Порекло презимена, село Горина (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горина, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан. Пол Порекло становништва села Горина, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан. Пол Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Горина (Лесковац)

Порекло презимена, село Горина (Лесковац)

Порекло становништва села Горина, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Горина је као и Брза подпланинско село које се налази не месту где река Горинка излази из планине и улази у равницу Ветернице. Од Брзе је удаљена око два километра а од Лесковца 22 километра када се иде преко Брзе и Вучја. И ово село има заселак који се зове Новков Рид – који се налази дубоко у планини Кукавици.

Име села.

Село је добило име по шуми-гори у којој је насељено.

Воде.

Кроз Горину протиче река Горинка. И ова река има у горњем току, изнад села, два крака; један извире из Базјака – Голема Река а други у Лудињу – Мала Река.

У атару овог села има извора; Јеје и Турски Кладенац а осим тога свака кућа има бунар. Вода из бунара је лака и здрава планинска вода.

Земље и шуме.

Горина има атар који захвата 1136 хектара, од којих су 376 хектара обрадива земља, 34 је под воћем а 634 хектара је под шумом.

Земља носи ове називе: Орашје, Шубарке, Гарине, Трска-Бара, Спаинске Њиве, Попадикине Крушке, Новков Рид, Струља Арница, Качарница, Средњи Рид, Вучете-Врачарица, Мала Река, Црни Врх, Кочине, Арнице, Горње Ливаде, Јеје, Прогон, Црни Врх, Преслап, Бабин Гроб, Острика и Голи Рид.

Постанак села и прошлост.

Село Горина се помиње као село у Дубочици крајем XIV века. Оно је било баштина властелина Југа, па га је он даровао руском манастиру у Светој Гори Св. Пантелејмон, који је потврдио деспот Стефан 1395. године актом сачињеним у Новом Брду, када је у њему боравио са мајком кнегињом Милциом и братом Вуком. Тако је ово село постало метох једног далеког манастира за који има да работи а било је ослобођено свих давања према ма коме у земљи. Отуда је црквица у атару овог села, завучена у кланац Горинке, мала и једноставна грађевина, посвећена истом свецу, Св. Пантелејмону.

Хан је на свом пропутовању кроз ове просторе 1858. године забележио ово село са 20 кућа. После ослобођења од Турака Горина је нарасла на 63 пореске главе.

И Горину су Турци почитлучили, па је она, пред крај турске власти, имала три господара. То су били: Демир у западном делу, Бислин у средини села и Иса у Шубарској Махали. Демир је био Арбанас и живео је у Горини док су друга двојица живели у Лесковцу.

Бислим после ослобођења од Турака се нагодио са сељацима у погледу накнаде за имање па нису плаћали аграрни дуг. Шта је било са мештанима којима су господари били остала двојица није познато.

Порекло становништва.

Село Горина се дели на три махале: Демирову Махалу, Бегову Махалу и Шубарску Махалу. Према попису из 1959. године село је имало 777 становника. По наведеним махалама живе ови родови:

Демирова махала:

-Игриштанчики су протерани из Игришта од стране Арбанаса.

-Демировићи су потмци читлук-сахибије Демира.

-Николини су староседеоци.

-Јанча Вељковић је досељен из Калуђерца.

-Милан Стефановић је досељен из Крушеве главе – Пољаница.

-Прокоп Спасић је староседелац.

-Мирко Јовић је староседелац.

-Жарко Станковић је староседелац.

-Пера Николић је староседелац.

-Томислав Ђорђевић је досељен из Мијовца – Пољаница.

-Станко Р. Стојановић је староседелац.

-Јован Николић је досељен из Тумбе.

Бегова махала:

-Тројан Станковић је из Шумана.

-Аранђеловићи су староседеоци.

-Станковићи су староседеоци.

-Ивковићи су староседеоци.

-Јовановићи су староседеоци.

-Велимир Станковић је староседелац.

-Марковићи су староседеоци.

-Тувекџици (пушкари) су староседеоци.

-Грујинчики су староседеоци.

-Стојан Тодоровић – Цоцко је староседелац.

-Пера Тошић је досељен из Великог Војловца.

-Тодоровићи су староседеоци.

-Живко Николић је староседелац.

-Славко Пешић је староседелац.

-Крстићи су староседеоци.

-Раде Ђурђевић је из Шумана.

-Раде Пешић је староседелац.

-Ката Пешић-Врачарица су староседеоци.

-Војислав Пешић је староседелац.

-Петроније Станковић је староседелац.

-Саде Савић је староседелац.

-Димитрије Стојановић је староседелац.

-Шиникарци су из Брзе.

-Благоје Ђорђевић је староседелац.

-Цветковићи су староседеоци.

-Петковићи су староседеоци.

-Младеновићи су староседеоци.

-Димитријевићи су староседеоци.

Шубарска Махала:

-Спасићи су староседеоци.

-Мијајловићи су староседеоци.

-Стојковићи су староседеоци.

У засеоку села Горине – Новково, Риду, који је удаљен од матичног села пет километара, живе ови родови:

-Новковићи су староседеоци.

-Јовићи су староседеоци.

-Стојановићи су староседеоци.

-Стојадин Станојевић је староседелац.

-Јосиф Станојевић је староседелац.

У Горини живе и  ове ромске породице:

-Влада Мустафовић се доселио из Мирошевца.

-Милан Османовић је из Губеревца дошао у Власе па у Горину.

-Салија Арифовић се доселио из Доњег Јајна.

-Алили Мацић је дошао из Гегље.

Занимање становника.

Главно занимање становништва овог села је земљорадња. Сточарство је стајско. Ситне стоке је јако мало. Свака кућа има по две краве, неколико свиња и перади. Има нешто и оваца које пасу по стрњикама и оскудној трави ливада после косидбе.

Село има шест регистрованих занатлија: 4 зидара, један ковач и један поткивач.

Влад Ром је корпар а жена му ради у Вучју у фабрици. Милан Османовић прима социјалну помоћ, Салија израђује бургије а Алил је музикант.

ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top