Порекло презимена, село Маљевић (Мионица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Маљевић, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године. Приредио сарадник порт Порекло становништва села Маљевић, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године. Приредио сарадник порт Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Маљевић (Мионица)

Порекло презимена, село Маљевић (Мионица)

Порекло становништва села Маљевић, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

-Маљевић је на левој обали реке Топлице, по врху Вртиглава, а по дну Команица. Земљиште је неравно и састављено из терцијалних глинаца и мергле. Најзнатнија узвишења су: Бобија до Вртиглава и Плоча у средини села.

Извора има доста: Најглавнији извор је Гледнић, од кога постаје поток и пада у Топлицу. Од Бобије полазе две долине: Ивић и Ивановац и у којима има по један извор истог имена, и оба се спуштају потоку Гледнићу. Покрај села са северне стране је Топлица, а са источне поток машевац, који долази из Команица.

Земље и шуме.

-Маљевачке земље су црна смоница и подесне за ораницу и косаницу. На овој земљи успевају све врсте жита, а овде су и најбоље ливаде. По брду добро успевају стрмна жита, воћа и виногради.

Шума је у јужном делу села, има је доста и сва је од лиснатог дрвета. У селу нема никаквих заједница.

Тип села.

-Маљевић је село разбијеног типа. Све су сеоске куће распоређене у два џемата при извору Гледнића или по дну њега, и око Машевца. Први се зове Гледничани, а други Поточари. И у једном и у другом џемату куће нису ублизу, већ су на растојању 30-80 метара, а крајеви везани су један за други.

У Гледничанима су: Павловићи, Марковићи, Грбићи, Гавриловићи, Митровићи, Ивановићи, Живановићи, Мирковићи, Николићи, Радојчићи, Ђорђевићи, Ивковићи, Остојићи и Лазићи.

У Поточарима су: Срећковићи, Нинковићи, Илићи, Пауновићи, Андрићи, Танасијевићи, Зекићи, матићи и Туфегџићи.

У Маљевићу су јаче задруге: Мирковића, Грбића и Павловића, остало су већином инокосне куће.

Подаци о селу.

-Маљевић је према списку села ваљевске епархије иу 1735. године имао 8 домова. Према харачким тефтерима из 1818. године у селу је било 20 домова са 22 породице и 46 харачких лица.

По попису:

-1866. године – 27 домова и 270 становника.

-1874. године – 25 домова и 140 становника.

-1884. године – 26 домова и 178 становника.

-1890. године – 28 домова и 217 становника.

-1895. године – 31 дом и 259 становника.

-1900. године – 31 дом и 253 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 1,75 а процентни 1,51%.

Име селу.

-Народ верује да је ово село постало од села Команица, тј било је заселак истог села. Ово одвајање, прича се, да је овако било. Сељаци нису никако могли да се сложе и сроде са дошљацима Команичанима, већ су се вечито свађали, убијали и парничили. Спахији, поседнику села Команица, досади свађа и изађе једног дана у село, да ову дуготрајну свађу прекине и изравна. Спахија, кад виде, да их не може умирити, подели их, па постави тачне границе и једном и другом селу, које се и данас одржавају. Ово село назове, као мањи део села, Мало Село и народ држи да је име дошло од ове речи.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Кад се Moilovich име једног села из списка села палешког округа у 1737. години поготову може односити на име овог села, онда је ово село врло старо, мада га народ држи, а и данас сматра, као заселак већег села Команица. Сељаци држе да је овај део Команица најстарије насеље и да су и данас у њему најстарије породице, за које се не зна, да су се и са које стране доселиле.

-Павловићи, Срећковићи, Нинковићи, Илићи, Пауновићи, Танасијевићи, Андрићи и Матићи су најстарије породице у селу, за које не зна када су се и одакле доселили. Сви се по некаквој замрлој породици зову Живановићи или, где живе, Живановачки Крај. Има их 15 кућа и сви славе Никољдан. Све друге породице су већином уљези у ове фамилије или су дошли на њихова имања.

-Гавриловићи су досељени из Вироваца од тамошњих Јанковића (од којих и моја фамилија вуче корене, оп. Милодан) још у другом аустријском рату. Предак им се призетио у Живановиће и слави Ђурђиц (као и ја) и Никољдан.

-Грбићи су из Златарића, села ове области, од породице Марковића досељен у време Првог устанка, славе Стевањдан. И они су дошли на имање Живановића.

-Живановићи (садашњи) чији се предак, не пише када, призетио у тадашње Живановиће. Досељен је из Стрмова – округ ужички. Од њих потичу Митровићи и Ивановићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц.

-Мирковићи, предак досељен из Катранице у Македонији, не пише када, призетио се у „старе“ Живановиће, слави Св. Атанасија, Ђурђевдан и Никољдан.

-Николићи, предак им је из Кључа у овој области од тамошњих Атића, призетио се у Живановиће и слави Никољдан.

-Радојчићи, предак је из Пријездића из породице Исидоровића, славе Никољдан, призетили се у Живановеће.

-Ђорђевићи, предак им се призетио у Живановиће из Берковца и слави Ђурђевдан.

-Ивковићи, предак се призетио у Живановиће из Славковице, слави Ђурђиц и Никољдан.

-Остојићи, предак се доселио од Сјенице, призетио се у Живановиће, слави Јовањдан и Никољдан.

-Лазић, предак се призетио у Живановиће, потиче из Чајетине, славе Ђурђевдан и Никољдан.

-Зекић, предак дошао са Руде Букве у округу ужичком, призетио се у Живановиће, слави Јовањдан и Никоњдан.

-Туфегџићи, предак се доселио као мајстор из Великог Бошњака (Драгиња) у Посаво-Тамнави, призетио се у Живановиће, славе Ђурђевдан и Никољдан.

-Марковићи, предак доша као слуга после српско-турских ратова из Загарча у Црној Гори, слави Ђурђиц.

У Маљевићу су 34 дома од 14 породица.

 

Занимање становништва.

-Маљевчани се занимају свима привредним радњама, којим и остали сељаци у области. Најглавнија су занимања сточарство и земљорадња. Од стоке гаје говеда и коње, а ово је једино село у Колубари, чији сељаци особиту пажњу поклањају гајењу коња. Занате нерадо уче, а тако исто нерадо се и селе из села.

Појединости о селу.

-Маљевић је саставни део Доњо-топличке општине у Срезу колубарском. Судница је у Доњој Топлици, а ту је и школа. Црква је у Мионици, гробље у средини села, на брду Плочи. Преслава Бели Петак.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“, едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top