Порекло презимена, село Туђин (Осечина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Туђин*, општина Осечина. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. Порекло становништва села Туђин*, општина Осечина. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Туђин (Осечина)

Порекло презимена, село Туђин (Осечина)

Порекло становништва села Туђин*, општина Осечина. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

*Ово село је описивао и г. Мил. Ив. Протић, свештеник каменички и његовим описом смо се знатно користили (Љ. Павловић).

 

Положај села.

Туђин је на обема обалама истоимене јаке речице. Речица тече између две јужне косе планине Влашић, од којих се источна зове Дабића Брдо а западна Марково Брдо. Обадве су косе стрмих нагиба ка Реци, а село је по плећима ових коса увучено дубоко и у сам Влашић. На Марковом Брду знатнија су узвишења: Брезик, Вигњиште (где је некада био вигањ) и Шарампов*, а на северној страни села је Влашић.

*“Шарампов“ је име дато по сличности на шанац. Прича се да су се некада сељаци побунили против Турака и ископали шанац да дочекају Туреке и у њега се сакрили. Неко оде из села и прокаже Турцима и доведе их у шанац, те ови изненада нападну на сељаке и све их скоро побију, а који измакну живи, склоне се у пећину, при извору Реке, и после се иселе у Тамнаву и преко Саве у Срем. Шанац се данас тешко може распознати, јер је зарастао у шуму, а за гробље испод њега, прича се, да је то гробље у коме су сахрањени сељаци из села и околине страдали у боју са Турцима.

Извори су око кућа и народ се служи једино изворском водом за пиће. Главнији су извори: Перило, Точак и три чесме, назване по именима породица, које се њима служе. Испод Влашића је једна велика пећина, чији је оттвор у пречнику 4 метра, из кога избија јако врело, под именом Туђинско Врело и гради Туђинску Реку, која тече у јужном правцу са великим брзацима до под Плавањ и ту, кад прими Поток, који долази са источне стране села, окреће на запад и састаје се по дну Плавања са Малим Јадром, те граде реку Јадар. Река је богата водом, не пресушује, мада тече преко каменитог дна и целим својим током окреће један витао.

Земље и шуме.

Туђинске су земље од две врсте; брдске и луке. Брдске су земље по Влашићу и сувише су посне, суве и неродне, а по брдима низ Реку су кречне са вртачама, родније и подесније за стрмне усеве. Луке су подводне и добре за кукуруз и ливаде, али је ових земаља врло мало и у рукама су појединаца. Уопште Туђин је са мало земље, а са земљом бољих особина стоји доста рђаво.

Шуме је у селу доста. Влашић је сав под шумом, као и све дубодолине и јаруге по селу. Шума је од лиснатог дрвета и има је два пута више од зиратне земмље. Влашић је сеоска заједница а на другим местима ни село ни поједини његови крајеви немају својих заједница.

Тип села.

Туђин је село разбијеног типа. Село је подељено у 4 мале, које су удаљене једна од друге од 50 до 250 метара. Куће у малама су збијене и на растојању од 20 до 50 метара.

Главније мале су: Дабићи, Савићи, Скакавци и Вујучићи.

Дабићани су до Осладића, на Дабића Брду и ту су: Дабићи, Алимпићи, Петровићи, Спасојевићи, Вуковићи, Мршовићи, Спасојевићи-2 и Томићи.

Савићи су на десној обали Реке и при њеном извору и ту су: Аћимовићи, Николићи, Милосављевићи, Гавриловићи и Савићи.

Скакавци су на источној страни реке, испод Савића и ту су Скакавчевићи.

Вујучићи су по дну села, до става реке и Потока и ту су Вујичићи.

У Туђину је доста развијен задружни живот. Веће су задруге: Вујичића (три куће), Мршовића (две) и Сшасојевића.

Подаци о селу.

Према списку ваљевске епархије од 1735. године Туђин је имао 4 дома. Према харачким тефтерима из 1818. године Туђин је имао 17 домова са 27 пор. и 67 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 30 домова и 262 становника.

-1874. године – 33 дома и 284 становника.

-1884. године – 39 домова и 339 становника.

-1890. године – 42 дома и 381 становника.

-1895. године – 45 домова и 406 становника.

-1900. године – 47 домова и 447 становника.

Годдишњи прираштај становништва од 1866. године је 5,92 а процентни 1,86%, где је стално више женских него мушких глава.

Име селу.

За име селу везана је ова народна прича: Кад се некакав Даба први населио у селу, онда се населио у селу на старим згариштима и колибама исељених претходника, па су га доцнији досељеници, који су се одмах за њим доселили, назвали туђином и туђинцем, па су по њему назвали ово село.

Имена џемата су по именима појединих главнијих породица у њима. Име „Туђин“ је доста старо, јер га налазимо у списку села округа ваљевског иу 1737. године.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Ко је најраније основао село не зна се. Али се зна да је овде било село, да се побунило против Турака и да га је одред турске војске разорио, опљачкао и раселио, те су се поједине породице иселиле.

-Дабићи: Од данашњих породица породица најстарија је Дабића, чији се родоначелник Даба доселио у другој половини 17. столећа из Царине-округа подрињског, камо се раније био доселио из Осата. Даба се доселио у пусто место и населио се поред старих згаришта на Брду, које је по њему названо Дабића Брдо; од њега су Дабићи, њих је 4 куће и славе Ђурђевдан.

-Савићи: После дабе населили су се Савићи, чији се родоначелник Савко доселио из Дреновца у Мачви отукада је побегао од поплаве. Савка су звали Сава, те отуда се његови потомци и зову Савићи, којих је у истом крају села 12 кућа и славе Ђурђиц.

-Вујичићи, Спасојевићи и Томићи: Кад и Савко сишли су и данашњи Вујичићи из Драгодола у Азбуковици, камо су се раније доселили из Пиве у Херцеговини и у Драгодолу живели 12 година. Обе су породице (Савићи и Вујичићи) досељене у другој половини 17. века и обе су биле прво насељене на Дабића Брду, па се после помериле на западну страну села. Вујучићи су у сродству са Спасојевићима и Томићима, њих је 14 кућа и славе Ђурђевдан.

-Алимпићи, Петровићи и Спасојевићи-2: Од Вујичића породице из Пиве у Херцеговини доселили су се пред крај 17. века Алимпићи (данас Алимпићи, Петровићи и Спасојевићи-2) и населили се поред њих (Вујичића) и на њиховом делу у Дабићима, њих је 4 кућа и са Вујичићима свега 18 кућа и славе Ђурђевдан.

-Вуковићи: Уз Кочину Крајину хајдуковао је по околини Вук Зимоњић из Каменице и он се, на молбу својих пријатеља, остави хајдучије и дође у Вујачиће, призети се у њихову породицу и поред њих насели, те је од њега 3 куће Вуковића, славе Лазаревдан.

-Скакавчевићи: После Кочине Крајине сишле су из Скакаваца-округ ужички, две породице данашњих Скакавчевића, названих по мест досељења, њих је 7 кућа и славе Јовањдан.

-Мршовићи: Кади горњи и ови су досељени иу Цикота-округ ужички, данашњи Мршовићи, којих је 4 кућа и славе Лазаревдан.

У Туђину је 48 кућа од 5 породица.

П.С. Има породица које су поменуте као становници овог села али не и њихово порекло, као што су Милосављевићи, Гавриловићи и Николићи, који су у Савићима и логично је да су потомци те фамилије, оп. Милодан.

 

Занимање становништва.

Туђинци се занимају земљорадњом и воћарством. Земља је неродна, на њој нема ни добрих ораница а камо ли ливада и пашњака, с тога силазе у Тамнаву и тамо редовно узимају под закуп имање или купују за вечита времена, те сеју потребне усеве и с пролећа исхрањују своју домаћу стоку. Ради таквих незгода у селу Туђинци се сваке године исељавају у тамнавска села и тамо застају. Занатима се ређе баве, али ипак појединци изуче по какав занат и раде га по селу, али ради њега се не исељавају. У новије време знатан део сељака одаје се трговини са земаљским сировинама и ради тога се премештају и исељавају. И трговина и занати се раде узгред поред земље.

Појединости о селу.

Туђин је саставни део Осладићске општине у Срезу подгорском. Судница и школа су у Осладићу а црква у Каменици. Гробље је заједничко и у селу.

Сеоска преслава је Други дан Тројица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top