Порекло презимена, село Попаре (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Попаре, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. годи Порекло становништва села Попаре, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. годи Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Попаре (Ваљево)

Порекло презимена, село Попаре (Ваљево)

Порекло становништва села Попаре, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Попаре су јужно предграђе града Ваљева. Сеоске су куће на плећима висова, који су се наднели са јужне стране над Ваљево. Попаре су кречњачка висораван 4-5 километара дугачка и шрока, испуњена вртачама и другим карсним објектима, нагнута реци Грацу и преко средине пресечена једним низом вртача великог удубљења и димензија. На јужној страни села је сува долина Дубоко, која одваја село од Дегурића. Висораван се стрмо спушта Ваљеву и Грацу. Главнија кречњачка узвишења су: Бобија, на којиј су лелићски Цигани, Видрак, Бајир и Пекино Брдо над Ваљевом, Липак и Краљевића Марка Столица над Грацом. Испод ових брда, препуњених плазовима пролеза долинама река путеви из Ваљева а по њиховим странама налазе се пештари, као што сду Вљевска Пећина и Пештер у Видраку и Пештер испод Столице.

Изворима је село сиромашно. На висоравни је једини извор Муњића Бунар, који извире на једном крају вртаче а на другом понире. У страни према Ваљеву је Попарчева Чесма, а у кориту Граца мало непресушно врело Мејина Вода, која после два метра тока пада у корито реке, у кориту Колубаре су Араповића Чесма и Пећинско Врело, који заједно после 40 метара тока падају у Колубару. У селу имају два језера, две велике вртаче испуњене водом, која никада не пресушују.

Земље и шуме.

Попарске су земље по висоравни и на јужној страни од кућа, по вртачама и доловима. Земље су кречне, суве и кад се уредно натиру дају добар род. Нарочито су подесне за стрмне усеве. Најбоље су ливаде око Попарчеве Чесме и оног малог поточића, који се од ње спушта у Ваљево и којим отиче сувишна кишне и снежна вода. Највише зиратне земље је по Пекином Брду и Липику.

Шуме је врло мало. Видрак је пошумљен и својина општине града Ваљева. Бобија је исто тако пошумљена али је и она општинска својина. Око Дубоке Јаруге што има мало шума, све је општинска својина. Падине реке Граца су голе и кршевите. Село и његове породице немају никаквих заједница. Према овоме сељаци су принуђени шуму куповати.

Тип села.

Главни део села је на Бајиру, куће су по плећима овог брда, а друге су растурене на све стране. Село нема џемата, а куће су на растојању од 20 до 200 метара.

У селу су: Јеремићи, Кавадари, Пијевчевићи, Лукићи, Грбовићи, Андрићи, Ровчани и Марковићи.

Осредња задруга је Кавадаревића од 16 душа, иначе су куће инокосне.

Име села.

Према харачким тефтерима Попаре су, као и сва села око града Ваљева, биле асовина и у харачком попису 1822. године, штампаном у Вуковој „Даници“ помиње се Градац и Асовине око Ваљева, где се ређају сва ондашња насеља око Ваљева, али међу њима нема Попара.

Данашње име селу дошло је од презимена Херцеговца Попаре, који је био у овом селу још у оно доба, кад се село сматрало као својина ваљевских Турака. Како су Турци звали ово село не зна се, осим ако не буду звали Бајир, које је име и данас односи на ово село и на знатан део града Ваљеева.

Старине у селу.

1. На врху брда Бајира а изнад ваљевског гробља, налази се неко старо гробље, које народ овог краја зове Маџарско Гробље. Гробље је на општинској утрини са неколико усправних и непотписаних стећака.

2. Косом између Видрака и Бајира још из турског, а може бити и из ранијег доба, силазио је поред гробља стари пут, на коме се и дан данас распознају трагови старих калдрма, насипа, проширивања и усека у стенама. То је онај пут, што је некада силазио у Градац, па преко Ћелија и ћелијанских Брда силазио Ваљеву а доцније ишао кроз Лелић, а низ Врану спуштао се кроз Попаре у Ваљево.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Попаре су, као и сва села око града Ваљева, била царска домена у турско доба. По њима су живели ваљевски Турци, а сви виђенији и угледнији бегови из Ваљева имали су у селу своја добра, куће и тевериче, у којима су лета проводили, а преко зиме задржавали своје чивчије. За доказ оваквог насељавања служе називи појединих њива, воћњака и остаци старог воћа.

-Попарци: Први од Срба населио се у некаквог аге као чивчија Попара, Херцеговац, пореклом из Попара од Билећских Рудина. Попара се доселио отприлике после аустријске окупације и био је у животу кад су Турци истерани из Ваљева 1804. године. Попарац је нешто куповином а нешто и захватањем после ослобођења дошао до знатног имања и од њега су биле две куће, које су обе замрле седамдесетих година 19. века. Последњи потомак ове породице био је Јова Попарац.

-Кавадари (Кавадаревићи) и Јеремићи: На имање Попара у Првом устанку населили су се Кавадари из Озринића у Црној Гори, њих је било више кућа, па су многе замрле а зову се Кавадари-Кавадаревићи и Јеремићи, има их 4 куће и славе Ђурђиц.

-Лукићи и Ровчани су једна породица, досељени из Роваца у Црној Гори после 1878. године, има их 3 куће и славе Лучиндан.

-Пијевчевићи си уз Голеши у Полимљу, доселили се уз Бабинску Разуру, славе Јовањдан.

-Грбовићи су из Маоча у Полимљу, доселили се уз Бабинску Разуру, славе Лазаревдан.

-Андрићи су из Лесковица, доселили се на купљено имање, има их две кућа, славе Ђурђевдан.

-Марковићи су из Богатића у овој области, доселили се скоро на купљено имање, славе Никољдан.

У селу је 12 кућа од 6 породица.

 

Занимање становништва.

Попарци се занимају земљорадњом, сточарством и воћарством. Земљорадња је слабо развијена и земље не дају довољно средстава, с тога прибегавају и другим занимањима. Сваки држи по мало стоке и стим издржава кућу и понешто продају у граду. Воћем, којега има доста, а доста је заостало из турског доба, подмирују се знатне потребе. Како су Попарци уопште са мало земље, то се баве надничењем по граду, где се узгред баве изучавањем појединих заната, које раде у Ваљеву. Већи део земље одмах после смрти Попараца, прешао је у руке Ваљеваца, а општина ваљевска отуђила је и знатан део сеоских утрина што је прешло у сопственост ваљевских грађана, који на својим имањима имају куће и чивчије, досељене из херцеговачких и црногорских крајева.

Појединости о селу.

Попаре су у Општини града Ваљева још од турског доба. Судница, школа и црква су у Ваљеву. Никада нису, па ни данас, имале свога кмета или каквог другог представника у општини, по чему Попаре и не личе на право село. Попарци живе животом којим и суседни сељаци и занимају се истим пословимма, због чега су увршћени у праве сељаке. Попарци се сахрањују у ваљевско гробље.

Немају своје преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top