Усековање главе Светог Јована Крститеља Reviewed by Momizat on . Српска православна црква и верници обележавају 11. септембра (29. августа по јулијанском календару) Усековање главе Светог Јована Крститеља, успомену на смрт пр Српска православна црква и верници обележавају 11. септембра (29. августа по јулијанском календару) Усековање главе Светог Јована Крститеља, успомену на смрт пр Rating: 0
You Are Here: Home » Крсне Славе » Усековање главе Светог Јована Крститеља

Усековање главе Светог Јована Крститеља

Српска православна црква и верници обележавају 11. септембра (29. августа по јулијанском календару) Усековање главе Светог Јована Крститеља, успомену на смрт пророка, претече и крститеља. 

 

Овај црквени празник крсна је слава појединих породица, а установљен је на дан када је освештана црква коју су на  гробу Светог Јована Крститеља подигли цар Константин и царица Јелена.

У време цара Ирода Антипе, сина старог Ирода, убице витлејемске деце, проповедао је у Галилеји свети Јован Крститељ. Пошто је цар отерао своју закониту жену и узео жену свога живог брата Филипа, Иродијаду, свети Јован устао је против овог безакоња и због тога је доспео у тамницу.

На једној свечаности, занесен игром Иродијадине кћери Саломије, цар јој обећа да ће јој испунити сваку жељу. Она је, по наговору своје зле мајке затражила светитељеву главу, а пијани цар јој је испунио жељу и посекао светог Јована. Његови ученици узели су у ноћи његово тело и часно га сахранили, а бесна Иродијада је избола иглом језик Јованов и главу закопала на неко нечисто место.

Ускоро је све ове злотворе стигла заслужена казна, па су скончали свој живот у беди и понижењу.

Смрт Јована Крститеља догодила се пред Пасху, а празновање 11. септембра, установљено је зато што је тога дана освећена црква коју су над Јовановим моштима у Севастији, подигли цар Константин и царица Јелена.

Дан Усековања верници Српске православне цркве проводе у молитви, уздржавању и строгом посту.

Крсна слава Усековање Светог Јована Крститеља забележена је међу Србима у Босни у Височком (6 бележења) и Вишеградском протопрезвитерату (1). Слави га род Масаље-Масаловић и огранци родова Манојловић, Миљковић и Јоксимовић.

 

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top