Порекло презимена, Лапово варошица и Лапово село Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Лапово (варошица и село), општина Лапово – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. При Порекло становништва насеља Лапово (варошица и село), општина Лапово – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. При Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, Лапово варошица и Лапово село

Порекло презимена, Лапово варошица и Лапово село

Порекло становништва насеља Лапово (варошица и село), општина Лапово – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Црква Св. Параскеве у Лапову

Црква Св. Параскеве у Лапову

 

Положај насеља.

Лапово се налази на странама врло благо нагнутих рудничких изданака, на прелазу тих страна у раван моравске долине и у самој равни. Оно лежи на обема странама најглавније комуникационе линије, не само у Србији, него на целом Балканском Полуострву, са обе стране Цариградског Друма и железничке пруге Београд – Ниш. Осим тога Лапово је на раскрсници Цариградског и Крагујевачког Друма, који води за Свилајнац. До скора је Лапово било село, али је по жељи становништва, ради трговачких потреба, проглашено за варошицу, која има више услова за напредак од Баточине, јер се налази на главној железничкој прузи и најглавнијем друму у Србији. Лапово је најважнија железничка станица на целој прузи од Београда до Ниша и што се од Лапова одваја пруга за Крагујевац и даље за Краљево, Рашку и Косово и Метохију. Лапово се налази на левој страни напуштеног корита реке Лепенице у подножју Лаповског Брда и косе Шавца.

Воде.

У самом Лапову нема ниједне живе воде, али их има у његовом атару. То су воде: Слатина на истоименом месту, Павловићка Вода у Доњим Пољанама, која отиче Кусовским Потоком кроз Горњи Крај а утиче са лева у Лепеницу испод железничке станице; Јованчина Вода у Горњим Пољанама, која отиче Липарским Потоком; Тожгићева Вода у Пољаници, која отиче Казанским Потоком кроз Доњи Крај и улива се у Лепеницу, више циганских кућа; Медна у Горњој Мали, која отиче Грабовачким Потоком и улива се у реку Рачу. Овим водама се служе мештани само када су у пољу на раду – иначе употребаљавају воду из копаних ђермова којих има око 350 на броју, просечно један ђерам на три куће.
Велика Морава и Лепеница плаве и оплођавају сеоска поља. Приликом врло јаких поводања оне се саставе у пољима и онда поплаве циганске куће у Доњем Крају. Тада страдају сви усеви, јер се вода дуго не враћа у речна корита. Овакви повдњи су врло ретки, на сваких двадесетак и више година.
Потоци којима отичу сеоски бунари сиромашни су водом и не изливају се из својих корита ни приликом великих водених стања.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је сва ван села. То исто важи и за забране, који су растурени по целом сеоском атару. Поједина поља су удаљена од крајњих кућа скоро два часа пешачког хода. Најбоље су ливаде у Лепеници, Морави и Рачи. Шуме је врло мало и то у омањим забранима на многим местима лаповског атара.
Становници Лапова имају своја имања у атару Баточине, Марковцу, Сипићу, Црном Калу и Црквенцу (Ресава). У атару Лапова своје земље имају мештани Марковца, Доње Раче, Ракинца, Старог Села, Баточине и манастир Миљково.
Постоје трла, стална и привремена. Стална су као и у другим лепеничким насељима а привремена су подигнута као колибе за становање људи а уз њих су кошаре за стоку.
Цео атар Лапова заузима простор од 4550 хектара, и то: под њивама 3784, ливадама 803 ибпод шумом 44 хектара – лична својина 36 и заједница 8 хектара.

Тип насеља.

Насеље има два дела, варошицу (чаршију) и село. Лапово има два краја, Горњи и Доњи Крај. Први не на странама поменутих брда и на њиховом прелазу у долинску раван, други је у равници и јако се примакао реци. Кроз Горњи Крај пролази Цариградски Друм а кроз Доњи Свилајначки Друм и пруга Београд – Ниш.
Део Лапова где Горњи Крај прелази у Доњи, на мести где се укрштају железничка пруга и Свилајначки Друм, зове се средина варошице; а део те средине испод пруге, на самом друму, представља лаповску чаршију.
Куће сеоског дела подигнуте са обеју страна Цариградског Друма и железничке пруге. На њима и у сокацима оне изгледају ушорене, али су подубље у двору испред којих је воћњак или башта.
Поред Горњег и Доњег Краја Лапово (село) има Циганску Малу, која је у дну Доњег Краја. Крајеви су састављени од махала или кућних група већих родова. У Горњем Крају овеће кућне групе су: Јончићи, Прешићи, Донићи, Мујковићи и Стојановићи; осредње групе: Шишковићи, Кулчани, Јовићи, Којанићи, Банковићи, Ратковићи, Станојловићи и Ђорђевићи; а мање: Крстићи (Зајечарци), Јовичићи, Стојкићи, Станковићи (Књажевчани), Милићи, Живковићи, Петрилковићи, Мајстор-Јовановићи, Соковићи и Миличићи (Ђорђевци).
У Доњем Крају су најеће кућне групе: Прешићи,Параћинци, Солунци, Прљићи, Којићи и Стојковићи; осредње: Симеуновићи, Гојковићи, Златковићи, Здравковићи, Мутавџићи, Веселиновићи, Петровићи, Радосављевићи и Цветковићи; а омање: Игњатовићи, Гајићи, Глигоријевићи (Илинци), Предићи, Дамњановићи, Јовановићи (Никољци), Пандурци, Попадићи и Томићи.

Име насељу.

Не зна се поуздано како је Лапово добило своје име. Једни веле да се раван моравска на овом месту звала клапска, па је од те речи постала лапска а одатле лаповска. Други кажу да су Турци звали прве становнике овог насеља „лапови“ (разбојници) и да је током времена од тог назива постао назив овог насеља – Лапово.

Старине у насељу.

У атару Лапова има старина која указују на неко раније насеље, које је морало постојати пре оснивања данашњег Лапова, можда из доба средњовековне Србије или чак из римског доба. У римско доба спадају Старо Гробље у Гвоздењаку и Црквину у Лапову, јер су ту, по причању мештана, били белези са латинским натписима а ископан је и римски бакарни и сребрни новац. То исто вреди за Селиште у Преврћу и Селиште у Шавцу. У овом другом још и данас се распознају – близу железничке станце – темељи неколико старих улица изграђених од римских цигала. Осим тога овде постоје још две, Црквина у Кленовцу и Старо Гробље код Самарне, из периода – како се предпоставља – из средњовековног српског доба. Југозападно од овога је Старо Гробље, где су се укопавали Лаповци до пре 6 година. Из турског доба остали су делови друма, Стари Друм, затим имена поља: Караула и Мезулана, где је била смена поштанских коња и у новије српско доба.

Постанак насеља и порекло становништва.

Лапово је, после Баточине, најстарије насеље у Лепеници. Оно је постојало још у XVI веку, јер се помиње по дименом Copavi у путопису Д. Унинада, који је путовао у Цариград 1572. године. Лапово је једино лепеничко насеље у коме постоје старинци, којима се не зна порекло ни време доласка у данашње насеље, али се одржало предање, да је овде од пре 300 и више година. Ради се о 12 стариначких родова који данас у Лапову имају 112 кућа.
Доњи Крај је старијег постанка од Горњег. Он се у почетку звао Жабарци, јер је био окружен мочварама у којима су царовале жабе. Горњи Крај је имао назив Самариа по самарима на којима су долазили становници, који су га насељавали.
Лапово је расло подједнако разграњаваањем родова и новим досељавањима, које је било најјаче за време Кочине Крајине из ког доба су 42 рода; затим после 1815. године, када је насеље добило 58 родова. У доба Прве сеобе добегло је овамо 17 родова, за време Друге сеобе 18 родова а о Првом устанку 31 род.
Лапово помиње и Лангер у 1738. години. Око средине XVIII ово насеље је унесено у карту Хоманових наследника као Lupova, а 1788. године у Шимекову карту под правим именом називом – Lapovo.
У Уписнику 1818. године и Пописнику 1822. године ово насеље је записано као Лапова, у Назначениу 1819. године ка Лапово. Правилно је уписано код Вука у Даници, код Пирха и у Гавриловићевом Речнику. Код Пирха у оригиналу пише Lapowa.
Лапово је насељено из 28 области а за старинце се не зна порекло. Лапово је највише добило родова из Тимока – 26, затим, Ресаве – 23, Лепенице – 22, Бугарске – 14, непосредног десног слива Велике Мораве – 10, Старе Србије – 9, Јасенице – 9, Македоније – 8 родова. По три рода доселило се из Осанице и Белице, по два из Старог Влаха, Косова, Црне Реке. Остале области дале су по један род и то: Власина, непосредни леви слив Биначке Мораве, Нишава, Млава, Раваница, Мађарска, Ветерница, Крајина, Банат, Лугомир, Чемерница, Дунав, Топлица, Мачва и Црна Гора.
У Лапово је дошло у збегове 124 рода, као довоци 12, као уљези 11, на имање 6, на женино имање 5, као чергари 4, као занатлије 3, абаџије и терзије по 2 рода, као усињеник код тетка и ујака по један, као ковач, кожухар, дућанџија, алас, кафеџија, опанчар и поткивач, такође, по један род.
Мештани причају, да је у давнини насеље било на Шавцу а после тога на брду на месту званом Слатина, где и данас постоји истоимена жива вода од које тече Слатински Поток. То је данас слаб и водом сиромашан бунар, али је у раније доба био јак и имао довољно воде за прво насеље. Мештани су га за успомену озидали. Ту је село било пре 150 и више година, па је тада помештено у Кључ на Морави – то је моравска отока и земљиште између ње и Мораве – на коме је село подигнуто. У Слатини је село имало око 80 растурених домова, који су се збили по наредби спахије. Спахија је и сам овде становао. Он је сваке недеље и свеца искупљао око себе коло сеоских девојака, да му певају и играју. По завршеној игри одабрао би за себе једну од њих и одводио својој кући да са њим ноћива до следеће недеље. Тако је ишло дотле, док није изабрао сестру Степанчеву, од кога су данашњи Степановићи. Овај не хтеде допустити сестри ту срамоту, већ уби Турчина у самом колу баш у тренутку, када је овај руком дохватио његову сестру. Како Лаповци не хтедоше издати убицу Турци су их толико кињили, да су се од њих морали спасавати бекством у Кључ, који је тада био под густом шумом, у који до тада није крочила људска нога. Збегови су овде били кратко време, па су се морали преместити због моравских поводња у место Каце, а одатле, опет због поплава, у данашњи лаповски Доњи Крај. Према томе садашње Лапово је пето место овога насеља; осим Шавца сва су остала места били збегови.
Матица из које је насељен Горњи Крај био је Прњавор, негдашње насеље манастира Миљково на Морави. Премештање је извршено ускоро по оснивању Доњег Краја, а повод су и њему били моравски поводњи, а уз то и турски зулуми, којима је увелико било изложено прњаворско становништво.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Старинци:

-1, Веселиновићи (Јанковићи, Веселиновићи, Ђорђевићи и Марјановићи), Никољдан.
-2, Врцићи (Јовановићи) Ђурђиц.
-3, Вучковићи, Ђурђиц.
-4, Глигоријевићи, Никољдан.
-5, Гроздићи (Васиљевићи), Никољдан.
-6, Којанићи (Новаковићи), Ђурђиц.
-7, Којићи (Јанићи), Никољдан.
-8, Милорадовићи, Ђурђиц.
-9, Ристићи (Богосављевићи, Ристићи и Бојичићи), Аранђеловдан.
-10, Симеуновићи (Вељковићи), Стевањдан.
-11, Степанчевићи (Максимовићи, Милојевићи, Степанчевићи и Павловићи-Стојановићи), Јовањдан.

Досељени у периоду од 1690. до 1736. године.

-15, Бабићи, Колашин (Стара Србија), Мратиндан.
-22, Гавазовићи, непознато, Мратиндан.
-24, Главашевићи (Пајкићи), непознато, Никољдан.
-25, Гмитровићи (Ћирићи), непознато, Св. Врачи.
-26, Дамњановићи, непознато, Ђурђиц.
-30, Ђуричићи (Вујичићи), непознато, Никољдан.
-33, Исаковићи (Радојевићи-Винкићи), непознато, Никољдан.
-37, Јеленковићи (Павловићи), непознато, Никољдан.
-42, Кривчевићи, непознато, Аранђеловдан.
-50, Милановићи (Велисављевићи и Радисављевићи), непознато, Стевањдан.
-52, Миличићи, непознато, Ђурђиц.
-54, Милосављевићи, непознато, Никољдан.
-61, Попадићи, непознато, Никољдан.
-66, Рафаиловићи (Мијаиловићи), непознато, Стевањдан.
-71, Степановићи, непознато, Никољдан.
-73, Стојкићи (Курјачки-Ивковићи), непознато, Стевањдан.
-77, Тулбићи (Матићи), непознато, Никољдан.

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:

-87, Банковићи, Сјеница, Никољдан.
-95, Бугарчићи, Трн (Бугарска), Никољдан.
-106, Гајићи, Ресава, Никољдан.

-110, Гојковићи (Ђорђевићи, Гојковићи и Вуловићи), Велики Дреновац (Леви Слив Биначке Мораве), Ђурђиц.
-117, Живанчевићи (Јовичићи), Косово, Никољдан.
-120, Здравковићи, Косово, Ђурђиц.
-121, Златковићи, Самоково код Новог Брда,Никољдан.
-169, Мутавџићи (Стојановићи и Стојанчевићи), Ниш, Никољдан.
-177, Параћинци (Матејићи, Раџићи, Пантићи, Марковићи и Симићи), Сикирица (десни слив Велике Мораве), Никољдан.
-184, Петровићи (Прешићи, Ивковићи, Голубовићи, Пауновићи, Лукићи, Вујичићи, Ненадовићи и Танасковићи), Сјеница, Јовањдан.
-187, Поповићи, Сјеница, Никољдан.
-191, Радовановићи, Сјеница, Пантелијевдан.
-192, Радосављевићи (Чалобрићи-Лазаревићи), Сикирица (десни слив Велике Мораве), Никољдан.
-202, Симићи (Јасенковићи и Симићи), Ресава, Илиндан.
-205, Солунци (Добошаревићи-Стојановићи; и Јанковићи), Солун, Митровдан.
-227, Цветковићи (Савићи-Станковићи; Димитријевићи, Ђорђевићи и Цветковићи), Прељина, Савиндан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-242, Бенчићи (Цветковићи), Видин (Бугарска), не каже се коју славу славе.
-245, Биџићи (Живковићи), Ресава, Никољдан.
-264, Вељковићи, Ресава, Никољдан.
-266, Војничани, Војник (Ресава), Св. Настасије.
-299, Добросављевићи, Ресава, Никољдан.
-301, Достанићи, Рабово код Видина (Бугарска), Аранђеловдан.
-304, Драгутиновићи, Стари Влах (Горња Моравица), Јовањдан.
-315, Ђурђевићи, Ресава, Ђурђиц.
-320, Живковићи, Рабово код Видина (Бугарска), Никољдан.
-328, Игњатовићи (Маринковићи), Књажевац, Никољдан.
-330, Иличићи (Панићи), Гложани (десни слив велике Мораве), Ђурђиц.
-335, Јовановићи, Трешњевица (Јасеница), Никољдан.
-340, Јончићи, тетово (Македонија), Никољдан.
-344, Јуручки (Миловановићи и Миљковићи), Јуруци (Македонија), Никољдан.
-347, Китићи (Стојановићи), Раковица (Видин-Бугарска), Јовањдан.
-361, Кулчани (Нешићи, Петковићи и Лилићи), Кула (Бугарска), Никољдан.
-362, Кумријићи, Куманово (Македонија), Мратиндан.
-368, Лалићи, Ресава, Никољдан.
-375, Мајстор-Јовановићи, Књажевац, Никољдан.
-379, Маринковићи, Ресава, Никољдан.
-384, Марковићи, Ресава, Никољдан.
-405, Милојковићи, Ресава, Никољдан.
-406, Милосављевићи, Ресава, Никољдан.
-441, Павловићи (Живковићи и Павловићи), Ресава, Никољдан.
-442, Павловићи, Рајкинац (десни слив Велике Мораве), Ђурђиц.
-447, Пандурци, Раковица-Видин (Бугарска), Никољдан.
-463, Поповићи, Ресава, Никољдан.
-467, Предићи (Стевановићи), Црквенац (моравско-ресавски округ), Никољдан.
-479, Раџићи, Велики Извор, Стевањдан.
-493, Соколовићи (Станковићи-Стојановићи; Милошевићи и Соколовићи), Ресава, Никољдан.
-499, Стаматовићи (Матејићи и Миљковићи), Ресава, Никољдан.
-503, Станковићи, Књажевац, Никољдан.
-504, Станковићи, Ресава, Никољдан.
-505, Станковићи, Зајечар, Св. Василије.
-506, Станковићи, Златово (Млава), Св. Василије.
-507, Станојловићи, Гложани, (десни слив Велике Мораве), Никољдан.
-514, Стојиловићи, Самоково код Новог Брда, Аранђеловдан.
-520, Татарчевићи, Ресава, Стевањдан.
-525, Тодоровићи (Цветковићи), Ресава, Мратиндан.
-526, Тодоровићи, Ресава, Ђурђиц.
-529, Томићи, Сјеница, Св. Петка.
-531, Тошићи, Заграђе (Тимок), Никољдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-568, Асурџићи (Асурџићи и Ђорђевићи), Лесковац, Никољдан.
-578, Благојевићи, непознето (Петровац), Никољдан.
-604, Ваткићи (Вељковићи-Ристићи; и Марковићи), Велики Извор, Ђурђиц.
-627, Вулићи (Петковићи), Велики Извор, Никољдан.
-632, Вучковићи, Књажевац, Никољдан.
-654, Дебељачки (Радојковићи), Тетово (Македонија), не каже се коју славу славе.
-660, Донићи (Стојановићи – Крстићи и Донићи), Зајечар, Савица.
-685, Ђурићи (Тошићи и Ђурићи), Црквенац (десни слив Велике Мораве), Никољдан.
-740, Јовановићи*, Власотинци, Илиндан.
*Из ове породице је г. Лазар Јовановић, бивши министар привреде.
-749, Јовићи (Милићи), Велики Извор, Никољдан.
-752, Јовичићи (Милојковићи), Велики Извор, Никољдан.
-766, Качаревићи (Живковићи, Марковићи и Ристићи), Књажевац, Никољдан.
-778, Крстићи, Зајечар, Никољдан.
-793, Лилчићи, Зајечар, Никољдан.
-823, Мијаиловићи, Кусадак (Јасеница), Аранђеловдан.
-826, Микићи, Велики Извор, Никољдан.
-845, Милићи (Милићи и Илићи), Криви Вир, Никољдан.
-869, Милошевићи (Николићи и Аранђеловићи-Ранђеловићи), Ресава, Никољдан.
-890, Мујковићи (Пешићи и Цолићи), Велики Извор, Савица.

-904, Николићи, Бигреница (Раваница), Никољдан.
-908, Нинићи (Николићи), Влаовић (Бугарска), Никољдан.
-916, Павличићи, Сикирица, Никољдан.
-939, Петричковићи (Петровићи), Велики Извор, Никољдан.
-944, Петровићи (Младеновићи), Ђунис, Никољдан.
-987, Радојковићи (Томићи и Стевановићи), Велики Извор, Никољдан.
-1030, Стајкићи (Николићи), Криви Вир, Савица.
-1036, Станојевићи, Пећ, Никољдан.
-1053, Стојановићи (Петровићи), Велики Извор, Никољдан.
-1062, Танасковићи (Николићи), Књажевац, Тодорова Субота.
-1103, Шишковићи, Нови Хан, Никољдан.

Досељени у периоду од 1817. до 1903.године:

-1126, Шаренковићи (Петровићи), Књажеац, Јовањдан.
-1156. Вујићи, Рачник (Осаница), Никољдан.
-1171, Сердановићи, Банат, Ђурђиц.
-1187, Мангупи (Ђорђевићи), Књажевац, Ђурђиц.
-1196, Трупалићи (Петровићи), непознато (Ресник), Ђурђиц.
-1201, Вачићи (Ђорђевићи и Тодоровићи), Видинска Раковица (Бугарска), Никољдан.
-1206, Маџаревићи (Вучковићи), Мађарска, Никољдан.
-1211, Недељковићи, Видин (Бугарска), Никољдан.
-1219, Дилићи (Вучковићи), Влаовић (Бугарска), Никољдан.
-1333, Анђелковићи, Домус Поток (Осаница), Никољдан.
-1417, Стефановићи, Смедерево, Стевањдан.
-1440, Петковићи, Ловци (Осаница), Никољдан.
-1489, Првановићи, Велики Извор, Никољдан.
-1496, Крстићи, непознато (Баточина), Трифундан.
-1557, Илићи, непознато (Брзан), Аранђеловдан.
-1576, Радивојевићи, непознато (Ново Село), Ђурђиц.
-1602, Недељковићи, непознато (Баточина), Лучиндан.
-1611, Тошковићи, Житорађа (Топлица), Лучиндан.
-1631, Живановићи, непознато (Мирашевац), Ђурђиц.
-1642, Николићи, Трн (Бугарска), Никољдан.
-1658, Русимовићи, Раковица (Бугарска), Аранђеловдан.
-1667, Павловићи, непознато (Бадњевац), Ђурђиц.
-1684, Којићи, Дубље (Ресава), Никољдан.
-1688, Милисављевићи, непознато (Марковац), Стевањдан.
-1692, Стевановићи, непознато (Брзан),Ђурђиц.
-1704, Милетићи, непознато (Брзан), Јовањдан.
-1729, Ђорђевић, непознато (Брзан), Никољдан.
-1739, Миличићи, непознато (Марковац), Св. Ћирило и Методије.
-1778, Крстићи, Књажевац, Никољдан.
-1782, Мандићи, непознато (Баточина), Никољдан.
-1785, Мијатовићи, непознато (Баточина), Никољдан.
-1804, Милојковићи, Свилајнац, Никољдан.
-1809, Стојадиновићи, непознато (Ново Село), Алимпијевдан.
-1814, Матићи, непознато (Марковац), Аранђеловдан.
-1818, Павличићи (Павловићи), непознато, (Ново Село), Срђевдан.
-1834, Дајковићи, Белопавлићи (Црна Гора), Зачеће Св. Јована.
-1853, Миладиновићи, непознато (Доња Рача), Никољдан.
-1865, Митровићи, Трн (Бугарска), Никољдан.
-1872, Маринковићи, непознато (Марковац), Никољдан.
-1942, Огњановићи, Прислоница (Чемерница), Аранђеловдан.
-1997, Спасићи, непознато (Баточина), Никољдан.
-2019, Пауновићи, непознато (Марковац), Аранђеловдан.
-2044, Крстићи, Јагодина, Никољдан.
-2063, Јоцићи, Драгошевац (Лугомир), Мратиндан.
-2074, Скокићи, Црквенац (Ресава), Јовањдан.
-2091, Ђорђевићи, Лозовик (Белица), Ђурђиц.
-2119, Јовановићи, Јагодина, Ђурђиц.
-2146, Стевановићи, Црна Бара (Мачва), Ђурђевдан.
-2193, Петровићи* (Миленковићи, Петровићи и Ивановићи), непознато, старинци, Св.Петка.
-2212, Јовановићи*, Велика Плана, 1815*, Св. Петка.
-2213, Петковићи*, Велика Плана, 1815*, Св. Петка.
-2256, Ивковићи*, Паланка, 1880*, Св. Петка.
-2258, Николићи*, Паланка, 1880*, Аранђеловдан.
-2271, Стевановићи*, Велика Плана, 1893*, Св. Петка.
-2276, Стојановићи*, Велика Плана, 1900*, Св. Петка.
*Роми, година досељавања.
-2290, Николићи**, Магарево (Македонија), 1879**, не славе.
-2298, Христићи**, Маловиште, 1894**, не славе.
-2301, Мијајиловићи**, Магарево, 1898**, не славе.
**Цинцари, година досељавања.

Остали подаци о насељу.

У Лапову је 1903. године било178 родова у 990 кућа са 5607 становника. Међу њима је и 3 рода цинцарска. Године 1910. број кућа је порастао на 1168 а броој становника на 6718. Године 1921. овде је живело 5924 становника. Године 1910. чаршија је имала 182 а село 5636 становника а 1921. године у варошици је било 228 а у селу 5924 становника.
У Лапову је црква слична оној у Брзану. Она је саграђена 1826. бодине а до тада су мештани ишли на молитву у манастир Миљково. Црквена слава је Трнова Петка 26 јула/8 августа.
Лапово има два гробља. Једно је на Голом Брду за Доњи а друго под Билом за Доњи Крај.
Заветина је Први дан Духова. Тада се носи и литија.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (2)

  • Todorović

    Postovani,poticem iz famille Todorovic (Vačić) zelim da ovim putem dodam da je prvi zabelezeni podatak o Todorovicima datira iz 1834. Godine… Marko Todorovic je dosao iz okoline i pravca Čačka… isto tako u mom rodnom domu jos uvek se čuva depeša kralja kojom se odobrava promena imena Lapovo u Lapovo Varoš. Inace lapovo je dobio naziv po poljani koja se nazivala Hlapova poljana. ..

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top