Порекло становништва села Јеленац*, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године
* Село Јеленац у време Дробњаковићевих истраживања било засеок Белосаваца.
Топографске прилике.
Од белосавачког краја Зовљака, овај засеок је одвојен имањима и забранима. Највећи део кућа је поред пута за Јагњило. У новије време неке куће су измештене на имања.
Јеленац је подељен на два краја: Црногорски и Ерски Крај.
Кроз Јеленац протиче поток Синор, који преко лета пресуши. Пије се изворска вода а има и ђермова.
Порекло породица.
До владе кнеза Милоша, у Јеленцу који се звао Љубинић, живео је један турски спахија, а ту су била и трла села Јагњила. У то доба се из Јагњила преселе и дођу на своја трла:
Милисављевићи (Тодоровићи, Јовановићи, Танасијевићи) 9 кућа. Славе: св. Ђорђа. Старином су из Дробњака, одакле су се на 80 година пред Карађорђево ратовање доселили у Шаторњу. Доселио им се прадед Филип са неколико синова. У Шаторњи су провели извесно време, и пошто су побили неке Турке, разиђу се и једни оду у Јагњило (Бељаковићи, Милојевићи — од којих су Милисављевићи), други у Бели Поток (београдски), а удовица једнога од браће остане у Горњој Шаторњи (Новаковићи, Величковићи).
После њих је дошло више црногорских породица, којима кнез Милош да овде имања. Од њих су:
Илићи (Зечевићи) 2 к. Слава: св. Ђурђиц. Дошли око 1845. г. из Црне Горе.
Николићи (Орашки) 3 к. Слава: св. Аранђел. Дошли из Орахова (Кучи) у исто време кад и Илићи.
Станојевићи 5 к. Слава: Мала Госпојина. Дошли из. Косијера (Катунска Нахија) у исто време са Илићима.
Маркишићи (Марковићи) 7 к. Слава: св. Никола. Њихов деда Марко са сином Ђуром пошао из Добрског Села (Ријечка Нахија) и задржао се неко време на Косову (око Вучитрна). Пошто је чуо да у Шумадији има доста пусте земље, крене се и дође у Крагујевац кнезу Милошу који га упути у Љубинић (Јеленац). Од њих се једни одвоје и отиду у Биновац, где их има неколико кућа (Марковићи-Црногорићи). У Црној Гори су им род сердари Вујовићи.
Новаковићи (Бабићи, Белићи) 3 к. Слава: Петковица. Дошли из Црне Горе.
Матановићи (Матићи) 2 к. Слава: св. Јован. У исто време са Маркишићима дошли из Бјелица (Катунска Нахија).
Преловићи 2 к. Слава: св. Никола. Дошли Прело и Богдан „Дрецуни” из Црне Горе. „На Бојани су ватали рибу и од тога живели“.
Богдановићи (Дрецуни) 1 к. Слава: св. Никола. Дошли из Црне Горе у исто доба кад и Преловићи.
Пашовићи (Петровићи) 1 к. Слава: св. Никола. Из Црне Горе.
Ивановићи 1 к. Слава: св. Никола. Из Црне Горе.
Поповићи 1 к. Слава: св. Никола. Род су са Маркишићима.
За овима су се доселили:
Ерићи (Николићи) 4 к. Слава: св. Никола. Пре 60 год. дошли из Виче (Драгачево) од Зарића, који су у Драгачево дошли из Рокаца (моравички срез).
Павићевићи 2 к. Слава: Михољдан. Од Сјенице дошли у Белосавце, а из Белосаваца овде. Дали им Милисављевићи имања, само да би имали комшија.
Марковић (Грађанин) 1 к. Слава: св. Јован (23. IX). Дошао око 1870. г. из Грађана (Ријечка Нахија).
Моретићи 2 с. Слава: св. Јован (23. IX). Дошли у исто време кад и Марковићи из Грађана.
Николић 1 к. Слава: св. Никола. Довела га мајка која се из Јагњила овде преудала.
Радоњићи 2 к. Слава: св. Никола. Доселили се око 1873. г. из Црне Горе. Бојали се освете због убиства, па пребегли. Један брат (Иван) дошао у Јеленац, а два брата (Вукајло и Илија) отишли у Петрово Село (Крајина).
Чварковићи 1 к. Слава: св. Стеван. Дошао пре 25 год. жени у кућу из Тополе.
Лукић (Турчиновић) 1 к. Слава: св. Никола Пре 40—50 г. дошао отац из Паланке.
На граници атара је место Кошеви, поред друма за Младеновац. Ту су били Карађорђеви кошеви, у које је он скупљао храну са целог белосавачког поља. За време кнеза Александра ту су биле две механе, сада нема никаквих трагова.
Сеоско гробље је „код ђерма“.
ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.
2. новембар 2021. у 21:01
Ивана Матић
Велико хвала на овим веома драгоценим информацијама. Свако добро!