Порекло презимена, село Вишевац (Рача) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Вишевац, општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекл Порекло становништва села Вишевац, општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекл Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Вишевац (Рача)

Порекло презимена, село Вишевац (Рача)

Порекло становништва села Вишевац, општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Карађорђев споменик у селу Вишевац

Карађорђев споменик у селу Вишевац

Положај села.

Вишевац се простире са обе стране реке Раче и среског друма, који из варошице Раче води у Наталинце и Тополу. Не левој страни реке су три а на десној једна четвртина сеоских кућа. Лево су крајеви: Стари Вишевац, Вишевац и Радуловац а десно само Мађупа под брдом Градиштем.
Стари Вишевац је на левој страни Влашког и на десној страни Крснавског Потока. Одмах је са леве стране овог потока Вишевац, чије су куће подигнуте на неколико брда; а испод њега је Радуловац са обеју страна Радуловачког Потока.
Између сеоских домова на супротним странама реке Раче удаљеност износи око пола сата пешачког хода. Стари Вишевац одвојен је од Вишевца Кречанским Потоком а између крајњих кућа им је одстојање око осам минута хода. Између Вишевца и Радуловца готово да нема раздаљине, јер су им се куће почеле мешати.

Воде.

Село је богато живим водама. У Старом Вишевцу су Кречане и Бубан, у Вишевцу три безимена, у Радуловцу извор Радуловац а у Мађупи Трмчиште. Овај последњи је најјачи у целом селу. Осим поменутих и вишевачком атару познати су бунари-извори Радојева Вода и Шљиветина на брду Градишту. Како су ови извори удаљени од многих сеоских кућа мештани су били принуђени да копају ђермове, којих укупно има 26.
Када је велика вода Рача, која је иначе сиромашна водом, јако набуја, излије су из свога корита и потопи сву долинску раван, којом приликом јако оштети усеве у пољима, јер се дуго не повлачи а и када се то догоди поља остају под песком и шљунком. Сеоски потоци никада не из својих корита, самим тим нису опасни по село.

Земље и шуме.

Вишевачка имања су делом у селу између крајева на супротним странама Раче, делом између крајева на левој страни – управо између Вишевца и Старог Вишевца – а највише их је око села, иза сеоских кућа на одстојању од 45 минута хода.
Ливаде су у Селишту, Брестару, Кривој Ливади, Красиловици и код Главице. Шума је на Градишту, Красиловици и Подрумској Страни.
Вишевачки атар простире се на 1047 хектара. Зиратна земља је на 885 – њиве на 712 и ливаде, а шуме на 162 хектара. Осим тога има још 38 хектара заједничке „селске“ шуме и утрине на Градишту, Подрумској Страни и Красиловици. Када се то дода, онда површина сеоског атара износи укупно 1085 хектара.
Вишевчани имају својих земаља у атарима села Поповића, Бошњана, Бара, Лукања, Сепаца (Јасеница), Баничине (Јасеница), варошице Рача и засеока Адровца. У Вишевцу своје земље имају становници села Бошњана, Лукања, Баничине, Саранова (Јасеница), засеока Адровца и варошице Раче.

Име селу.

Сви мештани се слажу у томе да су сеоско име донели његови осивачи, који су добегли овамо из истоименог села у коме су живели до Прве сеобе. Али, док једни кажу да су га донели родови, који су дошли из Црне Горе из племена Куча – међу којима је био најугледнији Карађорђев дед, дотле други причају, да се тако звало место порекла данашњег најстаријег вишевачког рода – Стојаковића. Карађорђев дед, бежећи у Србију позове Стојакова оца да им се придружи. Када су доцније неки оснивачки родови изумрли а други отишли одавде, названо је ово село Вишевац по имену његовог краја, у коме је живео једини у њему оснивачки род Стојаковића. Међутим, истраживањем је утврђено да село са тим именом не постоји нити у Црној Гори а ни око Сјенице.

Старине у селу.

Старине у овом селу су тројаке: римске, средњовековне српске и из турског доба. У римско доба спада Тутлиште где се распознају темељи грађевина од цигле. У Средњовековне српске долазе: Градиште, Селиште и Џидовско Гробље. Међу свим старинама највише се истиче Градиште на истоименом брду, на чијим је странама сеоски крај Мађупа. Мештани причају да је овде некада био град, чије су се развалине познавале до пре 50 година. Предање каже да је тај град зидала „проклета Јерина“. Одмах испод Градишта је Селиште, у равници са обеју страна реке Раче, до данашњег друма. Ту је, веле, била стара варош, коју нико није запамтио, али се о њој прича са колена на колено. Може се скоро поуздано рећи да је овде било средњовековно српско насеље, град и трг под њим. У прилог овој претпоставци иде и Џидовско Гробље, ниже насипа, на левој страни Раче, на коме данас стоје два камена белага без натписа. Успомена на тусрко доба одржала се у именима: Аниште, Турско Поље, Трмчиште и Стража. У Аништу је некада био турски хан, у Турском Пољу и Трмчишту су били трмчаници (пчелињаци) вишевачког спахије а на Стражи су били чувари, који су мотрили на околне путеве. Осим тога на Турке опомиње и име поља Диваниште, где су они излазили на одмор и диване.
Међу свом лепеничким селима Вишевац има највећи историјски значај, јер је у њему рођен вођа Првог устанка на Турке, Карађорђе Петровић, прадед нашег Краља Алаксандра првог Карађорђевића.
О Карађорђевом рођењу писано је на више места, али се прича Вишевчана и мештана околних села унеколико резликује од осталих, које су забележене по разним списима.

Рођење Карађорђево.

У доба Карађорђевог рођења живело је у Вишевцу десетак српских породица по планинским збеговима. Сеоски атар припадао је спахији Али-аги, који је становао у Крагујевцу и овамо врло ретко долазио. Карађорђеви родитељи, Петар и Марица, живели су одвојено од осталих на десноој страни Раче, у збегу Градишту, где су, по причању, побегли од Турака, док други кажу због чуме.
У данашњем Аништу, био је тада био хан, који је држао неки Турчин. Оне ноћи када се Карађорђе родио, ханџија је легао раније него обично. Спавао је врло немирно и сањао страшне снове. Узнемирен њима тргне се, скочи из постеље и случајно баци оглед на Градиште. Имао је шта и видети: једна врло сјајна звезда поче се спуштати са неба и заустави се баш над колибом Карађорђевих родитеља. Звезда је сипала толику светлост, да је обасјавала су околину и засенила очи ханџији. После неколико тренутака исчезоше и звезда и светлост. Настаде мрак, као што је и пре тога био. Турчин се умири, дубоко се замисли, леже и продужи спавање.
-Чим је сутрадан чуо, да се те ноћи, у колиби и баш у то доба родило мушко дете, он дозва Карађорђева оца и исприча му свој чудесан сан.
-То ће дете бити влики и славан човек, али ће за нас Турке бити страшан. Склањај се одавде!
Те је речи Турчин изговорио Петру, са киме је био у пријатељским односима. Петар послуша Турчинов савет, и чим се вратио кући пребегме, са женом и сином, са Градишта у збег на другој страни реке.
Тај догађај и ханџијин сан убрзо се раширио по околини и допре до ушију крагујевачких Турака. Они се јако уплашише пророчанства вишевачког ханџије и одлучише да побију сву новорођенчад у Вишевцу, не би међу њим пала и глава Карађорђева. Сеоски спахија Сали-ага лично дође у Вишевац и нареди покољ вишевачке деце старе до годину дана. Писак и кукњава мајки разлетаху се на све стране по селу и гори, али јаничари бејаху немилосрдни и свирепо извршише наредбу. Али, нису постигли жељени циљ, јер је Карађорђева мати Марица побегла дубоко у шуму и сакрила свога сина у шупљу кладу, да га јаничари не би могли пронаћи. Ту га је држала док се Турци не вратише у Крагујевац а сама се за то време прерушила у девојку збацивши са себе одећу невесте. Али се и поред тога, као све младе жене и девојке, морале крити од јаничара, јер су они, где год су стигли, скидали горњу одећу и стезали дојке да виде цури ли из њих млеко. Ово су чинили ради тога да би пронашли матер Карађорђеву а преко ње и дете.

Постанак села и порекло становништва.

Вишевац је постао крајем прве половине 18. века у Старом Вишевцу на месту, које се данас зове, Збеговиште. Одмах потом постао је и крај Вишевац. Радуловац је из доба Кочине Крајине. Ту су се први населили Мијатовићи из Ресаве. Мађупа је најмлађи крај, основали су га Миловановићи из Јаковца у Тимоку 1806. године. Оснивачки род Стојаковићи има данас у селу 51 кућа, једна трећина од укупног броја.
Вишевац се помиње у Уписнику 1818. године, Назначенииу 1819. и Пописнику 1822. године, затим код Вука у Даници 1827. и у Пирховом Путовању 1829. године. Свуда је правилно записан; а код Пирха у оригиналу као Wischewaz. У Гавриловићевом речнику 1846. године забележен је као Вишевци. На Руској Карти 1831. године као Бишевац а на Миленковићевој 1861. године као Вишевац и Вишевци, као два засебна насеља.
Село је расло поглавито досељавањем и рађањем а број кућа се повећавао деобом и распадањем задруга. За време Кочине Крајине досељена су овамо 4 рода, у доба Првог устанка још 4 а после 1815. године 8 родова.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1690. до 1736. године:

-72, Сојаковићи (Радовановићи, Илићи, Стевановићи, Дамњановићи, Марковићи, Адамовићи, Јовановићи, Милановићи, Андрејевићи, Арсенијевићи, Лазаревићи, Срећковићи, Станојевићи, Јаковљевићи, Миловановићи, Павловићи и Радојевићи), Сјеница, Ђурђевдан.
-377, Маринковићи (Аћимовићи-Станковићи, Маринковићи и Марковићи), Ресава, Аранђеловдан.
-386, Матићи (Вићентијевићи, Милошевићи, Петронијевићи и Арсенијевићи), Кусадак (Јасеница), Јовањдан.
-387, Мијаиловићи (Милетићи, Мијаиловићи, Ивановићи, Јовановићи, Милановићи, Милошевићи, Стевановићи и Стојановићи), Ресава, Благовести.
-473, Радомировићи (Радомировићи, Ђорђевићи, Миленковићи, Јевремовићи, Милојковићи и Станковићи), Ресава, Никољдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-851, Миловановићи (Здравковићи, Ћосићи, Милићевићи, Милошевићи, Петровићи, Миладиновићи, Миливојевићи, Милићи, Миловановићи и Стојановићи), Јаковац, Ђурђевдан.
-1046, Степановићи (Живановићи, Обрадовићи, Стевановићи, Петровићи, Милетићи, Срећковићиу, Томићи и Цветковићи), Јаковац, Стевањдан.
-1065, Тодоровићи (Живковићи), Луково (Црна Река), Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1130, Милетићи, Велики Извор, Никољдан.
-1189, Марковићи, Зајечар, Никољдан.
-1362, Срећковићи, Кикојевац (Гружа), Лучиндан.
-1563, Милошевићи, Шуме (Јасеница), Никољдан.
-1896, Симићи, Мраморац (Јасеница), Никољдан.
-1996, Сењићи, Драгачево, Благовести.
-2089, Анђелковићи, Књажевац, Ђурђевдан.
-2168, Живојиновићи, Шуме (Јасеница), Ђурђевдан.

Остали подаци о селу.

Године 1903. у овом селу је било је 17 родова у 166 домова са 102 становника. Године 1910. број кућа се попео на 195 а становника на 1282. Међутим, 31 јануара 1921. године живело је у Вишевцу 1150 становника.
Сеоско гробље је на Красиловици, са леве стране реке Раче. У њега се укопвају из целог села, са обе стране реке. У овом селу су три трпезе, по једна у Старом Вишевцу, Вишевцу и Мађупи.
Молитва је на Младенце. Литија се носи два пута, део села лево од река на Спасовдан, а онај на десној страни у Недељу по Спасовдану.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (4)

  • radisav

    Ne ulazeci u podatke o kvalifikaciji lica koja su ucestvovala u priredjevanju ovih podataka a prvenstveno autora g.dina Slobodana Milica MILODAN,moram napomenuti da se po mnogo cemu ne slazem sa iznetim podacima u prednjem tekstu.Prvo,reka Raca iako malena I onakva kakvu je autor opisuje nema strane nego obale uzimajuci je kao geografski pojam I osnovicu za orijentir pored brda Gradiste oko koga se zbivaju dogadjaji I promene vezane za naseobinu sada sela VISEVAC.I na Guglovoj mapi na samim severoistocnim padinama Gradista je oznaka sela Visevac.Taj kraj u nasem zargonu zovemo mi VISEVCIC a ne MADjUPA kako navodi autor.A istina je da se u nastavku naselja „VISEVCIC“ produzava kraj ili naselje MANDjUPA po nasem zargonu.Do sada mi nije bilo poznato da I kraj pod nazivom MADjUPA pripada teritorijalno i pod administrativnom upravom sadasnjoj mesnoj zajednici s.Visevac.Sa ostalim podacima o naseljima s.Visevca nemam komentar.Medjutim pisac kad se orijentise I objasnjava polozaj naselja govori da se naselje nalazi na putu Raca_Natalinci u pravcu za Topolu,je tacan podatak,a onda se vezuje za reku Raca pa govori o levoj I desnoj strain reke a ne o obalama.Kako je navedeno u opisu puta to se ne slaze sa stranama reke ako se drzimo tog smera kretanja jer se obale reka oznacavaju sa „leva“ I „desna“ iduci od izvora prema uscu sto je suprotno sa navedenim smerom Raca-Natalinci. Oko podataka o formiranju naselja I doseljavanjem predaka sadasnjih zitelja I potomaka naselja Visevac postoji NASE seosko izdanje u vidu brosure izdato od strane stamparije“Branko“-Skoplje l938.koje je za stampu priredio I sakupio podatke nas pok.stanovnik sela Milan M.Jovanovic pod naslovom „PRILOG o naselju VISEVCA (s rodoslovom prvih doseljenika od doseljenja do danas)“(misli na godinu stampanja brosure) DRUGO popravljeno i dopunjeno izdanje.O doseljenicima I prvim mestanima sela Visevac u pomenutoj brosuri stoji od strane l4. pa na dalje do strane 53.sa imenom I prezimenom mestom odakle poticu doseljenici I koje su godine se doselili kao i do stampanja brosure njihovih rodjenih muskih potomaka.Znaci svih stanovnika sela rodjenih do 1938.god.Autor prednjeg teksta o poreklu sela u Srbiji,trebao je da konsultuje nekog mestanina starosedeoca ove mesne zajednice,a ne da se sluzi podacima nekih autora sto se ne uklapa u stvarnosti sa podacima o nasim porodicama I precima za koje mi jos zivi dobro znamo kako se desavalo iz predanja I pisanih dokumenata.

    Одговори
    • Милодан

      Радисав!

      Из оволико дугог коментара мало тога је речено. Не спорим да у (мом) тексту нема грешака, али је најмања грешка „обала-страна“. Дакле, ако ја живим у Обреновцу, удаљеном од реке Саве око 2 км, да ли ја живим на обали реке Саве или на (десној – подразумева се) страни поменуте реке?
      Био сам у неколико наврата у ситуацији да зовем телефоном месне заједнице села које „обрађујем“ како бих разрешио одређене дилеме, јер из података у књизи, из којих користим податке – и углавном наилазио налазио на „зид ћутања“ и опште неразумевање.
      За ових три и по године, колико се овиме бавим, поставио сам око 1000 места, служећи се књигама које сам куповао, већ имао, добио на поклон од Порекла или скинуо са интернета (сајта Порекло), попут ове две о Лепеници. Узгред, приликом постављања насеља у Лепеници, много су ми помогли господин који се овде потписује као „Лепеничанин“ и у једном случају господин Љубиша Миловановић „Шаман“ из Грошнице код Крагујевца, када смо „заједничким снагама“ уз помоћ администратора Порекла отклонили неке грешке (не)написане у књизи.
      Како све ово радим из личног задовољства, сматрам да је сасвим довољно што користим расположиву литературу а на вама (множина) је да у једној сасвим коректној полемици изменимо коментаре и исправимо евентуалне грешке, којих неоспорно има и то добро знају људи „на извору“ – попут Вас, па да заједно исправимо све моје или пишчеве грешке. У том смислу немам никакав проблем, напротив!
      Поздрав и свако добро!
      Слободан Милић, Милодан

      Одговори
  • radisav

    Zahvaljujem se na komentaru g.dine Milodan,na pocetku mojeg komentara naglasio sam da ne sporim I ne ulazim u polemiku Vaseg obrazovanja I strucnosti.Vi meni zamerate na opsirnosti komentara iz kojeg se mnogo malo moze saznati.Bazirao sam svoj komentar na samo dva pitanja I to na pitanje orijentacije sela Visevac u prostoru da ste pomesali smer puta Raca-Natalinci I polozaj sela u delu teksta „Polozaj sela“.Nista ne sporim, ali opis smera puta I opis naselja sa leve I desne „strane“reke su jedno drugom suprotstavljene jer put Raca-Natalinci je jedan smer a „leva“ I „desna“ strana reke su u odnosu na tok reke suprotni smer na licu mesta I ne mogu geografski biti orijentir za opis prostora o kome se govori, pa Vas molim da razmotrite I prihvatite ili ne za buduce pisanje.Za mene je jasno jer sam otuda I znam smer toka reke Raca,a takodje znam gde je Stari Visevac,Radulovac znam gde je i MADjUPA.Ali Vi niste opisali odvojeno naelje na „desnoj“strani reke pod nazivom u nasem seoskom zargonu „VISEVCIC“ a ni polozaj dela sela „BRDO“ pa deo sela „ZLATICI“Drugo na sta sam zeleo da Vam stavim primedbu je tekst“Poreklo porodica“ Vec sam se osvrnuo gde imate najsazetije podatke o poreklu stanovnika,godinama doseljavanja I kod nekih I godine rodjenja.Ovde bih se ponovo duze zadrzao na porodicu pod red.br.387.Mijailovic koji su poreklom od doseljenika u ovo selo po imenu DjORDjIC LUKIC koji je napustio selo Sedlare (resavski) 178o.Isti je organizator I Ustanka sa Karadjordjem I bili su pribliznih godina a po pisanju navedenog M.Jovanovica po dolasku u s.Visevac pobratimio se sa Karadjordjem. On(Djordjic Lukic) je imao sinove Stojana I Stojadina.Stojan je imao sina Milivoja,a ovaj Dragoslava I Vladimira.Dragoslav je imao sina Milivoja.STOJADIN je imao sinove:Milana MIJAILA,Milosa I Jovana.Od pomenutog MIJAILA potice loza Mijailovic iz Vaseg napisa,a sto se prema Vasim podacima ne slaze sa periodom doseljavanja I porekla porodice u naselju Visevac.Vi kazete da niste imali sa kim da razgovarate.To ne sporim.Moje selo je pre I dugo posle II sv.rata imao OPSTINSKU UPRAVU I placene sluzbenike.Kad je preuredjeno u mesnu zajednicu ne znam,ali je stalno imalo predstavnika MZ.Ono sto ste pokusavali telefonom,pa nasli stanovnika Grosnice,koji ne moze nikako biti kompetentan za ovu MZ OSIM u koliko je poreklom iz ovog naselja kao sto sam I ja,ali sebe ne racunam u te kompetentne,iako sam direktni potomak ove sporne linije Mijailovic.Kada sam dobio prezime sa „H“ umesto izvorno „J“ nije mi poznato.Znam da mi je deda u nekoliko dokumenata pa i u jednoj l.k. imao isto prezime kao i ja,ali svi ostali dokumenti (vlasnicki listovi) kao I mojeg oca su kao MiJailovic-izvedeno prezime od onog sina Djordjicevog-Stojadinovog Mijaila.Za uput Vama I da ispravite dosta tih podatak o ovoj MZ upucujem Vas na istorijski arhiv Opstine Raca(trebao bi da raspolaze nekim podacima),opis podataka o OPstini Raca i njenim teritorijalnim jedinicama (celinama)-mesnim zajednicama,Maticne knjige Opstine Raca za selo Visevac,crkvene knjige rodjenih crkvene parohije Raca za s.Visevac,postojeca pisana dokumenta kao sto je vec navedena brosura o naselju Visevac pa I neke gradjane koji imaju dubljih korena u ovom selu kao sto je prof.u penziji Aleksandar Popovic i dr.Tvrdite da nema nikakvih problema.Slazem se,ali ove podatke o stanovnistvu ako vec ima tako iskrivljeno opisanih HITNO treba ispraviti I dati dopunu svim pisanim dokumentima kojima ste se sluzili gde se uoce ovakvi propusti.Ovo ne zbog mene I ne pominjite me,nego zbog istine I istorije,ako vec neko nesto pise i zbog nekih nadam se sretnih buducih generacija.
    Iskrene pozdrave i uspeh u istrazivanju i daljem prikuplanju tako znacajne gradje koja nedostaje svim nasim naseljima,Radisav Mihailovic Nis!

    Одговори
    • Милодан

      Не спорим да сте у праву, написао сам како у поменутој књизи пише. Мислим да би било добро да своје примедбе систематизујете, поставите као коментар а на администатору је да (погрешне) податке исправи. Ту неће бити никаквих проблема.
      Поздрав!
      Милодан.

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top