Порекло презимена, село Стрмово (Лајковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Стрмово, општина Лајковац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло становништва села Стрмово, општина Лајковац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Стрмово (Лајковац)

Порекло презимена, село Стрмово (Лајковац)

Порекло становништва села Стрмово, општина Лајковац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан

 

Положај села

Стрмово је на северној страни (нисам баш сигуран, оп. Милодан) манастира Боговађе у реду оних села, која се једно за другим ређају од ушћа Љига па уз Колубару. Стрмово је треће село по реду, његове куће су по коси или долинама потока и јаруга, која се спуштају с косе ка реци Колубари. Земљиште је терцијално и врло неравно, стране долина и јаруга су врло стрме и нагло се спуштају у долину колубарску. Главнија су узвишења Столице и Дрвљаник.

Извора у селу по долинама и јаругама има доста, око кућа су и сливају се у потоке, који се уливају у Колубару. Главнији извори су: Аћимовац у врху села, којим се и главни сеоски поток зове и Деспотовац у дну потока. Још су у селу две дубоке и широке јаруге, у чијим долинама су куће, које се служе бунарском водом.

Земље и шуме

Стрмовске су земље у долини Колубаре и нешто мало око кућа и по падинама појединих узвишења. Равнији део колубарских имања одмах испод кућа и косе, зове се Велике и Мале ливаде, одлична ливадска земља, а до Колубаре је Кључ, ораница опет изврсне каквоће, на којој успевају све врсте земаљских производа. И по брдским њивама успевају све врсте усева.

Шуме је у селу доста и наставак је костојевачких, боговађских и придворичких шума. Шума је храстова и има је у довољној мери за грађу и гориво. Никаквих заједница у селу нема.

Тип села

Стрмово је село разбијеног типа. Куће су одвојене у поједине џемате, који су поређани низ долине потока Аћимовца и јаруга, на растојању од 20-150 метара, а џемати су скоро спојени, почем многе куће су и по странама долина.

Џемати су: Живојиновићи, Јеринићи и Бранковићи.

У Живојиновићима до Придворице су Живојиновићи (6 кућа).

У Јеринићима, у средини села, су: Филиповићи, Марковићи и Пантелићи.

У Брзаковићима, до Пепељевца су: Брзаковићи (Мијаиловићи), Петровићи, Илићи, Остојићи, Радовановићи, Ристићи, Николићи, Милићи, Јаковљевићи, Ранковићи, Петровићи 1, Јовановићи, Перићи, Станишићи, Петровићи 2, Живковићи и Ђурићи.

У селу нема задруга, мада их је раније било.

Подаци о селу:

Према харачким тефтерима из 1818. године било је у Стрмову 27 домова са 31-ном породицом и 71-на харачка личност. Према попису од 1866. године било је 40 домова са 254 становника, докле према попису од 1874. године било је 45 домаћинстава са 268 становника. Према попису од 1884. године било је 41-но домаћинство са 259 становника, докле према попису од 1890. године је било 49 домова са 301-ним становником. Према попису од 1895. године било је 47 домаћинстава са 325 становника, докле је према попису 1900. године био 51 дом са 379. становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 4,69 а процентни 1,59%.

Име селу

Име селу Стрмово донето је са стране, а донела га је породица, која се доселила из истоименог ужичког села, бар се мисли у селу и целој околини.

Порекло становништва и оснивање села

Стрмово је насељено досељеним породицама. Село је постало у другој половини 17. столећа, а да ли је раније било овде каквог насеља и да ли су биле какве породице, које су и шта је било са њима, не зна се. Зна се само ово да су данашње породице досељене.

Прва досељена породица била је Јеринића, досељена из села Стрмова, округ ужички са Дрине. Овде су досељене две породице потиснуте од многих Турака који су у околини били насељени чак до 1820. године. Презиме Јеринић изгубило се, јер се нико у селу не презива овако, задржано је као џематско и сродничко име свима породицама, које, иако су растурене по целом селу и изван њега, одржавају између себе сттаре традиције и родбинске везе. Јеринићима се зову: Филиповићи, Марковићи, Пантелићи, Петровићи 1 и Остојићи, њих је у селу 16 кућа и славе Михољдан.

После Јеринића на 10 година доселила се породица Брзаковића, која је тако исто задржала ово презиме као доказ родбинских веза. Брзаковићи су досељени из Кошаља у Азбуковици, потиснути тамошњим Турцима и населили се поред Јеринића. Брзаковићи се зову: Мијаиловићи и Јаковљевићи, има их 9 кућа и славе Аранђеловдан.

Живојиновићи су досељени из Трнавца у Старом Влаху у почетку 18. столећа или пред крај 17-ог и од исте породице од којих су Вујићи у Белошевцу ове области, досељени само после њих, има их 6 кућа и славе Пантелијевдан.

Ранковићи су са Стрмне Горе из породице Лекића, сишли уз Кочину Крајину, њих је 3 куће и славе Мратиндан.

Перићи су из Осата у Босни, дошли после Кочине Крајине; њих је 4 куће и славе Св. Аврама.

Илићи су из Сандаља ове области, сишли кад и Ранковићи, има их две куће и славе Никољдан.

Сви остали су досељеници новијег времена.

Милић је из Поникавице, округ ужички, доселио се као слуга, слави Часне Вериге.

Петровићи 2 су из Трнаве, округ ужички, доселио се као слуга, славе Никољдан.

Петровићи 3 и Живковићи су из Полимља, први из Маоча, а други из Оцркавља, доселили се уз Бабинску Разуру, славе Никољдан.

Јовановићи су из Тоци у Полимљу, доселио се као слуга, слави Лучиндан.

Станишићи су из Врбове у Полимљу, призетио се у Периће, слави Св Аврама.

Николић је из Горњег Мушића ове области, призетио се у Јериниће, слави Михољдан, а из породице је Живковића.

Радовановић је из Дробњака, доселио се после 1876. године као слуга и призетио се у овом селу. Слави Ђурђевдан.

Ђурић је, такође, из Дробњака, доселио се као слуга, слави Томиндан.

Ристић је из Мартинића у Црној Гори, доселио се као слуга 1865. године, слави Св. Петку.

У Стрмову има 50 кућа од 16 породица.

Занимање становништва

Стрмовци се занимају свима привредним радњама, којима и суседни сељаци ове области. Главна занимања су земљорадња и сточарство, а у последње доба и воћарство. Занатима се не одају, мада су из крајева у којима су извесне врсте заната на великој цени. Не селе се никуда.

Појединости о селу

Стрмово је саставни део боговађске општине у Срезу колубарском. Судница и школа су у Боговађи а црква у Марковој Цркви. Гробље је на средини села, на једној коси измешу јаруга. Село нема заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Корени


Коментари (1)

  • Милутин ранковић

    Ранковићи Из Стрмова(Кулаче)јесу сишли са Стрмне Горе из Лекића низ кочину крајину.Стрмна Гора је била само успутна станица.Иначе Ранковићи,као и Лекићи,потичу из Дробнјака(стара Херцеговина- Црна Гора)Из Села Косорића из истоименог Братства,које је у Дрбнјаку нај дуже давало Војводство.Истог су порекла и све породице у селу Словац ,које славе Мратиндан.
    Изво:Љубомир Павловић-Колубара и подгорина,део који се оноси на Стрмну Гору.Аутор ове информације,узима последнју информацију што је сасвим уреду,јер не може детаљно да се бави сваком породицом,но како припадам тој породици желим,да оставим коментар у циљу што бољег информисања братсвеника о својим коренима.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top