Порекло презимена, село Тулеж (Аранђеловац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Тулеж, општина Аранђеловац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године Порекло становништва села Тулеж, општина Аранђеловац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Тулеж (Аранђеловац)

Порекло презимена, село Тулеж (Аранђеловац)

Порекло становништва села Тулеж, општина Аранђеловац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Тулеж је на благим косама између сеоских потока и у долини Турије. Сеоски атар пружа се на југ до косе према Стрмову, управо до Селишњака и Беговишта; према Венчанима је шума Караула, према Дрлупи је Гај, а Гајина Јаруга граничи до космајског села Сибнице, а од Миросаљаца се граничи потоком Златаном. Кроз село протиче поток Косово, који испод села утиче у Турију. Насеље је мање разбијеног типа. Оно се дели на крајеве који се називају по родовима. Изузетно крај са леве стране Турије назива се Планина, где су се населиле породице Алемпијевића, Миловановића, Живкоивћа и циганске породице Милосављевића.

Воде.

Велики Бунар је извор у средини села, најјача и најбоља вода у селу. Употребљава се и вода из бунара.

Земље и шуме.

Сеоска утрина је у Гају, а шума је у Планини и на Караули.

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Планина, Турија, Ждраловац, Блазнава, Гај, Капар (брдашце), Златан, Маџарица (брдо) до Капара, Слатина, Дубоки Кључеви поред Турије, брдо Караула, Косово и Криве Баре.

Старине у селу.

Старо насеље је било на месту Селишњаку, до Стрммова и, по предању, звало се Равнобаћа.

Народ казује, по предању, да је Тулеж најстарије село у околини. Нека стара црква била је на мсету Кривој Бари испод села. По селу има на неколико места надгробних камених споменика. Они су сви без натписа. казује се да су то гробови изгинулих путника из времена турске владавине у овом крају. У сеоским потоцима се налазе трагови и остаци копања оловне руде.

Име селу.

Данашње име селу добило је по народном казивању овако: Неки владика путовао на коњу, па му коњ посустане и легне.. Владика је тада очајно узвикнуо: „Зар ту леже“! И од тада се то место, а затим и насеље назове Тулеже и Тулеж.

Подаци о селу.

Данас у селу има два гробља. Старије је оно у самом селу, где се налазе остаци још старијег гробља. Новије гробље је у крају Планини. у Тулежу је рођен 1731. године владика рашко-призренски Јанићије. Литија се носи на Први дан Тројица а заветни дан су Младенци.

По архивским подацима Тулеж се спомиње као насеље 1723. године а 1732. године у њему је био сеоски „књаз“ Грујица. Године 1818. имало је у Тулежу 31 кућа, а 1844. године било је 47 кућа са 309 становника. Данас у Тулежу има 21 род са 167 кућа и 4 циганска рода са 12 кућа.

 

Порекло становништва.

Старинци су у овом селу:

Јовшићи (Васићи), Стевањдан.

Балтићи (Петронијевићи, Ранковићи и Живковићи), Лазаревдан.

Алимпијевићи (Симићи, Станошевићи, Петровићи, Васићи, Стевановићи и Ђокићи), Јовањдан.

Јаковљевићи (Максимовићи) Аранђеловдан.

Ранковићи други (Ђаковићи, Игњатовићи, Илићи, Стојковићи, Симићи други, Марићи, Маринковићи и Јовановићи) су један род, али су се у међувремену разродили и међусобно се жене и удају, Никољдан.

Адамовићи и Опутићи (Аврамовићи, Једоксићи) су од Сјенице; по предању њихових крвних сродника има у космајској Дрлупи, они су од Бихора. Адамовићи имају одсељенике у космајској Слатини и у Дрлупи (Сирковићи). По предању у селу Битуши, у мијачком пределу Долној Реци, живео је властелин Јован Опута. Род Опутића у шумадијским селима вероватно воде порекло од овог властелина, Ђурђевдан.

У прошлом веку доселило се десет родова:

Миловановићи, дед се доселио однекуд као занатлија, Стевањдан.

Сремчевићи (Илићи) су из Срема, Аранђеловдан.

Живковићи (Јанковићи) су из Страгара у Горњој Јасеници, Никољдан.

Савићи су из Орашца у Горњој Јасеници, Аранђеловдан.

Радојичићи су из Амерића у Космају, Никољдан.

Милићевићи су из Амерића, Ђурђиц.

Грујичићи су из Босне, Никољдан.

Јовановићи су из Босне, Јовањдан.

Васићи су из околине ужичке Пожеге, Стевањдан.

Радосављевићи су из Парцана у Космају, Никољдан.

Новији досељеници су:

Микаиловићи су из Стојника у Космају, доселили се 1911. године, Никољдан.

Ђаковићи су из Пркосаве, Никољдан.

Ђорђевићи су се доселили из Раниловића у Космају, Ђурђевдан и „земаљску“ славу Никољдан.

Јовановићи други су дошли 1920. године из Миросаљаца,Ђурђевдан а „земаљска“ слава је Јовањдан.

Цигански родови су:

Милосављевићи су се доселили као гурбети око 1880. године, Нова Година (Св. Василије).

Васићи, Никољдан

Симићи, Ђурђевдан и

Јовановићи, Ђурђевдан.

Ова последња три рода населио је Мијаило Ђокић из Стојника у Лепеници, после (првих) Милосављевића.

 

ИЗВОР:  „Шумадијска Колубара“, Петар Ж. Петровић, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (5)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top