Порекло презимена Лаушевић

22. фебруара 2012.

коментара: 12

Лаушевићи су већином из Црне Горе односно са Жабљака (Дурмитора – мјесто Тепца, касније се спуштају са планине у  Тепачко поље, које је такође општина Жабљак). У Тепачком пољу постоје многе куће Лаушевића, које данас нису стално насељене јер су људи одселили у веће градове – дио по Црној Гори, а мањи број по Војводини.

ПОЗНАТИ: Жарко Лаушевић

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан

_______________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЛАУШЕВИЋИ

(живе у Тепцима и Тепачком Пољу)

Лаушевићи воде поријекло од Лауша Рајичева Тепчанина, по коме су и добили презиме; они се, дакле, сврставају у групу Рајичевих потомака. Овај доказ о поријеклу Лаушевића изнио је Андрија Лубурић у својој књизи Дробњаци – племе у Херцеговини. На основу неких топонима које срећемо на Косову постоји вјероватноћа да су Лаушевићи у ове крајеве могли доћи и с Косова, особито када се зна да се велики дио српских породица сежо, боље рећи бјежао испред Турака послије српског пораза на Косову.

Српске породице су се исељавале на сјевер, преко Саве и Дунава, и на запад, у Црну Гору, Херцеговину и Босну. На основу овога логично дјелује претпоставка да се и ова група Лаушевих потомака уселила међу Новљане – Трепчане још док су живјели око Травника, а касније на Бањанској висоравни у Трепчама и са њима остала у заједничкој скупини прилжом насељења дробњачке територије. Како је вријеме пролазило, они су били третирани као потомци Калабића-Трепчана. Овакво мишаљење, на основу изложеног, износе Душан и Миливоје Лаушевић у својој породичној монографији о Лаушевићима.

Лаушевића има одсељених у разне крајеве наше земаље: Бања Луку, Сарајево, Врбас, Кулу, Бачко Добро Поље, Београд, Ћуприју, Крушевац, Трстеник, Скопље, Пљевља, Никшић, Подгорицу и друга мјеста.

Лауш Рајичев је имао сина Остоју; Остоја Голуба и Саву који је имао надимак Глига. Голуб је имао Видоја, а Сава Симеуна, Глигорија и Милића. Видоје Голубов је имао три сина: Маринка, Николу и Јола. Потомци Јолови се на уже, по Јолу, зову Јоловићи.

Симеун Савин имао је Станишу, Петра и Стојана, Станиша Симеунов имао је Саву, Мија и Божа. Потомци Мијови на уже се прозову Сарићи, по баби Сари.

Глигорије, син Саве Остојина, имао је синове Перишу и Павла. Павле је имао надимак „Руто“ па се његови потомци на уже по њему зову Рутовићи. Од Милића, брата Глигоријева, остану два сина – Митар и Милован, кога су звали „Булин“, а потомке Булиновићи.

Братство Лаушевића је доста бројно, а племену је давало истакнуте људе. У својим редовима имали су доста врсних интелектуалаца на разним функцијама. Имали су истакнуте ратнике у разним бојевима. У НОР-у су својим активним учешћем дали велики допринос побједи над неприајтељима.

Милован – Ћико Милошев, стари ратник из првих ратова, у НОР-у је био од првих устаничких дана и велики активиста у народној власти. Као велики родољуб прогоњен је и затваран у непријатељским затворима. Носилац је Партизанске споменице 1941. И његови синови Вељко и Бранко су били припадници јединица НОП-а. Вељко је био борац 7. омладинске бригаде од њеног оснивања.

Радоје Мирков из Тепачког Поља од првих ратних дана је у јединицама НОВ-а у којима се истицао храброшћу. Ухваћен је од стране непријатеља, затваран и мучен и на крају стријељан 1941. године. Храбро се држао пркосећи непријатељу.

Давид Мирков, се још као студент на Београдском универзитету укључио у напредни студентски покрет. У Партију је примљен 1939. године, када је изабран за секретара среског комитета за Шавник. У априлском рату је заробљен и налазио се у логорима Албаније и сјеверне Италије, у којима је активно радио на организовању отпора. Послије капитулације Италије побјегао је из логора и прикључио се јединицама хрватског приморја, гдје је постављен за комесара батаљона. На тој дужности је тешко рањен и пребачен у Италију на лијечење. Носилац је Партизанске споменице 1941.

Драгоје Владимиров у почетку борац Четврте црногорске пролетерске, а касније у 7. омладинској од њеног оснивања.

Радосав Видојев, из Тепачког Поља, у НОП-у је од 1941. године, а као борац Четврте црногорске бригаде прешао је Сутјеску.

Благоје Милутинов из Тепачког Поља у 7. омладинској бригади као интендант батаљона се изузетно истицао.

Милорад Миљанов, из Тепачког Поља, био је у Дурмиторском НОП одреду из кога је ступио у 7. омладинску бригаду у којој је рањаван; РВИ.

Олга Иванова, била је борац Пратећег батаљона ВШ, у чијем саставу је рањена на Сутјесци. Након излечења упућена у војвођанске јединице у којима је била батаљонски руководилац СКОЈ-а, референт санитета батаљона и замјеник комесара чете.

Душан Томов, професор, био је један од истакнутих учитеља своје генерације, а у поратном периоду први директор седмогодишње школе на Жабљаку. На тој дужности је био врло кратко, јер је по одлуци тадашње владе премјештен на рад у Министарство просвјете на Цетиње,

Драго Митров, пилот, у току Другог свјетског био је упућен у Совјетски савез да се у њиховим авио-јединицама специјализује за потребе Југословенске армије. Крајем рата се налазио у ескадрилама Совјетског Савеза које су бомбардовале Берлин.

Милан Ристов, учесник Првог свјетског рата, погинуо је код Драче 1915. године, као добровољац у црногорској војсци, у борбама против аустроугарске војске.

И Милошеви синови, браћа Марко и Миливоје, учесници су Првог свјетског рата, у коме је Марко погинуо код Вишеграда 1915. године, а Миливоје страдао у логорима у Мађарској 1917. године.

Миливоје-Боро Ћиков налазио се на одговорним функцијама у институцијама Републике и Федерације. Био је посланик у републичкој и савезној скуппггини.

Неке породице су се из Тепаца иселиле у Тепачко Поље на своје бивше катуне.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (12)

Одговорите

12 коментара

  1. Saša Laušev

    Nemoguce …. da nema prezimena Laušev …. Neka je greska …

  2. Miodrag Lausevic

    Treba reci da je o porijeklu imena Laus bilo nekoliko tumacenja, ali po mome misljenju najtacnije je sledece: Ime Lauš vodi porijeklo od mađarskog(ugarskog imena) Lajoš-jer ugarsko ime Lajoš vodi porijeklo od francuskog imena Luj. A Lajoš je sastavnica od Luj i Oš=gospodar, pa bi Lajoš značilo Luj gospodar?. Što po meni ne bi bilo nelogično obzirom na veliki uticaj srednjovjekovne ugarske na tadašnju Srbiju, Bosnu i šire=ženidbene veze srpskih kraljeva i plemstva sa ugarskim i dr. Pa bi Lauš bila slovenizirana verzija imena Lajoš. Takođe treba reći da Lauševići ispod Durmitora slave Đurđevdan, Lauševići iz Mačve(selo Ravnje i selo Lešnica kod Loznice=odselili za Zrenjanin, Šabac slave MIHOLJDAN 12. oktobar) a Lauševići iz Srema(ostalo svega nekoliko porodica u Sremu) slave NIKOLJDAN 19. decembra. Prema nekim indicijama Lauševići iz Mačve su porijeklom od Lauševića ispod Durmitora a Lauševići iz Srema možda, jer u Sremu “odvajkada” žive Lauševići=nadomak Sremske Mitrovice u selu Grgurevci Jovan(dr. Boška) Laušević iz Bg. pronašao je grob izvesnog “LAUŠA LUŠEVIĆA I” iz 1760.g., što ne mora ništa da znači ali je zanimljivo i pricalo se da su iz Crne Gore mada postoji verzija da su pod Čarnojevićima došli sa Kosova. I da Lauševići iz Srema i Lauševići iz Mačve nijesu u srodstvu. Sve navodim dako neko od bratstvenika pročita i zainteresuje se radi daljeg istraživanja i objavljivanja.

    • Slobodan

      IMA LAUSEVICA I U RUMI. TAČNIJE MOJ PRADEDA VASILIJE LAUSEVIC DOLAZI SA ŽABLJAKA (TEPCI) U SUSEK. DOBIJA SINOVE SRETENA I VASU. MOJ DEDA SRETEN IZ SUSEKA POSLE II SV. RATA DOLAZI U RUMU I DOBIJA SINOVE DUŠANA(OCA) I MARKA. DUŠAN DOLAZI U BG I DOBIJA SINOVE SLOBODANA(MENE) I BRANISLAVA. JA PAK IMAM FILIPA, LIDIJU I PETRA OD DECE A BATA OČEKUJE OVE GODINE PRVO 🙂

      • Miodrag Lausevic

        Postovani Slobodane. Ja sam Miodrag Lausevic iz Pljevalja,rodjen na Zabljaku. Upoznajem te da je 1989.g pok. Dusan Lausevic iz Podgorice(ranije Cetinje), otac glumca Žarka, napisao (koliko se znalo) rodoslov Lausevica ispod Durmitora, koji ja evo već 3. godine dopunjujem(pokušavam). Pre nio sam ga u pdf formi u kompjuter. Ako mi ostavis email poslacu ti ga. U rodoslovu nema nijednog imena VASALIJE, tako da bih te zamolio da napises kada je tvoj pradjed dosao iz Tepaca(koje godine). Vrlo je bitno(mi znamo da imamo Lausevica koji nisu zabilježeni u rodoslovu)? Zasad smo identifikovali Radovan Lausevic iz Obrenovca 1881.g.;Vule Laušević dobio pasoš 1879.g. ; Milosav Laušević dobio pasoš 1879.g.; Rosa Laušević dobila pasoš 1879.g. ; Ima još nekih koji su navedeni u rodoslovu ali o potomstvu i sudbini ne znamo ništa. Molim da me kontaktirate ne email [email protected] . Pozzz Miodrag Lausevic

    • Miodrag R. Laušević iz Pljevalja

      Dopunjujem svoj predhodni komentar sa činjenicom da postoji i 4. grupa Lauševića a prema slavi koja se slavi, i to: Prema knjizi Šumadijska Kolubara autora Patra Ž. Petrovića(1939.g.. 1949.g., i 2011.g.) za selo Darosava-Aranđevolac “LAUŠEVIĆ JE IZ TOPOLE U JASENICI, ARANĐELOVDAN”. Podatak iz 1939.g.

  3. Dana

    Moram priznati da sam zadivljena komentarom Miodraga,ali isto tako da napomenem da LausevicA ima u Salasu Crnobarskom(Macva),i slave Miholjdan,moram priznati da nisam znala da ih ima i po drugim gradovima inace vazi za jedno od retkih prezimena.

  4. Marko

    Lausevici Valjevo,

    Doselili se 1834 godine, dosli iz Crnobarskog salasa. Danas zive 4 clana ove porodice u Valjevu. Strahinja Lausevic bio predsednik Valjeva u 2 mandata, u prvoj polovini 20. veka. Slave Mioljdan

  5. Miodrag R. Laušević iz Pljevalja

    Sa sajta Poreklo=MAČVA: Luševići u Mačvi kroz dokumenta 1829.g.-1941.45.g.,iz knjige “Mačva” Milivoja Vasiljevića:1. M. Vasiljević “Poreklo stanovnika Mačve I”,Godišnjak Istorijskog arhiva 18,Šabac 1984.g.; 2. M. Vasiljević “Mačvani u najstarijim popisima II”, Godišnjak Istorijskog arhiva 17,Šabac 1983.g.; / ZBIRKA TEFTERA (Nalaze su u Istorijskom arhivu Srbije)=1.)Tefter iz 1829.g.,inv.br.417;2.)Tefter iz 1833.g.,inv.br.420;3.)Tefter iz 1824.g.,inv.br.36;4.)Tefter iz 1836.g.,inv.br.485;5.)Tefter bez oznake godine.inv.br.551;6.) Tefter iz 1837.g.,inv.br.513.
    Mačvani u najstarijim popisima: Popis Mačvanske Kneževine iz 1818.g.;PROTO-
    KOL(izdvojeno 565 Mčvana).Od1-445 se odnosi na 1808.g.;Od 446-615 se odnosi na 1809.g.;Od 616-703 se odnosi na 1810.g.;Od 704-881 se odnosi na 1811/12.g. // Postojeći tefteri fiskalnog su karaktera i u njima su,isključivo,upisivane muške-haračke i poreske glave a kod žena samo udovičke kuće.// POPIS PORESKIH GLAVA KNEŽEVINE MAČVANSKE 1829.G.: Popis,predstavlja tefter poreskih glava Kneževine Maćvanske za 1829.g.,odnosi se na popis imena starešina domaćinstava..”Popis sadrži ime i prezime starešine,zatim broj poreskih(u prvoj koloni) i u drugoj broj ispisanih.Žene sem udovica nisu popisivane”= 1.)BADOVINCI, 51. * Blagoje Laušević-1 ubog; 2.)BANOVO POLJE, 22.*Jovo Laušević -1; 6.)GLOGOVAC,5.*Stanko Laušević-1 ubog; 7.*Milivoje Laušević-1; 58.*Zarija Laušević.; 15.MAJUR, 85.*Gavro Lauše-
    vić-1 siroma; 27.SALAŠ CRNOBARSKI, 54.Božo Laušević-1 star, 57.Krsta Lau-
    šević – 1;//Primjedbe:Te 1829.g. u Ravnju i Salaš Noćajski nema poreskih glava Lauševića? VAŽNO:*(zvezdica označava da je spomenuta familija zamrla,odselje-
    na ili promenila prezime). Potomci mogu pogledati ostale teftere i obraditi i objaviti podatke.

  6. Miodrag R. Laušević iz Pljevalja

    Sa sajta Poreklo: I. Ime i prezime,Lauš. Iz knjige Živan Sečanski “Popis stanovništva Srema tokom XVIII veka” Radi se o 1736.g.//Iriško ili Donjosremsko vlastelinstvo varoš Irig 1.)Grčka Mahala: LAUS PRESLICIZ; 2.) Čortanovci: LAUSH STOJANOVICH;3.)Patka(nekada naselje u blizini krčedina, u severozapadnom Sremu): SCHIVAN LAUSCH (očito Živan Lauš).
    II. Iz knjige #Relnik prezimena šajkaške (XVIII-XIX vek)” autora Gordane Vuković i Ljiljane Nedeljkov, Novi Sad 1983.g .// ŠAJKAŠI: 1.) LAUŠ Č 1742,1827, 1849(5)….LOK 1816, Ž 1822 (Prim. Po meni na osnovu oznaka u knjiz: Č=Čurug, LOK=Lok(?), Ž=Žabalj, a brojevi možda godine. Možda su slova mjesta gdje je službovano a brojevi godine kada su prezimena zabilježena?); 2.) LAUŠEV Č 1751-1853 (32) MOŠ 1746 (Prim. Moš=Mošorin a brojevi godine?,kako i šta?) 3.) LAUŠEVIĆ Č 1764, 1800 (Prim. Č=Čurug a brojevi godine?); 4.) LAUŠKI Č
    1789(2) (Č=Čurug a brojevi godine?). Zainteresovani bi trebalo izvršiti uvid u originalne spiskove(potvrde?) ako ih ima sačuvanih za Šajkaše u Državnom arhivu Vojvodine u Novom Sadu. Bez istraživanja neće biti ni rezultata.

  7. svarožić

    Postoji predanje familije Pandurević iz Sarajeva i okoline da su porijeklom od Lauševića sa Žabljaka. Zna li ko šta o tome?