Порекло презимена, село Горње Грбице (Аеродром-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горње Грбице, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Л Порекло становништва села Горње Грбице, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Л Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Горње Грбице (Аеродром-Крагујевац)

Порекло презимена, село Горње Грбице (Аеродром-Крагујевац)

Порекло становништва села Горње Грбице, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Gornje-Grbice

Положај села.

Горње Грбице су на обема странама речице Угљешнице, испод ушћа Шењског Потока, на југозападу дугачке косе Рајца, чијим теменом води леп сеоски пут за Мали Шењ, Пајазитово и Лужнице.

Воде.

У селу су само три живе воде, све су три у Брђанима. Једна се зове Чешма док су друге две безимене. Због тога се Горње Грбице служе поглавито водом из копаних ђермова, којих има 16.
Угљешица плави сеоска поља само у Речанима. Тако исто и безимени поток, који долази из Малог Шења. Лепеница у овом селу не штети поља и усеве.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су у самом селу између његових делова и око села, иза сеоских кућа. Оне су удаљене од крајњих сеоских кућа често и по читав час пешачења. Шуме су на Приварској Главици, Видрову, Видровачкој Главици, Дрезги и Доловима.
Ово село има заједничку шуму и утрину са Доњом Грбицом на Градини, Товарници, Малој Коси, Кладевљу и Главици.
Атар Горњих Грница заузима простор од 497 хектара а са 12 ха заједничке „селске“ утрине на Главици 80 ха, а шуме само 11 хектара. Њиве и ливаде су у другом – 355, трећем – 102, четвртом – 17 и петом – 12 хектара зиратном реду док је шума, без заједничке утрине, у трећем – 7 и четвртом – 4 шумском реду.
А атару овог села своја имања имају Пајазитовци и Лужничани. Мештанима Горњих Грбица припада нешто имања у Пајазитову и Лужницама.

Тип села.

Село има два краја, Брђане и Речане и једну махалу – Мијаиловићку. Брђански Крај и Мијаилоићи су на десној а Речени на обема странама Лепенице.
Главни сеоски родови имају груписане куће, и то: Ере-Никољци и Малишићи у Брђанима, Мијаиловићи у Мијаиловићима и Ере-Никољци у Речанима.

Име селу.

Гоње Грбице је добило име по Доњима Грбицама, више којих је и после којих је основано. Атрибут „Горње“ дат им је стога што заузимају виши положај на Угљешици него Доње Грбице.

Постанак села и порекло становништва.

Село је новијег постанка. Засновали су га Ере-Никољци, који су овде дошли 1804. године. Пореклом су од Новог Пазара, али су овамо досељени од Ужица. Три године после њих досељено је још пет родова: Малишићи, Радојичићи, Мијаиловићи, Милановићи и Пашићи. Сви ови родови се сматрају за оснивачке. Осим њих живи у селу још један род.
Најстарији крај је Брђани – 1804. године, за њим су Мијаиловићи – 1807. године а тек пре 50 година засновани су Речани, који су постали од привремених насеља – трла.
У Уписнику из 1818. године и Назначениу од 1819. године унесено је село Грбица, уместо Горњих и Доњих Грбица. У Пописнику 1822. године записано је Горње Грбице. Вук и Пирх их не помињу. Гавриловић у свом речнику из 1846. године ово село назива Грбица Горин.
Ни на једној карти до 1853. године ово село није одвојено од Доњих Грбица, већ се обе узимају Грбица или Грбице. На Ридловој из 1810. године забележена је као Gerbicza, на Руској из 1831. године и на Миленковићевој из 1850. године као Грбица, на Бугарсковој из 1845. године и Дежарденовој из 1853. године као Грбице.
Горње Грбице насељене су из три области; из Старе Србије – 4 рода, Осата – 2 и Лепенице – род.
Осим једног рода, који је у ово село дошао као уљез, сви остали родови досељени су овамо у збегове.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-686, Ере (Петровићи, Јовановићи, Јовчетићи, Миловановићи, Милојевићи, Милошевићи, Павловићи, Радовановићи, Илићи, Лукићи, Симовићи, Стевановићи, Дамњановићи, Ивковићи, Лукићи, Обрадовићи и Стојадиновићи), Нови Пазар, Никољдан.
-820, Мијаиловићи (Мијаиловићи, Гавриловићи, Милосављевићи, Ранковићи, Вујадиновићи, Јокићи, Миловановићи и Радојевићи), Нови Пазар, Јеремијевдан.
-830, Милановићи, Осат, Никољдан.
-933, Пашићи (Радосављевићи), Осат, Ђурђевдан.
-982, Радојичићи, Нови Пазар, Лучиндан.
-2186, Мојсиловићи, непознато (Рамаћа), досељени 1902. године, Св. Врачи.

Остали подаци о селу.

-Године 1903. Горње Грбице су имале 7 родова у 55 домова са 443 становника да би 1910. године у њима било 77 кућа са 494 становника а на дан 31 јануара 1921. године у селу је живело 465 становника.
Гробље је у крају Селиште у Доњој Грбици. Оно је заједничко за оба села, Горње и Доње Грбице.
Заветина су Младенци а литија се носи у Недељу по Ђурђевдану.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top