Порекло презимена, село Живица (Пожаревац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Живица, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приред Порекло становништва села Живица, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приред Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Живица (Пожаревац)

Порекло презимена, село Живица (Пожаревац)

Порекло становништва села Живица, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Živica

Положај села.

Село је у равници, према Морави, нешто узвишеној те га она само о највећим поплавама може да плави. А када до тога дође тада вода долази до „Старог Села“; западно од села је отока Живица а од ове се наставља на север до отока Батланац. Живица излази из Мораве северно од села Драговца и западно од села Живице рачва се у два крака, од којих се један назива Батланцем и северозападно улива у Мораву а други крак Живице опет се улива у Батланац као и Ресавчина.

Воде.

У селу нема ниједног извора док бунаре има свака кућа.

Земље и шуме.

Сеоска земља за обрађивање растурена је око села и носи ове називе: Турско Гумно, Пасуљиште, Збеговиште, Црквине, Црквиште, Брегово, Дугачка Међа, Кошевина, Говеђа Међа, Гевојна, Острово, Јабучје, Купусине, Бостани, Растје, Колибе, Буџаци и Деоница. Заједничке (општинске) земље остало је још у Буџацима – 8 хектара и заједничке шуме („луг“) – 15 хектара у Растју, између Батланца и Мораве.

Старине у селу и историјат.

Најстарије насеље било је, по предању, на месту које се зове „Црквине“ – два километра од села. Ту се данас налазе цигле, стари новац и посуђе. Мештани мисле да је на том месту некада била црква и насеље. Према повељи кнеза Лазара, изгледа да је овде била Доња Живица док је „Горња“ била при изласку баре (отоке) из Мораве, јер се близу Црквина опет улива у Мораву преко крака Батланца. Ово старо име доцније се изгубило а становништво или растурило исељавањем или настанило у оближњим селима.

Постанак села.

На аустријској карти, из почетка XVIII века, нема овог насеља а по причању старих мештана у то време Живица је била спојена са Драговцем, на месту овог другог насеља, па се тек у другој половини XVIII века одвојила од Драговца и населила на Мајуру, садашњем источном делу села. Одатле се иселила на садашње „Старо Село“ – југозападни део села, које Ресавчина одваја од „Новог Села“.
Изгледа да је за време Кочине Крајине – 1788. године – извршено последња сеоба те да се после тога нису покретали. По причању старих мештана, почетком XIX века у „Старом Селу“ је било 12 кућа, а основала су их прва четири рода. Из Старог Села су се брзо насељавали у Ново Село, те се и на њега пренесе име Живица, које је најпре добило назив Старо Село, вероватно по отоци (бари) Живици. У селу је било 179 кућа и 897 становника.
Сеоска слава (заветина) је Спасовдан.

Порекло становништва.

Родови су по старини овим редом:

-Гачићи, Никољдан, су непознатог порекла; изгледа да су старинци. Већина их је у Старом Селу, уз Батланац.
-Дајићи, Аранђеловдан, су досељени из Бачке – околина Сомбора. Два брата су раније живела у Пожаревцу, па се Даја пресели у Живицу а Обрен у Дубравицу. Осам кућа је у средини Старог Села а осам у средини Новог Села и то су најстарији крајеви.
-Коларци, Никољдан, су пореклом са Косова. Знају да се доселио предак Михаило још крајем XVIII века. Куће су им у Старом и Новом Селу.
-Миловановићи (Гаћевци), Лазаревдан, су пореклом са Косова. Има их у Старом и Новом Селу.
-Станојловићи, Стевањдан. Станојло „Ајдук“ се доселио из Жабара. Куће су им у Старом и Новом Селу.
-Лазићи, Св. Ђурађ, су досељени почетком XIX века из Баната. Има их у Старом и Новом Селу.
-Арамбашићи, Св. Ђурађ, су непознатог порекла. Има их у Старом и Новом Селу.
-Митровићи, Св. Врачи, су досељени из околине Ниша. Све су им куће у Новом Селу.
-Лепачковићи, Св. Танасије. Њихов предак Андреја се доселио пре 90 година из села Дражева код Беле Паланке, те их називају „Торлацима“. Куће су им у Старом и Новом Селу.

Остали родови су досељени у новије време и већином су настањени и Новом Селу. То су:

-Голубовићи су досељени из Аџибеговца. Не каже се коју славу славе.
-Торлаци, Никољдан, су досељени из околине Ниша.
-Лазићи, Јовањдан, су досељени из Ћириковца.
-Јоцићи, Никољдан, су досељени из Сакаловца у Банату.
-Стојадиновићи, Св. Петка, су досељени из Ћириковца.
-Милојковићи, Никољдан, предак Никола је досељен из Дубравице.

Најмлађи досељеници – од пре 40 до 50 година:

-Рајичићи, Никољдан, Станко досељен из Драговца.
-Стевановићи, Аранђеловдан, Јаков се доселио из Баната као Влах, али се брзо посрбио јер у селу нема Влаха.
-Јовановићи, Никољдан, Огњен се доселио из Ћириковца.
-Стојановићи, Стевањдан, Стојко је досељен из Драговца.
-Златаревићи, Св. Петка. Жива досељен као ковач са Острова на Дунаву.
-Богдановићи, Св. Варвара, Вељко досељен из Пожаревца – Бугарска Мала.
Има две породице чији су се преци призетили у куће као уљези. Овде такве називају као „дошљак“ или „накалемак“. Тако је неки Стева из Ћириковца ушао у кућу од Миловановића (Гаћеваца) али је задржао своју славу, Пантелијевдан. Има их две куће.
Други је „накалемак“ Јова Маџаревић из Ћириковца, који је задржао своју славу, Св. Ћирика. Има их данас 4 куће, али су 3 куће промениле славу узевши Никољдан.
Цигана-Рома има три рода у 12 кућа. Стално су се населили за владе кнеза Михаила а до тада су били чергари – скитачи по околним селима. Сви су земљорадници и сви славе Никољдан. Од њих су највећи род:
-Стакићи, а затим:
-Пискићи.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top