Порекло презимена, село Вучевица (Владимирци) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Вучевица, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава Порекло становништва села Вучевица, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Вучевица (Владимирци)

Порекло презимена, село Вучевица (Владимирци)

Порекло становништва села Вучевица, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се дели на три мале: Средња мала — где су Степићи; више средње мале — Горња мала, на греди, где су Лазаревићи; а ниже Средње мале — Доња мала, ка Добрави, где су Милинковићи.

У атару Вучевице једина воденица, била турска, је Крунића воденица. Степа (чукундеда Степића) био купио ту воденицу од аге Турчина за 200 гроша. Онда је Аксентијин отац Иван Крунић- Нинковић, из Јаловика, ршум на агу да врати од Степе – вратио ага и онда продао Ивану за 100 гроша.

Први долап у Вучевици подигао Стеван Лазаревић пре 50 година. Село има на Добрави ове долапе почевши одозго: Арсена Милинковића (1), Лазара Милинковића (1), Павла Милинковића (1), Миливоја Лазаревића (1), Драгића Милинковића (2), Исаије Милинковића (1), Павла Степића (1), Богосава Степића (1), Маринка Лазаревића (1), Драгољуба Лазаревића (1), Стевана Лазаревића (1), Ивка Марковића (1) — последњи доле. Осим тога у бари, у равни ван Добраве — кроз „ендек” долази вода: један долап Светомира Степића и још један Димитрија Степића (само из баре — извире вода из ливаде). Долапи и на баштама. Гаји се купус, паприка, патлиџан, спанаћ, першун, шаргарепа, пашканат, целер, лук прази, кромпир, модри патлиџан и др.

Гробље испод Дојне мале к Добрави.

Сеоска преслава — Млада недеља, пред Тројицу прва недеља. Водица је на сред села.

Стари причали како су се крили од Турака по шуми, по чести. Драгутин Степић (70 год.) још прича — Турци кад су прогањали, Срби бегали по шуми и по шумнатом дрвећу пењали се, крили се. А Турчин иде кроз шуму, виче поименце не би ли погодио неко име: Јело, Маро, Като — не би ли се одазвала која. Кад би једну ухватио, онда би лако ишло даље. Дакле, и Вучевица била у збегу по шуми — свакако за време 1813 — 1815.

Вучевица било село 7 кућа. Памти се како се о њој певало — то из других села — зато што је Вучевица мало село било, свега 7 кућа. Онда једна кућа замре — Васићи, само баба Марија остане и оде зету и ћерки у Церовац (Васића кућа кад је замрла, била дашчара). Тада село остало на 6 кућа.

Сада Вучевица има 34 куће и 227 становника.

Фамилије. Доња мала:

Милинковићи (7 к., Јовањдан). Исаилов (46 год.) прадеда Јоксим и његов брат Милинко досељени. Милинко старешина задруге. Не зна се кад су дошли ни одакле су. — Сред село:

Степићи I (8 к. Степањдан). Бошков (57 год.) прадеда Степа — од Сјенице. Због Турака избегао. У авлији Бошковој чардак, стари тип на балванима доле — градио га деда Иван пре 80 година. Бошко Степић домаћин задруге од 17 чланова.

Степићи II – Косанићи (1 к., Степањдан). Драгутинов (70 год.) деда Никола рођен у Вукошићу — Косанић („Е, диље не знам”!). Николиног сина Живана довела мати из Вукошића пре 70 година, удата за Ранка, свршеног богослова коме задруга није одобрила да се запопи.

Марковићи (4 к.,Ђурђиц). Ивков( 63 год.) прадеда Марко дошао. Не знају одакле су. Прво се населили у Брекову где је Миливојева башта, на месту званом Граница, и довели само два јарца и на њима поњаве. Ту били неко време, па због тога што је брезводно, сишли овамо ниже.

Горња мала:

Лазаревићи (11 к., Ђурђевдан). Богданов (56 год.) прадеда Лазар он дошао. Дошли до у Румску, преко планине, а не зна се одакле. Ту се разгоде: једни остану у Румској — а два брата дођу у Вучевицу и населе се; један је нежењен изумро, а Лазар се после населио. Они правили у јарузи, на месту званом Граница, изнад ливада, колебу од липове коре. Укопа се у земљу као земуница, а преко ње кров од липове коре.

Трифуновићи (2 к.,Степањдан). Стари род Трифуновића изумро по мушкој линији, а био један род са Степићима. Степа и Тривун били браћа рођена или од стричева — заједно дошли — од Сјенице. У Трифуновиће дошао Станојев отац Милован, из Козарице (срез Посаво-тамнавски, близу Каменице шабачке, а не ваљевске, до Бошњака) — узео га Тривунов син Марко у кућу, за брата; умро му брат, а он довео снаји Кати Милована — пре 56 година. Од Милована су ове две куће.

Деспотовићи (1 к., Јовањдан). Милорад, син Драгића званог Гаца, дошао из Риђака 1921. и купио парче земље, пошто се тамо поделио с братом.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (страна 63-65), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top