Порекло презимена, село Вировац (Мионица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Вировац (Вировци), општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник Порекло становништва села Вировац (Вировци), општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Вировац (Мионица)

Порекло презимена, село Вировац (Мионица)

Порекло становништва села Вировац (Вировци), општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

-Вировац лежи на обема обалама реке Топлице у њеном доњем току и то по бреговима и њиховим падинама, који са Оштриковцем граде топличку марковачку клисуру. Главнији висови су: Оштриковац и Рогљевица са леве стране Топлице, Косице, Маџарклије, Гробљански Вис и Забрдица са десне стране. Оштриковац и Рогљевица (350 м) су од секундарног кречњака, Маџарлија (212 м) и сви околни брегови су од терцијалне мергле, глинаца и лапораца.

Извора у селу има доста. Сељани се поред изворске воде служе и бунарском, а по ливадама и воћњацима даље од Топлице копају и баре. Кроз средину села, у правцу са југа на север, тече доста проширеним коритом река Топлица и не излива се готово никад, да прави штете околним имањима. Потоци и онај што силази са Маџарлије и Гробљанског Виса, као и онај што силази са Рогљевице, немају редовно воде и не плаве село.

Земље и шуме.

-Вировачке земље дају се поделити на двоје: топличке и брдске. Топличке су земље наносне, од речног муља и наноса, родне, особито добре за пашњаке и ливаде. Брдске су земље од црне или беле глине, хладне, особито добре за стрмна жита, кукуруз и жита.

Шуме је у селу мање него у суседном селу Веселиновцима, али ипак није тако мало, да се може рећи да је село оскудно. И по Топлици, и по свима бреговима, а и између кућа, налезе се местимично повећи комади дивне шуме, која се особито гаји у чува. Шуме и зиратна земља носе имена по реци или бреговима. У селу нема никаквих заједница, чак и трагови заједница изгубили су се.

Тип села.

-Старо село је на Рогљевици и данас; што има кућа у том месту, поређане су страном брда, на дуж, блиске једна другој, докле на десној страни, ако су породичне групе, блиске су једна другој, иначе су растурене. Растојање међу кућама на левој стране није већа од 50 метара, а тако и на д3есној, али међу групицама прелази и преко 200 метара. Поједине групе немају нарочитих имена, више су презименске и то по оној породици која је највиђенија.

На левој обали Топлице су ове породице: Јанковићи, Васићи, Јовановићи и Јеремићи. На десној обали су Ливадићи, Радовановићи, Весићи, Стевићи, Јаковљевићи, Јелачићи, Ђурићи, Ђурићи 2, Ненадовић, Миловановићи, Милосављевићи, Урошевићи, Михаиловићи, Милановићи, Аксентијевићи, Крстићи и Маринковићи.

У селу је особито очуван задружни живот. Готово свака друга кућа је задружна, од већи задруга су: Васићи, Јанковићи и Јеремићи.

Подаци о селу.

-По харачким тефтерима село Вировац имало је 23 дома са 29 пореских и 69 харачких личности у 1818. години, према Вуку Караџићу.

По попису:

-1866. године – 45 домова и 349 становника.

-1874. године – 54 дома и 377 становинка.

-1884. године – 57 домова и 453 становника.

-1890. године – 59 домова и 519 становника.

-1895. године – 71 дом и 544 становника.

-1900. године – 77 домова и 631 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 9,02 а процентни 1,94%.

Име селу.

-По народном предању име селу је врло старо. Предање држи да је ово село и суседно село Ратковац (Ратковци) било некад једно село, али је имо Вировци (Вировац) старије од имена Ратковци. Како предање вели нема ни 250 година, кад су се ова два села издвојила у засебне целине, кад се неки Ратко Вировчанин преселио са кућом у данашње Ратковце и населио их. По народном предању име селу Вировци (Вировац) дошло је отуда, што је некад атар целог села био под морем, па се оно са Топлицом исцедило, те тако оставило суву земљу са многим вировима, по чему је постало име Вировци (сада Вировац). Да је атар Вировачки био неки језерски басен, то се може претпоставити, али да народна памћења досежу до тог доба, то се не може узети у обзир.

Брег Маџарлија по народном предању добио је име, што су некад биле битке на њему између Маџара и Срба.

Старине у селу.

-Као старину сеоску ваља поменути брег Маџарлију за који је везана народна успомена на Мађаре и неку битку између њих и Срба. На Маџарлији ископавају се данас стари новци, крбањци од посуђа, алата и оружја, те то доказује, да је ту било некада некакво насеље. Да ли је то насеље било маџарско или нечије друго, то се тек има доказати.

Порекло становништва и оснивање села.

-Јанковићи, као најстарију породицу у селу узимају да су данашњи Јанковићи* (узгред буди речено моји директни предаци по очевој линији, оп. Милодан), за које се држи да су одвајкада на левој обали Топлице, под Рогљевицом. Ова породица је врло стара, за њу не зна се, да се откуда доселила, а сматра се да је готово цело село разродило се од ње, да их има чак у Ратковцима и да је први насељеник овог села од ове исте породице. Јанковићима се данас у селу зове мали број кућа, али како је ова породица одавно најчувенија и највиђенија у селу, то и ми увршћујенмо по примеру сељана све сродне породице у њу. Јанковића према овоме, под разним презименима, има у овом селу 61 кућа и све славе Ђурђиц.

*Мусићи (Јабучје) су од непричавских Гавриловића и вировачких Јанковића и чудо да су и данас одржали родбинске везе. У селу (Јабучју) се зови још и: Ћатићи, Стевановићи, Шљокићи, МИЛИЋИ, Радованчевићи, Јакшићи, Ћосићи и Тејићи и сви су у горњем делу села, до Рукладе и Лајовца и сви славе ЂУРЂИЦ (према књизи Антропогеографија ваљевске Тамнаве од истог писца, оп. Милодан).

-Аксентијевићи су се доселили у доба Првог устанка из Матаруга у области Полимља, има их 3 куће и славе Ђурђиц.

-Мирковићи су се дослелили у ово сео око 1830. године из Мионице од тамошњих Гајића, има их 4 куће и славе Никољдан

-Маринковићи, око 1830. године, Скобаљ у ваљевској Тамнави, славе Илиндан, досељени на купљена имења.

-Јеремићи, све исто као и Маринковићи.

-Крстићи*, око 1860. године, из Дучића, славе Лазаревдан.

-Ђурићи*, око 1860. године, Команице, Св. Димитрије.

-Јовановић*, око 1860. године, Ковачица, Св. Тројице.

-Миловановићи*, око 1860. године, Чајетина-округ ужички, Ђурђевдан.

-Милосављевићи*, недавно (за она времена), Вардиште у вишеградском Старом Влаху, Нова Година (Св. Василије).

*Досељени као уљези, слуге или на купљено имање.

Вировци имају 81 дом од 10 породица.

Занимање становништва.

-Главна занимања становништва јесу земљирадња, сточарство и воћарство. Но, нјглавније занимање сељана овог села јесте гајење рогате стоке, јер су и погодбе за тај посао само како се могу пожелети. Село подмирује потребе својим производима и у знатној мери их извози на стану.

Појединости о селу.

-Село Вировац су саставни део Марковачке општине у Срезу колубарском. Судница, школа и црква је у Марковој Цркви. Гробље је заједничко и на Гробљанском Вису под Маџарлијом. Преслава Духови-Тројице.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top