Порекло презимена Вуковић

16. фебруара 2012.

коментара: 104

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ВУКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Вуковић

Хаплогрупа: I2a DN род Љешњани-Војинићи

Порекло: Веље Дубоко, Колашин, Ровца, Црна Гора

Крсна слава: Аранђеловдан

Контакт:
_________________________

Вуковић

Хаплогрупа: G2a-U1

Порекло:

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Вуковић

Хаплогрупа: I2-PH908

Порекло: Дебеља, Нова Варош, Србија

Крсна слава: Василијевдан

Контакт:
_________________________

Вуковић

Хаплогрупа: I2-PH908

Порекло: Бели Манастир, Барања, ХР

Крсна слава: Мратиндан

Контакт:
_________________________

Вуковић

Хаплогрупа: J2a-M92 род Цуца-Пјешиваца

Порекло: Бандићи, Комани, Цетиње, Црна Гора

Крсна слава: Мала Госпојина

Контакт:
_________________________

Вуковић

Хаплогрупа: J2a-M92 род Цуца-Пјешиваца

Порекло: Брезово Поље, Брчко, Република Српска

Крсна слава: Јовањдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’, Лоле Рибара 48, Београд

ВУКОВИЋИ

(живе на Добрим селима и Меруљи)

Вуковићи су од давнина живјели на Добрим селима, и они су једна од оних пет породица које су прве зазимиле у Дробњаку и стално се ту населиле. Знају да су се доселили из Бањана. О даљој старини мало се зна. Средином 18. вијека било их је петорица браће. Тада ударе морачки хајдуци, посијеку сву петорицу, а стоку им заплијене. Остане пет удовица са једним мушким дјететом, коме је било име Милета. Знају за имена предака прије Милете, а то су Панто и Вук. Вјероватно је да су имали још неког претка који је имао име Вук, или више њих с обзиром на то да братство са овим презименом датира много прије Вука, оца Мијатова. У прилог овоме иде тврдња да су се побочно разродили толико да не могу да одреде степен међусобног сродства. Један огранак ове породице налази се на Гласинцу и не знају у ком се степену одвојио нити коме су најближи.

Пошто је Милета Мијатов одрастао, оженили су га и он је имао два сина: Мијата и Јована. Кад су основали породице, Јован и Мијат су живјели у задрузи од шездесет и четири члана. Јован је био глава породице и сматрао се једним од најимућнијих домаћина у Дробњаку.

За успјешно газдовање и вођење домаћинства књаз га је одликовао. Плаћао је највећи порез у Црној Гори и због тога је имао привилегију да лично носи порез на Цетиње и предаје га књазу. Приликом једног таквог пута умро је на Цетињу и сахрањен је код Влашке цркве. Јован је имао пет синова, од којих су двојица Јаков и Раде и један дио потомака од Јованова сина Новице, као и дио огранка који се на уже зове Јешић. Остали су да живе стално у Меруљи на мјесту гдје су им били катуни. Јованов син Раде био је један од најхрабријих Вуковића, а нарочито се јунаштвом истакао у бици на Вучјем долу, због чега је и одликован Челичним крстом, који је добио и Игњат Полексић. Радов син Мина командовао је једном јединицом у Првом свјетском рату.

У Комитском покрету су учествовали Божо и Урош.

Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан.

______________________

ВУКОВИЋИ

(у Доњој Буковици и Боровцу)

Потичу од Вуковића из Мратиња одакле се, око 1875. године, Бошко доселио са синовима Живком, Милутином и Обрадом у Доњу Буковицу. Имају надимак Тукулије.

Владимир М. Вуковић из Боровца је као припадник НОП- а погинуо код Даниловграда 1944. године.

Нијесу у сродству са Вуковићима из Добрих Села, Мотичког Гаја, Пошћенског краја, нити са Вуковићима из Градине из Шарана.

Славе Аранђеловдан.

_______________________

ВУКОВИЋИ

(у Горњој Бијелој)

Поријеклом су из Вељег Дубоког одакле се Мато Зеков око 1895. године преселио у Горњу Бијелу.

Славе Аранђеловдан, а прислужују Ћириловдан.

_______________________

ВУКОВИЋИ

(на Градини и Смољану)

Воде поријекло од Вука, сина Радојице Шаранца. Вук је имао четири сина: Илију, Тола, Ђока и Радича. И он се из Плане код Колашина, заједно с осталим Шаранцима, доселио у шаранско село Пода. Његови потомци по њему узму презиме Вуковићи. Вуковићи су најближи у сродству с Рондовићима. До 1853. године живјели су на Подима, када су се преселили на Градину, а 1865. неке њихове породице пређу на Пренћане, на земљу коју су купили од Аџиомеровића.

Јово се из Градине с породицом исели у Смољан гдје се настане. Повремено су живјели у Градини и Смољану. Јовов син Милош-Мујо погинуо је у чувеној Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године.

Вучета Вуковић погинуо је на Пренћанима 1875. године у борби против Турака.

Од овог братсгва истакли су се Милинко, Вуксан, Радуле и Јово. Вуковићи су познати као виђени људи и добри домаћини.

Живе на Градини, Смољану, Његовуђи и Жабљаку. Има их и у Пренћанима.

Славе Ђурђевдан.

_______________________

ВУКОВИЋИ – МОТИКE

(живе у Мотичком Гају)

Воде поријекло од Вука Милутиновића, по коме су и добили презиме Вуковић. Вук је живио у другој половини 16. вијека, што се може видјети из њихове породичне читуље у којој су уписана тридесет четири мушка и двадесет осам женских имена умрлих до 1839. године (А. Лубурић: Дробњаци – Београд 1930). Вук је имао синове Сима и Спасоја; Спасоје Сима, а Симо Митра, Рада и Милића. Симо се родио крајем 17. вијека и од њега потичу сви данашњи Вуковићи – Мотике. Вуковићи имају надимак Мотике, а добили су га по Томи Вуковићу, који је, бранећи своју стоку, коју су турске харачлије биле потјерале, мотиком која му се нашла у руци убио једног Тоску, турског харачлију.

Породична традиција казује да је Спасоје Вуковић купио Подинча долину на Језерима од неког Џам-бега Купусичића из Срема, за коју је дао дванаест и по ока пара, и то пола злата, а пола сребра. Тапију о овом купљеном имању понијели су са собом исељени Вуковићи у Босну. За Спасоја се још прича да је начинио први млин на Млинском потоку, који су Турци хтјели да сруше јер није имао одобрење за његово подизање, а он је Турке протјерао и одбранио млин од рушења. Послије овог догађаја отишао је босанском везиру у Травник и од њега добио одобрење да користи подигнути млин.

Митар Симов је имао синове: Максима, Марка и Васа; Раде је имао Алексу, а Милић Алексу и Спасоја.

Милић Симов је рођен око 1730. године и живио је сто двадесет седам година, што значи да је умро 1857. године. Милић је био чувени јунак, необично развијен, изузетне снаге. Био је одличан приповједач и памтиша о дробњачким старинама. Он је казивао да је у његово вријеме Дробњак горио седам пута, а прије њега четири пута. Милић се са својим синовима иселио из Комарнице на имање у Језерима.

Ова породица давала је изузетно снажне и крупне људе, који су доживљавали дубоку старост, често и више од сто година. У Дробњаку живи предање да је једна баба, родом из овог братства, која је имала преко сто година, казивала о међи између Дробњака и Пиве у масиву Дурмитор на мјесту Пријеспа. Око ове међе често су се крвили Пивљани и Дробњаци и доста је глава пало све док баба Мотичка није поставила међу, уз заклетву да је ту права међа. Тада су престала спорења око овог дијела пасишта.

Од овог братства има доста исељеника у разним крајевима. Највише их је одсељених у Босну, на Гласинац и његову околину. Неки се презивају Вуковићи, а неки Мотике.

Мирковићи у Глисници код Пљеваља су поријеклом од Вуковића-Мотика из Језера.

Славе Трипуњдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________________

(према књизи Риста Милићевића “Херцеговачка презимена”)

ВУКОВИЋ (православни и католици).

Вуковићи (п). у Муљима и Вучеву (Гацко), Рогачама, Жиљеву и Југовићима (Невесиње). Ортијешу (Бишће, Мостар). Власаћама (Загора, Требиње). Поратку (Дабар). У Муље је предак “данашњих Вуковића” дошао са Загорја. Оженио се “од Зеленовића, па као сиромах прешао у тазбину”.

У Вучеву су поријеклом од Окиљевића из истог села. У Рогаче су доселили “с Броћанца на Чеву” око 1650. године. Потичу од тамошњег братства Перића. У Жиљево им је предак дошао с Меке Груде (Билећа). У Југовиће су доселили “однекле из Гацка”, а у Ортијеш из Столачких Дубрава. У Власаче су дошли из Јањча, а у Поратак из Стоца. Вуковићи славе Јовањдан, осим породица у Југовићима чија је слава Св.Стеван.

Вуковића има настањених и у гатачким селима: Наданићи, Липник, Изгори и Улиње. У Наданићима су поријеклом од Врањешевића из Бањана. у Липнику и на Улињу од Окиљевића из Муља, а у Изгорима су из Опутних Рудина (147:574).

Вуковићи (к), стари род у Равном (Попово). По мишљењу једних они су “били од Вукића”, а по казивању других “они су засебан род”. У Равном се спомињу 1709. године.

Претходни чланак:

Коментари (104)

Одговорите

104 коментара

  1. Goran

    Od istih Vukovica Iz Mratinja su I on I u Scepan Polju od kojih su Vukovici u selu Jugovici kod Gacka.Oni slave Sv.Stefana.Vukovica Koji Slave Sv Stefana Koji kazu dasu Iz Scepan polja Ima iu selu Vilovi Stari Vlah.

  2. Goran

    Ove Vukovice Iz sela Debelje koje zovu Prdonjici,slave Sv Vasilija,A imaju haplotip Vukovica Iz Mratinja,poznajem Iz Nove Varosi.Dosli su u 18veku u Stari Vlah,Iz pravca Kolasina,njihov predak Danilo Prdonja.Gos.Jelicu izvolite napisite Vi sta je tacno.Ko Siri dezinformacije,I sta je u ovom komentare za Vas dezinformacija.Haplo grupa ovih Vukovica je navedena poklapa se sa hg Vukovica Iz sela Mratinja u Starom Vlahu I Debelji ih znaju po familijarnom nadimku Koji I’m je drugog prezime.I staje tu dezinformacija

  3. Goran

    Sa Ovim Vukovicima Iz Starog Vlaha moja familija srodnici Iz Severne Dalmacije,Benkovac,Saponje imaju poklapanje Haplo grupe I krsne slave,sto je cinjenica I daje mogucnost istog porekla.Jedino sto su Saponje u Starom Vlahu stanovali jedno pola veka pre dolaska prvog Vukovica u Debelji.To su cinjenice nista izmisljeno

  4. Goran Vuković

    Poštovanje,
    Zanima me poreklo kao i slava Vukovića iz Golubića (Bihać, BiH) . . podatke koje imam jesu da je u Golubiću bila jedna kuća Vukovića, Andrije i Jelene koji su imali dva sina (Andra i Sreta). . gde kasnije Sreta (1892 Golubić-1967 Inđija) sa suprugom Jelenom i decom (Boža, Andrija, Ivan, Ljubomir, Marica, Katica i Marko) dolaze 1920-ih godina u Inđiju (Vojvodina, RS) . . od kojih kasnije Ljubomir (1918 Golubić-1993 Odžaci) dolazi u Odžake (Vojvodina, RS) gde sa suprugom Jelenom dobija decu (Boško, Antun, Andrija i Mira) . . gde Antun dobija sina Gorana, Goran sina Marka… za slavu se govorilo da je sv. Nikola.

  5. Војислав Ананић

    ВУКОВИЋ (п,к). Вуковићи (п), у Муљима и Вучеву (Гацко), Рогачама, Жиљеву и Југовићима (Невесиње), Ортијешу (Бишће, Мостар), Власачама (Загора. Требиње), Поратку (Дабар). У Муље је предак “данашњих Вуковића” дошао са Загорја, оженио се “од Зеленовића, па као сиромах прешао у тазбину”. У Вучеву су поријеклом од Окиљевића из истог села. У Рогаче су доселили “с Броћанца на Чеву” око 1650. године. Потичу од тамошњег братства Перића. У Жиљево им је предак дошао с Меке Груде (Билећа). У Југовиће су доселили “однекле из Гацка”, а у Ортијеш из Столачких Дубрава. У Власаче су дошли из Јањча, а у Поратак из Стоца. Вуковићи славе Јовањдан, осим породица у Југовићима чија је слава Св.Стеван(59:196,203.222,231,274,330:248:38). Вуковића има настањених и у гатачким селима: Наданићи, Липник, Изгори и Улиње. У Наданићима су поријеклом од Врањешевића из Бањана, у Липнику и на Улињу од Окиљевића из Муља, а у Изгорима су из Опутних Рудина (147:574). Вуковићи (к), стари род у Равном (Попово). По мишљењу једних они су “били од Вукића”, а по казивању других “они су засебан род”. У Равном се спомињу 1709. године (84:160; 213:161).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  6. Небојша Бејат

    ВУКОВИЋ

    (Славили су Јовањдан)

    и

    СУДАР

    (Славе Ђурђевдан)

    Вуковићи су у временском периоду у којем је овим просторима владала аустроугарска окупациона империја (1878 – 1918), у Ортијеш доселили из села Мека Груда у општини Билећа. Разлог досељења били су бољи услови за живот. Година досељења ником није позната, али се сигурно зна да су доселили прије почетка Првог свјетског рата (28. 6. 1914 – 11. 11. 1918). Доселила су два рођака: Ристо (13. 9. 1886 – 30. 9. 1944) и Станко. Ристо није имао мушко потомство. Станко је имао синове: Митра (? – 1918) и Вељка (1899 – 1974). Митар се није женио и није имао дјеце. Вељко није имао мушко потомство. Њихов земљишни посјед наслиједио је Судар (Марко) Ђорђо (14. 3. 1925 – 9. 10. 2017), сестрић Вељка, унук Станка Вуковића, родом из Мостара, поријеклом из села Крехин Градац у општини Читлук. У Ортијеш је код свог ујака Вуковић (Станко) Вељка доселио 1930. године, у времену у којем је на овим просторима постојала Краљевина Југославија са Династијом Карађорђевић на челу (1918 – 1941). Био је ожењен Домазет (отац Ристо) Савком (10. 1. 1932 – 9. 3. 2003), рођеном у селу Предоље у општини Берковићи. Имали су 2 сина: Петра (27. 10. 1954 – 5. 3. 2017) и Небојшу (15. 2. 1970 – 2. 11. 2008). И Петар и Небојша имају мушко потомство до данашњих дана. Након завршетка Одбрамбено – отаџбинског рата (3. 4. 1992 – 21. 11. 1995), Ђорђо Судар продао је кућу и земљишни посјед у Ортијешу и настанио се у Требињу. Судар (Марко) Ђорђо, његова супруга и синови сахрањени су у Требињу.

  7. Biljana

    VUKOVICI IZ VELJE MRTVO DUBOKO SLAVE ARANDJELOVDAN OD VASILJA VUKOVICA KOJI JE IMAO 4 SINA VUKO NOVICA MIRAS I GRUJICA