2

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЛЕКОВИЋИ

(живе у Расови)

Постоје двије верзије о поријеклу Лековића. По првој верзији Лековићи потичу од Ивановића са Чева. Из овог села Лековићи су се иселили у два правца. Једни су пошли у Црмницу, а други у Тару. Лековићи у Тари мисле да нијесу дошли са Чева, већ из Црмнице. Са овим се слаже и предање црмничких Лековића.

Друго предање казује да Лековићи потичу од Леке капетана из Кочана код Никшића. Из Кочана се Лекин син Иван преселио на Чево, а други синови на Гласинац и Соколац у Босни. Даље, постоји мишљење да су се Иванови синови на Чеву по Ивану прозвали Ивановићи. Са Чева се Иванови потомци селе у село Груду у Албанију. И једна и друга верзија имају основа.

Међутим, А. Лубурић у својој монографији Дробњаци – племе у Херцеговини каже да су се Лековићи доселили из Чева у Кличево код Никшића 1736. године, и то три брата: Марко, Тимотије и Симеун. Из Кличева се послије неког времена населе на десној обали ријеке Таре у Ђурђевића Тари. Ту се Симеун закалуђери и постане калуђер у манастиру Светог Арханђела Михајила, који се налази на десној обали ријеке Таре. Од Марка су Лековићи у Ђурђевића Тари и Расови. Тимотије је имао два сина Марка и Милића, који због заваде са Турцима одселе на Гласинац, населе ново насеље и тамо добију презиме Новосели. Од Марка, који је имао надимак Мало, потичу Маловићи на Гласинцу, а од Милића су Новосели. Милић је имао шест синова и са њима се доселио у село Босачу код Жабљака 1826. године. У братству Новосела живи верзија да су потомци Тимотијеви, тј. да су се доселили са Гласинца на Босачу 1826. године.

Милисав Лековић у својој књизи Лековићи и Остојићи у ускочком локрету из Затарја (Нова књига, Београд 1990) казује да је најстарији предак за кога знају Стеван, који је имао седам синова: Марка, Млађена-Мала, Арсенија, Тимотија, Максима, Јова и Ђорђија.

Лековићи у Расови потичу од Јовових и Ђорђијевих потомака.

Јово Стеванов је имао два сина, једног који се замонашио у манастиру Светог Архангела на лијевој обали Таре и Јанка који се преселио у село Расово на лијевој обали Таре и он је имао пет синова: Јова, Малишу, Станишу, Петра-Пера и Јована. Од Јова и Малише нема потомства, Станиша је одселио прво у Босну, одакле је прешао у Радоину код Нове Вароши, гдје и данас живе његови потомци; Петрови потомци живе у Сврачкову код Ужичке Пожеге. У околини Чајнича има Лековића, за које се претпоставља да су од Петра или Станише.

Јован Јанков има сина Вукашина, чије потомство живи у Расови.

Ђорђије Стеванов је имао два сина – Мијаила и Миливоја, чији потомци живе у Ђурђевића Тари, а Мијаилов син Симеун пресели се у село Расову. Он је имао синове: Мијаила, Шћепана и Рада, а Мијаило има три сина – Милинка, Сава и Милутина. Сва тројица су били учесници НОП-а и велики активисти. Милутин је погинуо у јединицама НОВ-а у Лековини 1941. године, Милинко је 1945. године колонизован у Бачко Добро Поље, а Саво је био активиста у НОП-у и борац у 7. омладинској бригади. Са њим су у истој бригади били и његови рођаци браћа Милорад и Жарко Шћепанови.

Славе Аранђеловдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Lekovic Ivan

    dobar dan, ako bi mogli da dopunite pricu sa podacima o lekovicima iz crmnice, sela godinja…o malisi i ivu lekovicu. malisa je ivov otac, ne znam kada je malisa rodjen ali za iva verujem da je rodjen 1892, tako mi je moja nana, ivova zena rekla. za ivov grob se ne zna, 1944 je nestao. ako neko drugi zna moze da me kontaktira preko maila [email protected] . hvala i pozdrav.

  2. Ivana

    Dobar dan!
    Moja majka Dragica je od Lekovića od Čajniča (BiH). Njihova slava je Aranđelovdan.
    Mamin otac Mile je imao oca Avakuma. Avakumov otac se zvao Petar. Po priči deda Mila njihovi Lekovići su iz Crne Gore (Đurđevića Tara).