Буњевачка презимена: Мироницки – Новаковић

15. мај 2012.

коментара: 0

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић

МИРОНИЦКИ – у Бачкој: у Сомбору, од 1715.год., у Чонопљи; православни у Бачкој. По Симоновићу, ови бачки Мироницки били би назвати по запуштеном бачком селу Миронићу. И источној Босни има православно-католичко село Мироње. Има једно село Миронићи у крагујевачком, а друго у бољаничком срезу (у Полимљу).

МИХАЛОВИЋИ – у Суботици и у Сомбору, од 1715.год.; Иван Михаловић у Бишћу 1540.године.

MИХИЋИ – у Сомбору, од 1715.год.; православци у Лици, о чијој старини и пореклу види у тачки 2. претходног одељка (мој додатак – потомци неретванског властелина Гргура Владимировића – Рукавине); православни у доњој Херцеговини; православни у западној и у средњој Босни. У доњој Херцеговини два засеока тога имена: један је православни, а други је део села са становништвом све три вере.

МИХОЉЕШИНИ (?) – биће погрешно место Михољичини, у Суботици, од 1737.године. Има православно село с именом Михољице у Босанској Крајини.

МИХОЉИЧИНИ – види под Михољешини.

МИШКОВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; православни у Лици; православни у Билишанима код Обровца; православни у западној Босни. Једно католичко, а једно православно село тога имена у Босанској Крајини.

МИШКУЛИНИ – у Подгорју и у Лици, од 1683.године, а о њиховој старини и пореклу види у тачки 2. претходног одељка (мој додатак – потомци неретванског властелина Гргура Владимировића – Рукавине).

МИШЉЕНОВИ / МИШЉЕНОВИЋИ – у Суботици, од 1737.год.; у Сомбору, од 1715.год.; Мишљеновић Радосав, 1686.год. из Лике пресељен у хрватску границу; православни Мишљени у Отону код Книна, а старином ”из Босне”; 1406.год. спомиње се Јован Мишљеновић (Misilenovich) у Прозору у западној Херцеговини; 1434.год. ”ώдь Сане кнезь Юраи Мишленовићь”; 1456.год. Тома Мишљеновић (”Mislinovigh”) као племић и изасланик босанског краља Стефана Томаша. У средњој Босни Мишљеновићи, део села са становништвом све три вере, а у доњој Херцеговини Мишљен, поглавито католичко-православно село.

МЛАЂЕНИ – у Лици, од 1683.год.; православни у горњо-карловачкој дијецези; православни Млађен 1682.год. у Сарајеву, а пореклом из Бирча у источној Босни; православни Млађени и Млађеновићи у западној и у средњој Босни.

МОРО – у Сомбору; у неколико докумената 17.века спомиње се у Далмацији ”il morlacco Moro”; католици у Гали код Сиња; Д.Моровић, католички свештеник у сплитској дијецези, родом из Арбанаса код Задра; ”Morovich”, негдашњи племићски род у краљевини Босни; мухамеданац Моро у Коњичкој жупи у Херцеговини; из Зубаца у доњој Херцеговини православни Моро и Моровићи пресељени 1692.год. у Боку; православни Моро у Пофалићима код Сарајева. У северној Далмацији код Бенковца католичка села Морићи и Морићи под Цесту.

МОТИКЕ (једн. МОТИКА) – у Суботици, од 1779.год.; православни у херцеговачком племену Дробњацима, а пореклом ”однекле из Приморја”. У Далмацији код Книна сеоце Мотика. Код Бањалуке једно католичко-православно, а код Гламоча два православна села с именом Мотике.

МРКОВИЋИ / МЕРКОВИЋИ / МЕРКОЈЕВИЋИ (облици с уметнутим ”е” несумњиво су постали под утицајем немачког и мађарског изговора место првобитног ”Мрковићи”, ”Мркојевићи”) – у Суботици, од 1686.год.; у Сомбору, од 1715.год. (очевидно грешком Markoevics). У средњој и источној Босни по једно православно село Мркојевићи, а у источној Босни по једно православно село Мрковићи и Мрковић-Коло.

МУКИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; православни у северној Србији, а досељени са Златибора, а пошто их сад нема у Златибору, без сумње да им је Златибор био само етапа приликом њихова пресељавања из јужних крајева. У западној Херцеговини Мукоша, део муслиманско-католичког села, и Муковина, део поглавито католичког села.

МУРГИЋИ – у Лици, од 1696.године. Наведене године забележено је три куће Мургића у личком селу Перушићу као муслимани који су се покрштени (мој додатак – покатоличени). Према томе, на питање о њихову пореклу сасвим добро одговарају подаци да у источној Босни има муслиманско село Мургићи, које је део чисто муслиманске општине, и што се у народној песми пева муслиман Зуко Мургић, четобаша ”од Клобука града”, дакле из источне Херцеговине. А како су се огромном већином вршила исељавања из Херцеговине у Босну (и само изузетно из Босне у Херцеговину), највише је вероватно, да је и муслиманско село Мургићи из источне Херцеговине и да су и лички муслимани Мургићи били пореклом од оних из источне Херцеговине, од Клобука.

МУТИКАША – у Суботици, од 1737.год.; православни у Билишанима код Обровца; као презиме у Задру, забележено је 1289.год. Muticassa.

МУХАРИ – у Лици, од 1686.године. У доњој Херцеговини Мухарева Љут, део православно-католичког села и православни род Му(х)аревице.

НЕКИЋИ – у Подгорју и у Лици; пола села Јесеница код Обровца зове се тим презименом и сви су католици; католици по северној Далмацији.

НЕОРЧИЋИ – у Суботици, од 1686.године. Ово је презиме досад познато и из Хрватске са Славонијом. По Т.Маретићу, постанком и значењем је у вези с презименом Неорић, које наводи Качић међу презименима кнезова и властеле ”народа словинског”, а има по једно село Неорић или Нехорићи код Сплита и у Босанској Крајини и по једно село Нехорић у средњој и источној Босни. Дубровчанин ”Corienich, Neorich” је 1595.год. преписао родослов српских владалаца и властеле, а знамо и за негдашњи племићски род ”Neorich”, свакако у краљевини Босни. Можда ово презиме има какве везе са презименом Орчићи, о којима ћемо даље говорити.

НИМЧЕВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; Нимци, католици у околини Бенковца у Далмацији; Нимчевићи, католици у Горици у северној Далмацији; ”Hassan effendi Nimcevich” 1766.год. у Травнику. Католичко село Нимци у Далмацији код Бенковца.

НОВАКОВИЋИ / НОВАКОВИ – у Суботици, од 1779.год.; католици и православни у Лици; као војвода у Сењу 1602.год. помиње се Јуре Новаковић, а као војвода у Багу (мој додатак – дан. Карлобаг) и поркулаб леденички 1640.год. Јурај Новаковић; у Книнском Пољу православни, старином ”из Босне”; у више места по Далмацији, Новаковићи, католици и православни; католици у Врлици; ”Novakovich” негдашњи властеоски род вероватно у краљевини Босни; многобројни православни у Босни, особито западној. У Босни 13 села с именом Новаковићи и сл., нека од њих која су у западној и у средњој Босни католичка или поглавито католичка.

 ИЗВОР: Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.