Порекло становништва села Штитар, град Шабац. Стање од почетка 18. века до прве половине 20. века
Досељени у 18. веку
Из Црне Горе: ВУКОМАНОВИЋИ (Јовањдан, 3 к), ЋОСИЋИ (14 к) и ТУФЕГЏИЋИ (14 к); један су род.
ЂОКИЋИ (Пантелиндан, 1 к) и од њих ВУКОВИЋИ (7 к), ДИМИТРИЋИ (7 к), и ЖИВАНОВИЋИ (7 к); по предању, у сеобу кренула три брата, па један застане у Радаљу, други дође у Румску (и од њега су данашњи Марковићи), а трећи се насели у Штитар.
Из Херцеговине: КРСТИЋИ (Јовањдан, 7-1 к) после бежаније, у Срему (у селу Мартинцима), остане један од Крстића (има их ту).
НИКОЛИЋИ, звани Небригићи (Митровдан, 9 к), један су род са Стекићима у Белотићу, и Ерићима у Метковићу.
ПЕТРОВИЋИ (Аћим и Ана, 21 к), и НИКОЛИЋИ 1, звани Крушкићи (6 к), раније се звали Милошевићи. У село би кренуло неколико браће, од којих – двојица застану у Босни (у селу Њиварицама), а Милош дође у Штитар. Од Милошевих синова Петра и Николе, данашњи су Петровићи и Николићи. Са Милошем, дошли су и преци данашњих СОКИЋА (Петровдан, 12 к). Сокићи су У завичају убили Турчина зато што им је обешчастио сестру. Да би заварали потеру, поткују коња натрашке. Један од браће оде ка Ужицама, а други застане у Чокешини, и од њега су данашњи Димитријевићи.
Из Босне су досељени ГАЧИЋИ (Аранђеловдан, 6 к).
Из Семберије, ТАДИЋИ (Алимпије, 8 к), ИГЊАТОВИЋИ (3 к), и ТИМОТИЋИ (3 к); један су род са Ковачевићима у Глоговцу и Црној Бари, и са Филиповићима у Бановом Пољу.
Из Подгорине, дошли ГАВРИЋИ (Ђурђевдан, 6 к), старо презиме Симеуновићи; пореклом су из Дегурића, код Ваљева; од њих се помиње Гавро, по предању – учесник боја на Дубљу.
БРАЈИЋИ (Степањдан, 9 к), из Царине; старином су из околине Шибеника; из Царине се раселе у Завлаку, Борину и Мачву (Слепчевић, и Штигар).
ПАНИЋИ (Никољдан, 7 к), један су род са Панићима у Табановићу и Слепчевићу.
Од Јадра су МАРЈАНОВИЋИ (Лучиндан, 6 к) и ПАВЛОВИЋИ (12 к); један су род дошли из Милине.
ЂУРЂЕВИЋИ (Степањдан, 2 к), и од њих МАКСИМОВИЋИ (12 к).
Од ужичке Црне Горе, МАНДИЋИ (Никољдан, 5 к); зову их Манђелчевићи, по месту из којег су дошли (Манђер); од њих су Мандићи П у Метковићу.
Досељени почетком прошлог века – од 1 српског устанка до 1829. године
МИЛИНКОВИЋИ (Петковача, 11 к), и МИЛИЋЕВИЋИ (8-6 к), један су род; пре се звали Мијаиловићи; досељени од Мораве.
ТЕРЗИЋИ (Томиндан, 12 к), из Корените, села у Јадру.
СТЕФАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 3 к), из Црне Горе.
МАЏАРЕВИЋИ (Петровдан, 4 к), дошли од Мораве.
МИШКОВИЋИ (Срђевдан, 9 к), из Црне Горе.
ВИТОМИРОВИЋИ (Аранћеловдан, 3-1 к), не знају порекло.
Досељени између 1829. и 1863. године
Из Босанске Крајине, дошли МАРИЧИЋИ (Аранђеловдан, 8 к); досељена браћа Марко и Трифун, из Босанске Дубице, прво – у Лешницу, а затим – у
Штитар.
ИЛИЋИ (Аранђеловдан, 9 к);
Из Босне ТРИФУНОВИЋИ (Аранђеловдан, 3 к), пребегао Јован, звани Бошњак; прво се склонио код кмета села Метковића – Ерића, а затим – служио код Гератовића, среског начелника у Дреновцу.
Из Семберије ЋУРИЋИ (Јовањдан, 1 к); од њих има одсељених у Мајуру.
АРСЕНОВИЋИ, звани Перићи (Трифундан, 8-2 к), потичу од Драгојла Обренчевића, из Глушаца; усвојени сестрић; прави Арсеновићи су замрли.
ОБРЕНЧЕВИЋИ (Трифундан, 3 к), дошли из Глушаца.
МИТРОВИЋИ (Никољдан, 1 к), из Белотића; дошли на имање тетки.
ПЕРАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 7 к), из Котора (Бока Которска); доселио се Сима, са тројицом браће.
МАРКОВИЋИ II (Миољдан, 7 к), из Корените, у Јадру.
НИКОЛИЋИ (Аврамије, 5-2 к), од Павловића из Табановића; један су род са Николићима у Причиновићу.
ЈОВАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 12-3 к), дошли из Босне.
ГАЈИЋИ (Ђурђевдан, 1 к), не знају порекло.
Досељени крајем 19. и почетком 20. века
ГЛИГИЋИ (Ђурђевдан, 2 к); пребегли 1875. године, из Модрана, у Семберији.
ТУМБАСЕВИЋИ (Никољдан, 2-1 к), били доводци уз матер, која се преудала у Глигиће.
ПАВЛОВИЋИ II (Лучиндан, 6 к), из Ноћаја; дошли на мираз, у Павловиће 1, у Ноћају се презивали Ђурићи.
Петар КРАЈИНИЋ (Алимпије, 1-3 к), из Богосавца; уљез у Сокиће.
Досељени између два светска рата
Светислав МАКЕВИЋ (1 к), из Белотића, уљез у Благојевиће.
ОДОВИЋИ (Степањдан, 1-5 к), дошли из Црногораца, код Имотског, у Херцеговини; прво је дошао Јован, и призетио се у Маричиће, а затим је довео браћу – коју је населио у Шабац.
ЂОРЂИЋИ (Степањдан, 1 к), из Дрлача, у Азбуковици.
ПЕУРАЧА (1 к), из Будечке, на Кордуну.
Миодраг СТАНОЈЛОВИЋ (Аранђеловдан, 1 к), прота дошао из Дружетића (Тамнава), 1937. године; уљез у Павловиће 1.
ИЗВОР: macva.awardspace.com
22. јул 2014. у 10:31
biljana
Ima jos porodica u Štitaru koje su se doselile posle drugog svetskog rata, a neke od njih imaju detaljan rodoslov jos od XV veka.
25. фебруар 2019. у 15:38
Књига
Ако неко зна како се зове књига Томислава Арсеновића о Штитару и досељавањима нека напише јер не могу да откријем на нету. Чула сам, ако је тачно, да има података о томе.Поздрав свим посетиоцима сајта а посебно друштву Порекло и сарадницима на несебичној помоћи и систематичној организацији података јер је сада много лакше истраживати.Од велике користи су савети на форумима као и дигитална библиотека.
2. март 2019. у 09:40
Књига
Ево да не оптерећујем друге сама сам дошла до одговора. Томислав Арсеновић је члан редакције и уредник издања Миливоја Васиљевића.Мачва-историја, становништво, Богатић, 1996. која постоји у дигиталној библиотеци овог сајта. Поздрав свима.
23. новембар 2021. у 12:58
Без успеха
Молим за информацију из овог пописа, шта значи “досељени од Мораве” јер је исувише широк појам као и за старо порекло Милићевића и Милинковића (овде се наводи старо име Мијаиловић). По усменом предању обе породице потичу од браће Милића и Милинка по којима носе презимена, да су Херцеговци. Нажалост моја упорна трагања да дођем до неких сигурних информација нису уродила плодом. Зато не могу да идем у архиве , а од старијих више нема никога. Имам породично стабло од Милића па ка новијем времену али немам никаквих информација одакле су дошли, ни из Србије, ни даље из Херцеговине. Хвала унапред,
25. април 2024. у 18:29
Са делимичним успехом
На интернету сам наишла на документ : Харачки тефтер Капетаније Мачве из 1831. године објављен 2014. и тефтер са истим насловом из 1832. објављен 2018. године. У оба тефтера се налази село Штитар под тачком 5. Преци Милинковића су под бројем 3 а Милићевића под бројем 4. Ова два тефтера заиста доказују да су се браћа Милић и Милинко доселили у Штитар. Прва непознаница : не познајем потомке Милинка по имену . Потомци Милића су тачни. Остаје друга непознаница одакле су се доселили. По усменом предању из Херцеговине (Старе?) а по најранијим пописима Штитара “од Мораве”. Претпостављам да је “од Мораве” била успутна станица до Штитара . Трећа непознаница је када су потомци Милића узели презиме Милићевић. У детаљном попису села Штитар из 1863. године син Милића се презива Мијаиловић (Василије) , а он је млађи брат мог наврндеде Луке. Пошто нисам у могућности да проверим на надгробним споменицима не знам када је моја предачка линија почела да се презива Милићевић. Милићев праунук, а мој прадеда носи презиме Милићевић (Јован) на споменику. Била бих захвална ако неко може да проследи информације овим путем.