Порекло презимена, село Глибовац (Смед. Паланка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Глибовац (Јасеница), стање из 1925. године Раније се село звало Салевац, па је Хасан Паша из Паланке променио ово име и селу дао данаш Порекло становништва села Глибовац (Јасеница), стање из 1925. године Раније се село звало Салевац, па је Хасан Паша из Паланке променио ово име и селу дао данаш Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Глибовац (Смед. Паланка)

Порекло презимена, село Глибовац (Смед. Паланка)

Порекло становништва села Глибовац (Јасеница), стање из 1925. године

Раније се село звало Салевац, па је Хасан Паша из Паланке променио ово име и селу дао данашње име. Име Салевац остало је само за један део сеоског атара у углу који чине Мали Луг и Кубршница. Прича се да је Хасан Паша једном пошао у Салевац и заглибио се на месту код данашњег расадника среза јасеничког. Због тога се наљути, врати се у Паланку и нареди да се убудуће Салевац зове Глибовац.

Село је основано око средине 18. века. Колац у селу ударио предак данашњих Козлића Тиодор. Дошао је са браћом Симом и Алексом са Косова. Од њих су данас:

Козлићи (Радивојевићи, Марковићи, Ђурђевићи, Бранковићи, Андрејићи, Тодоревићи, Алексићи) 36 к., славе Св. Јована. Ђурђевићи су потомци војводе из Првог устанка Дели Марка, зета војводе Станоја Главаша.

Дабићи (Милошевићи, Урошевићи, Степановићи, Радивојевићи, Антонијевићи, Петровићи) 28 к., славе Ђурђевдан. Станују у Горњем Крају. Дошли њихови преци са Косова – из Старе Србије у исто време кад и Козлића.

Ђокићи (Петровићи) 9 к., Св. Никола. Потомци Ђоке брата Станоја Главаша. Отац Ђоке и Станоја, Димитрије, дошао је из околине Дебра у Македонији. Побегао је од турских зулума, и хтео да бежи преко Саве. Кад је наишао у Ибарску долину сврати у Манастир Студеницу, где се задржи неколико дана, затим пође даље и дође у околини Крушевца. Ту остаде три године, али пошто му помру деца, напусти и овај крај и дође у Глибовац. У Глибовцу му се роде синови војвода Станоје и Ђока и ћерка Стана. Кад је Станојев отац дошао у Глибовац било је мало кућа, и сви су се утркивали, а био је и обичај, да се досељеник што боље дочека. Сваки се грабио да га добије за суседа. Предак данашњих Козлића – Радојевића, дао је Станојевом оцу грађе за кућу, земље и стоке. Отац Станојев умро је 1795. године. Војвода Станоје нема потомака, а од његовог брата Ђоке су Ђокићи. А Петровићи су потомци Борисава Петровића, који је био дунђерин и ушао у кућу Ђокића. Борисав је дошао из Међуречја (Ужице). (Ђокићи имају род у Селевцу).

Стошићи (Миладиновићи) 16 к., славе Св. Стефана. Зову их Срнићима. Прадед дошао са Косова – од Шар-планине (Сириничка Жупа).

Радосављевићи (Дудићи) 6 к., Св. Никола. Стари досељеници непознатог порекла.

Марковићи (Николићи, Петровићи, Стевановићи) 20 к., славе Ђурђиц. Марко, деда човеку од 50 година са једним братом и породицом дошао из села Движева (Осата-источне Босне). Најпре се настанио у Брезовцу (код Крагујевца), где је остао четири месеца. Како ту није било довољно места, крене даље, дође у Глибовац где му мало земље да општина, а нешто сам купи. Из Осата побегао од турских зулума, и тамо оставио имање, стоку и пуне подруме.

Рајичићи (20 к., Св. Никола). Деда Радојица дошао из Мутња (област Качер). Његов унук Рака, на путу из Мутња, задржао се у у Колки код Тополе и од њега су Ракићи у Клоки код Тополе.

Станковићи (1 к., Ђурђиц). Прадед Станко дошао од Пећи.

Кргићи (3 к., Ђурђевдан). Деда дошао из Омољице (Банат).

Радовановићи (15 к., Св. Никола). Прадед Радован побегао од Турака, који му одсекли све прсте. Дошао из Крајине (источна Србија).

Аврамовићи (6 к., Св. Ђурђиц). Непознато порекло.

Богдановићи (3 к., Св. Никола). Њихов отац као слуга дошао из Трна (Бугарска).

Рашићи (6 к., Благовести). Прадед Раша побегао од Турака. Дошао од Неготина.

Милошевићи (5 к., Св. Никола). Прадед Миладин дошао из Крајине.

Поповићи (Томићи) 12 к., славе Св. Ђурђиц. Прадед дошао из Сиколе (Неготин). Род су им Поповићи у Азањи.

Ђорђевићи (Тацковићи, Тимићи) 26 к., Св. Ђурђиц. Њихови стари дошли од преко Мораве.

Голубовићи (3 к., Св. Арханђео). Прадед дошао из Новог Аџибеговца. Зову их Бугарима.

Муњчановићи (2 к., Св. Арханђео). Отац се доселио око 1890. године Великог Бечкерека (општина Зрењенин), где су њихови стари пребегли за време велике сеобе.

Игњатовићи (2 к., Св. Никола). Дошли 1892. године из Омољице (Банат). Зову их и Швабама. Куће су им поред друма Паланка-Азања.

Живковићи (Станковићи, Стрижићи) 16 к., славе Св. Јована. Деда Живко дошао из Крајине.

Миловановићи 2 к., Род су са Стрижићима.

Агатоновићи (2 к., Св. Јован). Отац се доселио из Левча.

Томић (1 к., Св. Андреја), дошли од Рудника.

Илићи (2 к., Св. Јован), досли од Пирота.

Ђорђевићи (Станојловићи) 8 к., славе Св. Јована. Стари су им досељени из Крајине, где имају кумове Влахе.

Цигани (са разним презименима) 15 к., ковачи, трговци и земљорадници.

ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top