Порекло презимена, село Водањ (Смедерево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Водањ, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник порт Порекло становништва села Водањ, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник порт Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Водањ (Смедерево)

Порекло презимена, село Водањ (Смедерево)

Порекло становништва села Водањ, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Vodanj, mapa

Положај села.

Село се налази на пиносавској површи, са обе стране потока Водња, чије је извориште Томићев Бунар.

Воде.

Цело село се служи водом са бунара-ђермова. Главни извор је „Сува Чесма“.

Земље.

Испаше су у долини Раље и око Суве Чесме. Зиратне земље има највише на местима: Бањој Јарузи, Старнику, Крњем Долу, Барама, Прологу и Вршинама. Најбољи виногради су у Бабиној Јарузи.

Тип села.

Село је збијеног типа.

Име селу.

Село је добило име по називу потока Водња, који протиче кроз село.

 

Постанак села и порекло становништва.

Водањ је насеље новијег порекла. Основано је после Првог Устанка. Ту су раније били забрани и алија са појиштима села Ландола. Због згодног земљишта и питомнине почињу се досељавати поједине породице из разних крајева. Ландолци су их терали неколико пута и палили им колибе, због чега су се морали склањати по околним селима. Најзад оду на жалбу кнезу Милошу и он нареди Ландолцима да им дозволе да се настане. Тако је постало ово село.

У Водњу су ове породице:

Ћосићи, славе Аранђеловдан. Непознатог су порекла.

Ђорђевићи, славе Ђурђевдан. Деда Василије из Мајдана – таковски-руднички округ – дошао је у Винчу у Јасеници, где имају рођаке Василијевиће. Потом се доселио овде.

Вељовићи (Лазаревићи, Младеновићи и Николићи), славе Никољдан. Старином су Сјеничани. Овде су дошли из Накучана – таковски округ – где имају рођаке, Зариће. У Биновцу су им род Антићи.

Марковићи, славе Никољдан. Пре 70 година се доселили из Загорице – јасенички, крагујевачки округ.

Чоловићи (Митровићи), славе Стевањдан. Дошли су из Доњег Црнућа (Гружа) где имају рођаке, Сариће.

Тимићи, славе Лучиндан. Пре 60-70 година дошли су из Стојника – јасенички, крагујевачки округ, где имају рођаке.

Вујовићи, славе Ђурђиц. Отац се доселио из Грабовице – таковски, руднички округ.

Главоњци (Ђорђевићи), славе Никољдан. Доселили су се из Горачића у Драгачеву.

Радојевићи (Предовићи), славе Никољдан. Пре 70 година се доселили из Клоке – јасенички, крагујевачки округ.

Стојановићи, славе Св. Спиридона. Они су се доселили из Власотинаца.

Николићи, славе Никољдан. Род су Главоњцима.

Трајиловићи, славе Велику Госпојину. Деда се доселио пре 50 година из Долова у Банату.

Милосављевићи, славе Никољдан. Деда се доселио из Виче и Драгачеву где имају рођаке, Ћосиће.

Алексијевићи (Милорадовићи), славе Аранђеловдан. Доселили се из Врбаве – таковски, руднички округ.

Вујичићи, славе Аранђеловдан. Доселили се пре 60 година из Губеравца у Драгачеву.

Јовичићи, славе Јовањдан. Деда човеку од 60 година се доселио из Сивчине – моравички, чачански округ. Одржавају старо кумство са Јовановићима у Гучи, Драгачево.

Милошевићи, славе Св. Ћирила и Методија. Отац дошао из Рајца – трнавски, руднички округ.

Настасијевићи, славе Никољдан. Доселили су се из Дорјана.

Борисављевићи, славе Св. Јелесија. Доселили су се из Вукосаваца, Јасеница, крагујевачкка. Род су им Ивковићи у Бадљевици.

Илићи, славе Игњатијевдан. Доселили су се из Живице у Драгачеву.

Стефановићи, славе Никољдан. Доселили су се из Вршца, најпре у Смедерево па у Водањ.

Обрадовићи, славе Ђурђиц. Деда дошао из Лисе у Драгачеву где имају рођаке, Јовановиће.

Милићевићи, славе Никољдан. Они су из Горачића у Драгачеву.

Јанковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Губеревца у Драгачеву.

Марковићи, славе Митровдан. Доселили су се из Радаљева – моравички, ужички округ, где имају рођаке, Тотовиће.

Милановићи, славе Никољдан. Предак дошао жени у кућу из Клоке у Јасеници.

Богдановићи, славе Аранђеловдан. Они су дошли из Ораха у Црној Гори, најпре у Петријево, где један од њих остане (Ђурићи) а остали се преселе у Водањ.

Ружићи, славе Никољдан. Доселили се из Загорице – крагујевачка Јасеница.

Ђорђевићи, славе Лучиндан. Доселили се пре 80 година из Криве Реке у Качеру.

Глишовићи, славе Стевањдан. Доселили су се из Накучана у Качеру.

Вучковићи, славе Стевањдан. Старином су из Дрекаловића (Кучи). Најпре били у Сјеници, одакле дођу у Рудник (Качер) где имају рођаке, Чивовиће. Пре 100 година из Рудника су дошли овде.

Стевановићи, славе Никољдан. Они су из Лепојевића – левачки округ, где имају рођаке, Балтиће.

Гајићи, славе Алимпијевдан. Отац је абаџија и доселио се пре 20 година из Кусатка.

Илићи, славе Св. Петку. Они су из Црне Горе.

Гавриловићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Ивањице.

Станковићи, славе Никољдан. Доселили су се из Дадинаца – власотиначки, пиротски округ.

Радовановићи, славе Никољдан. Они су из Бусињаца – Трн у Бугарској.

Новаковићи, славе Јовањдан. Пореклом су из Црне Горе.

Миливојевићи, славе Ђурђевдан. Пореклом су из Црне Горе од Васојевића.

Сеоско гробље је у „ландолским њивама“.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top