Порекло презимена, села Козличић и Јазовик (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Козличић* и Јазов(н)ик, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије и Порекло становништва села Козличић* и Јазов(н)ик, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије и Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, села Козличић и Јазовик (Ваљево)

Порекло презимена, села Козличић и Јазовик (Ваљево)

Порекло становништва села Козличић* и Јазов(н)ик, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

*Ово село је описивао г. Светозар Д. Петровић, свештеник бранковачки, али је овај опис слабе вредности.

 

Положај села.

Козличић је на плећима оних високих брегова, који су развође Колубари и Рабасу са једне, Рабасу и његовој притоци Бранковачкој Реци са друге стране. Козличић је на обема обалама реке Рабаса и њиме је подељен на два једнака дела, Козличић у ужем смислу, део села на левој обали Рабаса до Бранковине и Јазовник, део села на десној обали Рабаса до Грабовице. Земљиште је кречњачко, кршевито и пуно вртача и долова. Главнија су узвишења Шабатовац до Бранковине, Јазовник над Рабасом и Главица, где је судница општине грабовичке.

Изворима је село богато. Главнији извори су: Бунар и Црквенац, који граде непресушни и кршевити поток Каменицу, који испод Јазовника пада у Рабас; Ђуричића Врело и Костадиновића Бунар, који граде други поток уселу, који пресушује и пада са леве стране у Рабас. Од река је само Рабас, који протиче кроз средину села и у доњем крају има доста проширену долину.

Земље и шуме.

Земље по Шабатовцу су равније, присојне, лакорадне и подесне за стрмне усеве, кад се мало натиру.

По Јазовнику су земље посне, суве, понегде песковите и ретко кад родне, па макар се и добро нагнојавале. По Рабасу су луке подесне за сваку врсту усева, као и за ливеде, само је ових земаља тако мало, да их једва две-три породице имају.

Шуме је у селу доста. Стране Рабаса су под шумом, под шумом је и сва долина потока Каменице и северна падина Шабатовца. Ничега заједничког у селу нема.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Река Рабас поделила га је у два џемата: Јазовник и Козличић. Између џемата има више од колиметра растојања; растојање међу кућама варира између 20 и 150 метара.

У Козличићу су:

Ђуричићи, Митровићи, Ранковићи, Мијаиловићи, Станојевићи, Костадинновићи, Аврамовићи и Илићи.

У Јазовнику су:

Лекићи, Лазићи, Миличићи, Росићи, Тешићи, Јаковљевићи, Васићи, Тадићи и Бобовци.

У Козличићу је задружни живот јако развијен. Нема великих задруга али омањих има код повише породица, тако су задружне куће: Костадиновића (три куће), Ђуричића и Јаковљевића.

Подаци о селу.

Козличић је по харачким тефтерима из 1818. године имао 28 домова са 40 пореских и 78 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 27 домова и 253 становника.

-1874. године – 26 домова и 230 становника.

-1884. године – 30 домова и 258 становника.

-1890. године – 29 домова и 305 становника.

-1895. године – 33 дома и 275 становника.

-1900. године – 35 домова и 299 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године 1,70 а процентни 0,68%.

Име селу.

Име селу је име првог џемата, а од куда је оно, не може се извести, као изгледа да ће бити везано за место досељавања прве породице у селу.

Старине у селу.

Под Јазовником, у потоку Каменици, на ставама двају потока, налази се нека Црквина, зидине,које се слабо виде из земље и у чијој је средини очуван и до данас олтар. Сељаци су ово место оградили и на њему чине молитве и саборе, а не зна се из кога су времена ове зидине.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Козличић је старије насеље, а старе куће су биле где су данас Ђуричићи и одатле се село после ширило и распростирало.

-Ранковићи, Митровићи, Мијаиловићи, Аврамовићи и Лекићи: За најстарију породицу у селу узимају се Ранковићи, али су и они досељени од Козлице, из села Пријездића у овој области још у великој давнини. Ранковићи су од породице Исидоровића у Пријездићу, досељени пред крај 17. столећа, онда када су их Турци протерали из свога места и њихова имања конфисковали због суделовања у аустријском покрету од 1683. године. Ранковића потомци су горе побројане фамилије, њих је 11 кућа и славе Никољдан.

-Јаковљевићи, Васићи, Лазићи, Миличићи, Тешићи и Тадићи: Пред Кочину Крајину досељени су из Роваца данашњи Јаковљевићи и населили се на Јазовнику, досељени због крве освете и њима су сродне остале поменуте породице, има их 14 кућа и славе Лучиндан.

-Костадиновићи, Станојевићи и Илићи: Предак Костадиновића се доселио из Царине-округ ужички, у Првом устанку и призетио се у једну од Митровића кућа, њима су род поменуте породице, сада их има 7 кућа и славе Михољдан.

-Ђуричићи су, такође дошли у Првом устанку из Дрлача-округ подрињски, досељени као мајстори и сада их има једна кућа, славе Трифундан.

-Бобовци (Бобовац) су из Јасенице, села ове области, доселили се на своје имање, славе Никољдан.

-Росићи, предак се доселио из села Џурова у Полимљу уз Бабинску Разуру, славе Стевањдан

У Козличићу је 38 домова од 6 породица.

 

Занимање становништва.

Козличани се занимају поглавито оним, чиме и други сељаци ове области. Њихова је земља слаба да их исхрани, с тога се спуштају у колубарску или тамнавску долину и тамо узимају под закуп имања или их купују и на њима сеју кукуруз и друга жита и тиме подмирују своје домаће потребе. Доста их сече шуму и продаје, те и тиме подмирују своје домаће потребе. Нарадо се одају изучавању заната нити куда одлазе из свог села.

Појединости о селу.

Козличић је саставни део Грабовичке општине у Срезу ваљевском. Судница је у Грабовици, а школа и црква у Бранковини. Гробље је раздељено по џематима.

Преслава је Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top