Порекло презимена, село Дивци (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Дивци, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло становништва села Дивци, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Дивци (Ваљево)

Порекло презимена, село Дивци (Ваљево)

Порекло становништва села Дивци, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Село лежи у присојним падинама последњих огранака подгорских висова који се спуштају у колубарску долину. Земље су изреда црне, смолне и подесне за све усеве. Шуме у селу нема.

Село је збијеног типа, по распореду кућа личи више на шумадијска села него на друмска подунавска.

У Дивцима су данас ове породице: Савић 1к, Поповићи 11к, Лукићи (Митровићи) 4к, Планићи 3к, Крсмановићи 3к, Ђокићи 1к, Смиљанић 1к, Ђурић 1к, Ерићи 4к, Јевђенијевићи 2к, Васиљевићи 2к, Новитовићи 3к, Панићи 2к, Тешићи 1к, Ђурићи 3к, Штулићи 9к, Гајићи (Егделићи) 2к, Зебићи 2к, Томићи 5к, Шљакићи 1к, Лекићи 2к, Драјићи 1к и Петровићи 1 кућа. Поред ових има и 7-8 кућа привремених досељеника.

Нигде у областима нема веће инокоштине као у овом селу и оно је готово ушло у пословицу. Кад се браћа у задрузи, или отац са синовима, не могу да сложе, онда се обично каже: “не могу да се сложе као Дивчани!“

Према списку села из ваљевске епархије у 1735. год. Дивци су имали 18 домова. По харачким тефтерима село је 1818. год. имало 55 домова са 67 пореских и 177 харачких лица. По попису од 1866. год. у селу је било 73 дома са 464 становника….а по попису од 1900. год. било је 71 дом са 397 становника.

У Дивцима је 71 дом од 19 породица. Дивци су саставни део лукавачке општине у срезу ваљевском. Судница је у Лукавцу код механе, а школа и црква у Рабровици. Гробље је заједничко и код Врела. Преслављају Николаје (9. мај).

Народ прича да је некад око Врела било тако много тица које се зову вивци, ап како је старо село било код Врела, где је садашња црквина, онда су дошљаци из подсмеха звали старинце Вивцима и Дивцима, те по томе, веле, остало и име селу. Пре ће бити или да су се старе породице или новије звале Дивци, па су тиме дале име селу.

Код Врела је садашње и одавнашње српско гробље. Испод њега, над самим Врелом, налазе се зидине некадашње дивачке цркве, која је била све до 1788. год., па је тада,када и остале, запалио Махмут Паша Бушатлија, што сведочи својеручни напис на јевађељу ове цркве од стране Хаџи – Рувима, које се данас чува у Рабровици. Око црквине и гробља, вели се, да је било старо село које се због воде иселило у Брдо, на садашње место.

 

Порекло становнштва и оснивање села

Дивци су село које већ постоји у почетку 18. столећа, а народно предање даје му дубоку старост. У списку села из 1737. год., који је саставила аустријска Администрација у Београду, међу селима округа ваљевског записато је и ово село: Divze.

  • ШТУЛИЋИ и ЂУРИЋИ – најстарије су породице овог села, за које се не зна да су досељене, ако да су биле и у Старом Селу, код црквине, па се у почетку 19. столећа и пред крај 18., населиле на садашња места. Штулићи су данас више механе, има их 9 кућа и славе Св. Јована. Ђурићи, некад најзнатнија и највећа породица, данас су спали на 3 куће које су на умору, славе Св. Ђурђа.
  • ПОПОВИЋИ – најстарији су по времену досељења. Дошли су из Пауна ове области, од породице Ђорђевића. Поповићи су прво отишли у Срем, па се после повратили као свештеници и населили овде, а не на старом месту у Паунама. Славе Ђурђиц.
  • ЕРИЋИ – населили су се пред Кочину крајину, на годину дана после Поповића. Дошли су из Никишћске Жупе у две породице, због крвнине и једна се настанила овде, а друга отишла у Степојевац, округа београдског. Славе Св. Луку.
  • ЈЕВЂЕНИЈЕВИЋИ, ВАСИЉЕВИЋИ, ТОМИЋИ и ШУМАРЧЕВИЋИ – су једна породица, досељена пре Кочине крајине из Лелића ове области, од породице Давидовића. Данас их је 10 кућа, славе Св. Николу.
  • КРСМАНОВИЋИ – досељени су из Осата у Првом устанку. Многи од њих су били и сад су мајстори. Припада им неколико презимена, има их 8 кућа, славе Св. Јована.
  • ЗЕБИЋИ – досељени су после Првог устанка из Јадра од Лознице, има их 4 куће, славе Св. Лазара.
  • ПЛАНИЋИ – досељени кад и Зебићи. Дошли из Пјешиваца у Црној Гори, има их 3 куће и славе Св. Јована (23.09.).
  • ШЉАКИЋИ – дошли из Роваца кад и Планићи. Славе Св. Алимпија.
  • СТОЈКОВИЋ – предак му се призетио у овом селу после 1820. год., а доселио се из Мајиновића, од породице Лазаревића. Данас их је 4 куће, славе Св. Алимпија.
  • ГРЧИЋ – предак се доселио из села Грка у Срему и призетио се. Има их 3 куће, славе Св. Николу.
  • НОВИТОВИЋ – досељен пре 25 година из Добрача у ужичком округу. Има их 3 куће, славе Св. Арханђела. Доселио их је брат, писар општински, на имање које им је купио.
  • СМИЉАНИЋ – је нов досељеник. Дошао из Бранковине од породице Марковића, слави Св. Николу.
  • ДРАЈИЋ – је од Драјића из Каменице и овде се призетио. Слави Св. Јована.
  • ПЕТРОВИЋ – је из Бајине Баште, округа ужичког. Доселио се као слуга и купио имање. Слави Св. Николу.
  • ЂУРИЋ – је из Мартинића у Црној Гори. Доселио се као надничар. Слави Св. Петку.
  • ЂОКИЋ – призетио се и доселио из Мајиновића и слави Св. Алимпија.
  • ТЕШИЋ – доселио се из Јакља у округу ужичком и слави Св. Арханђела.
  • ТОМИЋ – је уљез у прве Томиће из Лукавца, примио и славу и презиме њихово.

За остале привремене житеље овог села може се рећи, да су већином Ужичани и из Срема, насељени на имању Крсмановића, који живе у Обреновцу.

Главна занимања сељана овог села су као и сељана осталих села ове области. Као особено занимање је рабаџијање. Дивчанин не зна заната, а не иде ни изван свога села.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top