Порекло презимена, село Јеленац (Топола) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села  Јеленац*, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године * Село Јеленац  у време Дроб Порекло становништва села  Јеленац*, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године * Село Јеленац  у време Дроб Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јеленац (Топола)

Порекло презимена, село Јеленац (Топола)

Порекло становништва села  Јеленац*, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

* Село Јеленац  у време Дробњаковићевих истраживања било засеок Белосаваца.

 

Топографске прилике.

Од белосавачког краја Зовљака, овај засеок је одвојен имањима и забранима. Највећи део кућа је поред пута за Јагњило. У новије време неке куће су измештене на имања.

Јеленац је подељен на два краја: Црногорски и Ерски Крај.

Кроз Јеленац протиче поток Синор, који преко лета пресуши. Пије се изворска вода а има и ђермова.

 

Порекло породица.

До владе кнеза Милоша, у Јеленцу који се звао Љубинић, живео је један турски спахија, а ту су била и трла села Јагњила. У то доба се из Јагњила преселе и дођу на своја трла:

Милисављевићи (Тодоровићи, Јовановићи, Танасијевићи) 9 кућа. Славе: св. Ђорђа. Старином су из Дробњака, одакле су се на 80 година пред Карађорђево ратовање доселили у Шаторњу. Доселио им се прадед Филип са неколико синова. У Шаторњи су провели извесно време, и пошто су побили неке Турке, разиђу се и једни оду у Јагњило (Бељаковићи, Милојевићи — од којих су Милисављевићи), други у Бели Поток (београдски), а удовица једнога од браће остане у Горњој Шаторњи (Новаковићи, Величковићи).

После њих је дошло више црногорских породица, којнма кнез Милош да овде имања. Од њих су:

Илићи (Зечевићи) 2 к. Слава: св. Ђ.урђиц. Дошли око 1845. г. из Црне Горе.

Николићи (Орашки) 3 к. Слава: св. Аранђел. Дошли из Орахова (Кучи) у исто време кад и Илићи.

Станојевићи 5 к. Слава: Мала Госпојина. Дошли из. Косијера (Катунска Нахија) у исто време са Илићима.

Маркишићи (Марковићи) 7 к. Слава: св. Никола. Њихов деда Марко са сином Ђуром пошао из Добрског Села (Ријечка Нахија) и задржао се неко време на Косову (око Вучитрна). Пошто је чуо да у Шумадији има доста пусте земље, крене се и дође у Крагујевац кнезу Милошу који га упути у Љубинић (Јеленац). Од њих се једни одвоје и отиду у Биновац, где их има неколико кућа (Марковићи-Црногорићи). У Црној Гори су им род сердари Вујовићи.

Новаковићи (Бабићи, Белићи) 3 к. Слава: Петковица. Дошли из Црне Горе.

Матановићи (Матићи) 2 к. Слава: св. Јован. У исто време са Маркишићима дошли из Бјелица (Катунска Нахија).

Преловићи 2 к. Слава: св. Никола. Дошли Прело и Богдан „Дрецуни“ из Црне Горе. „На Бојани су ватали рибу и од тога живели“.

Богдановићи (Дрецуни) 1 к. Слава: св. Никола. Дошли из Црне Горе у исто доба кад и Преловићи.

Пашовићи (Петровићи) 1 к. Слава: св. Никола. Из Црне Горе.

Ивановићи 1 к. Слава: св. Никола. Из Црне Горе.

Поповићи 1 к. Слава: св. Никола. Род су са Маркишићима.

За овима су се доселили:

Ерићи (Николићи) 4 к. Слава: св. Никола. Пре 60 год. дошли из Виче (Драгачево) од Зарића, који су у Драгачево дошли из Рокаца (моравички срез).

Павићевићи 2 к. Слава: Михољдан. Од Сјенице дошли у Белосавце, а из Белосаваца овде. Дали им Милисављевићи имања, само да би имали комшија.

Марковић (Грађанин) 1 к. Слава: св. Јован (23. IX). Дошао око 1870. г. из Грађана (Ријечка Нахија).

Моретићи 2 с. Слава: св. Јован (23. IX). Дошли у исто време кад и Марковићи из Грађана.

Николић 1 к. Слава: св. Никола. Довела га мајка која се из Јагњила овде преудала.

Радоњићи 2 к. Слава: св. Никола. Доселили се око 1873. г. из Црне Горе. Бојали се освете због убиства, па пребегли. Један брат (Иван) дошао у Јеленац, а два брата (Вукајло и Илија) отишли у Петрово Село (Крајина).

Чварковићи 1 к. Слава: св. Стеван. Дошао пре 25 год. жени у кућу из Тополе.

Лукић (Турчиновић) 1 к. Слава: св. Никола Пре 40—50 г. дошао отац из Паланке.

На граници атара је место Кошеви, поред друма за Младеновац. Ту су били Карађорђеви кошеви, у које је он скупљао храну са целог белосавачког поља. За време кнеза Александра ту су биле две механе, сада нема никаквих трагова.

Сеоско гробље је „код ђерма“.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top