Порекло презимена, варош Аранђеловац Reviewed by Momizat on . Порекло становништва вароши Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године Топографске прилике. Варошица лежи у под Порекло становништва вароши Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године Топографске прилике. Варошица лежи у под Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, варош Аранђеловац

Порекло презимена, варош Аранђеловац

Порекло становништва вароши Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

Топографске прилике.

Варошица лежи у подножју Букуље, у долини Кубршнице. Највећи њен део је на тераси која се увлачи уз леву обалу Кубршнице, и пружа се од атара села Буковика па до потока Ћираковца, или до општинске суднице села Врбице. Куће су с обе стране друма Ваљево—Младеновац. Мањи део варошице, стари Аранђеловац, налази се с десне стране Кубршнице, поред пута за Тополу. На југозападној страни Аранђеловца уздише се Расовача, брежуљак, на коме је гробље.

У варошици се употребљава кисела вода са три извора (Буковички Кисељак) који се налазе у државном парку, у самом подножју Букуље. За домаће потребе служи вода из бунара.

Аранђеловац је друмско, ушорено насеље. Има, у главноме, две улице: једну дугачку 2—3 км. дуж друма Ваљево-Младеновац; то је новији део варошице, скоријег постанка. С десне стране Кубршнице је друга улица, која сече ову прву. То је стари Аранђеловац.

 

Порекло породица.

Аранђеловац је најмлађе насеље у Јасеници. Изгледа да до 1830. г. на месту, на коме је данас варошица, није било насеља, и да су прве куће почеле да се подижу онда, када је кнез Милош шорио села по Шумадији. До тога доба око данашњег Аранђеловца било је село Врбица. Године 1837. кнез Милош је издао наредбу старешини среза јасеничког да се ушоре Орашац и Врбица. У почетку је било тешко извршити овај посао, јер су сељаци нерадо слазили у шор, који је требао да буде на месту данашњег Аранђеловца. Прве куће су биле под Рисовачом, у углу који чине Кубршница и њена притока Балабанац. Овуда је водио друм, и поред њега је основано друмско насеље са именом Врбица. Први досељеник био је неки Андробаша из Буковика, који поред пута подигне мали дућан од брвана, са ћепенцима и подшиндром. Иза дућана је саградио кућу „под висок кров”. После њега су се доселили: Радивоје Катанић и Неша Павловић из Бање, Аксентије Обреновић, Игњат Илић и Сава Рабреновић из Врбице, Драгутин Дамњановић из Јунковца, Сима Радојчић из Мајдана (таковски) и Петар Савић из Јеловика. Њихове су куће биле с десне стране Кубршнице, а сав остали простор био је ненасељен. На месту где су данас парк и извори киселе воде, биле су баруштине и ту се с тешком муком могло проћи. Доцније, нарочито кад се обратила већа пажња на изворе киселе воде, и кад се простор око њих почео уређивати, придолазили су нови досељеници који заузимају празан простор и шире варош према изворима киселе воде.

Већину становника чине млађи досељеници, поглавито из суседних села.

Досељене породице су из ових области:

Из Јасенице: из Божурње 5 к., из Загорице 8 к., из Блазнаве 2 к., из Рајковца 5 к., из Маскара 3 к., из Маслошева 3 к., из Церовца 1 к., из Рабровца 4 к., из Башина 1 к., из Јеловика 3 к., из Наталинаца 2 к., из Кошвара 7 к., из Јагњила 1 к., из Стојника 4 к., из Клоке 1 к., из Белосаваца 1 к., из Г. Трешњевице 1 к., из Жабара 1 к., из Буковика 11 к., из Гараша 5 к., из Липовца 2 к., из Сепаца 2 к., из Брезовца 7 к., из Бање 10 к., из Д. Шаторње 18 к., из Винче 3 к., из Орашца 36 к., из Врбице 37 к., из Страгара 4 к., из Тололе 6 к., из Јунковца 3 к , из Вукосаваца 12 к., из Баничине 1 к., из Овсишта 1 к., из Трнаве 2 к., из В. Плане 1 к. Од старијих досељеника данас има око 30 кућа.

Из Качера: из Шутаца 1 к., из Босуте 1 к., из Војковца 1 к., из Јарменовца 1 к., из Гуришевца 1 к., из Рудника 1 к., из Калањевца 1 к., из Заграђа 1 к.. из Драгоља 1 к., из Липља 1 к., из Угриновца 1 к., из Трудеља 1 к.

Из Драгачева: из Горачића 1 к., из Пилатовића 1 к.

Из Такова: из Брезне 1 к., из Луњевице 1 к., из Накучана 1 к.

Из трнавског и жичког среза: из Чачка 1 к., из Јежевице 1 к., из Краљева 1 к., из Мусине Реке 1 к.

Из Колубаре: из Трбушнице 3 к., из Даросаве 1 к., из– Црљени 2 к., из Пркосаве 1 к, из Раниловића 1 к.. из Прогореоца 2 к., из Миросаљаца 2 к., из Шопића 1 к.

Из Космаја: из Иванче 2 к., из Дрлупе 1 к., из Пружатовца 2 к.

Из смедеревског Подунавља: из Лугавчине 2 к., из М. Плане 1 к., из Скобаља 1 к., из Милошевца 1 к.. из Смедерева 1 к.

Из Лепенице: из Рамаће 1 к., из Лужница 1 к., из Де- симировца 1 к , из Кормана 1 к., из Сипића 1 к., из Баточине 1 к.. из Јарушица 1 к.

Из Тамнаве и Посавине: из Каленића 1 к., из Обреновца 1 к.

Из Жупе: из Парчина 1 к., из Жилинца 1 к.

Из Расине: из Мајдева 1 к.

Из Ресаве: из Јасенова 1 к.

Из Поцерине: из Бојића 1 к.

Из Азбуковице: из Љубовије 1 к.

Из пожаревачког округа: из Кучева 2 к., из Браничева 1 к., из Пожене 1 к.

Из Пиротског округа: из В. Суводола 1 к.

Из нишког среза: из Сићева 1 к.‘

Из тимочког округа: из Саселца 1 к.

Из ужичког округа: из Брезове 1 к., из Тисовице 1 к., из Костојевића 1 к., из Овчина 1 к.

Из Ваљева 1 к., из Врање 1 к., из Лесковца 2 к., из Параћина 1 к., из Пожаревца 1 к., из В. Градишта 1 к., из Пирота 4 к., из Прокупља 1 к., из Соко-Бање 1 к., из Ужица 1 к., из Крагујевца 8 к.

Од Сјенице 2 к., од Бијелог Пол>а 1 к., из Нове Ва- роши 1 к.

Из Мостара 1 к., из Тузле 1 к., из Сребрнице 1 к., из Босне 1 к.

Из Гњиљана 2 к., из Адановца (код Гњилана) 1 к., из Призрена 2 к., из Јаворца (битољски) 1 к., из Охрида 1 к., из Битоља 2 к., из Писадора 2 к., из Крушева 2 к.

Из Срема 4 к., из Ердута 1 к., из Ивандре 1 к., из Баранде 1 к., из Темишвара 1 к., из Руме 1 к., из Канака 1 к., из Јарка 1 к., из В. Кикинде 1 к., из Ст. Врбаса 1 к., из Тишња 1 к., из Перлеза 1 к., из Сентомаша 1 к., из Панчева 2 к.

Из Аустрије 1 к.; из Грчке 3 к. (Костур 2 к., Лерин 1 к.); из Бугарске (Трн) 1 к.; из Маџарске 1 к.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top