Порекло презимена Ђурђић Reviewed by Momizat on . Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ 'Стручна књига' ЂУРЂИЋИ (живе у Комарници Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ 'Стручна књига' ЂУРЂИЋИ (живе у Комарници Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена Ђурђић

Порекло презимена Ђурђић

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЂУРЂИЋИ

(живе у Комарници, Вирку и Мотичком Гају)

Ђурђићи су огранак Миличића, од којих су се веома давно одвојили. Не знају како су добили данашње презиме. Ова породица је дала више сеоских кнезова. Породична традиција зна за кнеза Јока, који је имао сина Николу, а он је такође био кнез. И Николин син Јоко је наслиједио оца у кнештву. Он је имао надимак „Кречко” . Истакао се у борбама које су Дробњаци водили у његовом периоду, а нарочито у борбама против паше Миљевине 1812. године. Јоко је тада заједно са попом Митром Головићем, командовао једним одредом Дробњака који је спречавао Турцима продор преко Комарнице. У књизи Новица Церовић Анице Шаулић стоји да је Јоко био врло храбар и да је пркосио и Смаил-аги Ченгићу. Јоков син Малин наслиједио је оца у кнештву. Учествовао је у многим бојевима, у којима се истицао својим јунаштвом, као и у организовању убиства Смаил-аге Ченгића на Мљетичку 1840. године. Због његовог малог раста и црне пути, Смаил-ага га је називао „црни ђаво из Комарнице“. Био је врло пргав и пријеке нарави, лако је потезао оружје и извршио нека убиства због своје наглости.

Малинов син Обрад – официр црногорске војске, био је командир чете у Дробњачком батаљону и истицао се у бојевима који су вођени у његово вријеме. Обрадов син официр Никола командовао је четом на Скадру и Мојковцу. Са њим су били његова браћа Милосав и Малиша, а поред њих у истој чети на Скадру из овог братсгва су били Окица и Илија Стеванов, који су у једном незадрживом јуришу на непријатељске бункере приликом заузимања Скадра јуначки погинули. И браћа Бошко и Божо Васови били су у истој чети борци – ратници у борбама на Скадру и Мојковцу, у којима Бошко гине на Бојној њиви јануара 1916. године. Остао му је син Нико, који као припадник јединица НОВ-а у НОР-у 1941-1945. гине на Вјетренику 1944. године.

Никола Обрадов са својом породицом, синовима Душаном и Обрадом и женом Тонком, те кћеркама Анком, Ристом и Милевом, учествују као борци НОВ-а од првих устаничких дана 1941. године и сви су носиоци Партизанске споменице 1941. Душан је био на врло одговорним функцијама у СР Србији, а у два мандата био је потпредсједник РИВ-а.

У Комитском покрету 1916-1918. из овог братства су били Петар и Саво Окичин. Саво је у току НОР-а био истакнути припадник НОП-а и велики родољуб; учесник је Острошке скупштине. Његова кћерка Даринка је била у саставу Четврте црногорске пролетерске бригаде од оснивања, а син Филип у Седмој омладинској бригади као борац.

Коста Обрадов, једна изузетна свијетла фигура у дробњачком крају, својим дјелом и учешћем у НОР-у 1941-1945. године, оставио је трајан траг. Био је командир чете, илегалац на терену, заточеник у колашинском затвору, у коме се држао храбро и достојанствено. Познат је његов храбри одговор Павлу Ђуришићу и Ивану Ружићу, када су му понудили да пређе на њихову страну. Он им тада рече да њему није мјесто међу издајницима црногорског народа. Повели су га на стрелиште, одакле је успио да побјегне и да се прикључи јединицама НОВ-а. И његов син Рајко био је борац 7. омладинске бригаде.

Јанко Миланов, стари ратник са Скадра и Мојковца, гдје је и рањаван, са својом породицом учествује у НОР-у од првих устаничких дана. Син Момчило, у строју Прве пролетерске бригаде био је на дужности руководиоца СКОЈ-а Првог батаљона и вршиоца дужности руководиоца СКОЈ-а бригаде. На тој дужности храбро гине јула 1943. године у мјесту Пасарот код Зворника. Момчилова сестра Милица, удата Никитовић, била је борац Петог батаљона Четврте црногорске пролетерске бригаде, од њеног оснивања. Носилац је Партизанске споменице 1941. године. И Јанков синовац Мирко Радојичин је припадник НОП- а од 1941. године, у чијим се јединицама истицао као храбар борац.

Радован, син Јанка Карова из Вирка, био је борац Четврте црногорске бригаде у чијем строју гине у јуну 1943. године на Сутјесци.

Иван Марков и Миливоје Лукин, оба из Комарнице, гину као борци Дурмиторског НОП одреда на Пољима Коланшнским 1942. године; други Лукин син Милисав храбро гине у борбама код Гацка 1944. године.

Миливоје Миланов из Мотичког Гаја, стари ратник из првих ратова, који је за ратне заслуге добио земљу у Метохији код Ђаковице, одакле је избјегао са породицом 1941. године, погинуо је 1943. године на Жабљаку.

Мирчета Радосављев из Комарнице, као припадник јединица НОП-а, гине на Веруши 1943. године, као борац Седме омладинске бригаде, а Данило, син старог ратника из првих ратова Милоша, из Мотичког Гаја, погину на Вјетренику 1944. године, а Милорад Лазов из Комарнице оконча свој животни пут на Дугој реси 1945. године.

Лазар Неђељков се тридесетих година 20. вијека из Комарнице преселио у Тупшњу на мираз. Његови синови Милић и Радомир су учесници НОР-а 1941-1945. године. Милић је погинуо 1944. године у Затарју, а Радомир је био борац Петог батаљона Четврте црногорске бригаде у којој је рањаван.

У јединицама НОВ-а из овог братства борили су се против непријатеља и Драшко Миланов из Комарнице, Милорад Малишин из Вирка, Милун Видојев и Милан Стеванов, оба из Комарнице.

Од друге половине 19. вијека почели су се исељавати из Комарнице на своје катуне у Вирак и Мотички Гај.

Има их у Ужицу и Бачком Добром Пољу, гдје су се колонизовали 1945. године, као и у другим мјестима широм наше земље.

Божо Васов, са синовима Гајом и Томом, одселили су се из Вирка шездесетих година у Пљевља, гдје су купили породичну кућу.

Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.

______________________

ЂУРЂИЋИ

(живе на Дубровску)

Огранак су Лалића са Кутње Њиве, као што је речено у дијелу о Лалићима. Раније су се презивали Ћутовићи, а презиме Ђурђић добили су по некој својој баби Ђурђи, која је рано остала удовица. Нијесу род са Комарским Ђурђићима.

Славе Петровдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Коментари (6)

  • zoran

    Đurđići iz sela Kremna kod Užica. Ličnost poznata Đurđić Žarko sada Jokanovic.

    Одговори
  • Predrag Kostić

    Đurđića je bilo i u Pirotskom okrugu tj u selu Pokrištica. Moj pradeda po ocu ali je muškoj deci (rođena oko 1935) promenio prezime u Kostić zbog učestalih sukoba sa Bugarima. Odatle su otišli put Vojvodine ( Kovin) posle 1950. god
    Dosta ih je poginulo u prethodnim ratovima po celom Balkanu.

    Одговори
  • Зоран

    поздрав,
    можда некоме помогнем,
    нас Ђурђића само у селу Дудовица (засеок Маринац) код Лазаревца има око 20 кућа. Важи веровање да се ту пре око 250-300 година доселила баба Ђурђа са три сина од којих сада вуку три линије Ђурђића. Још увек је у животу прелепа камена кућа тих првих Ђурђића. Али за све нас остаје велика дилема одакле су се ти први Ђурђићи доселили..

    Одговори
    • Djuro

      Eto moj Zorane, i mene su ucili da smo od „babe Djurdje“ dobili prezime, isto takonsu me ucili da je Malin prvi sin a ovde vidim da mu se zna i otac i djed i pradjed… moje pireklo jeste sa Komarnice… nema mnogo Djurdjica, po gore navedenoj prici, dve familije… lepo bi bilo skupiti se na jednu “ gomilu“ pa lepo reci kome je sta preneseno- mozda bi u tom slucaju napravili jednu kompletnu sliku…
      Veliki pozdrav i puno zdravlja!

      Одговори
  • Kara tane

    Ja sam predak malinov,jokov…direktan potomak. Kosta mi je djed…komarnica

    Одговори
  • Nenad

    Molim Vas da mi pomognete u traganju za poreklom porodice Djurdjic iz okoline Raske(selo Trnava,na padinama Golije).Slave sv.proroka Jeliseja kao Krsnu slavu?

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top