Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
6. мај 2017. у 23:58
Милорад Богдановић
Презиме Брдар настало је по занатлији који прави брда за разбоје за ткање, или као надимак за особе који су живјели у брду.
Тако се у Србији 1834. године спомиње Теодор Брдар срезу Јасеничком, окружје Крагујевачком, као и у мјесту Шишићима код Котора, средином 19. вијека.
У Лици, Брдари се спомињу као слављеници Св. Алимпије, који су се прије презивали Пилиповићи, док су Брдари који славе Ђурђевдан имали старо презиме Соколовић.
Док у епархији Горњо-Карловачкој за 1883. годину, Брдари се спомињу као слављеници Ђурђевдана, Никољдана и Јовањдана.
У митрополији дабробосанској за 1882. годину Брдари се спомињу као слављеници:
1.Св. Алимпије у селу Бјелај у парохији Воћеница код Петровца
2.Ђурђевдан у парохији Хргар код Бихаћа, као и Винска и Лијешће код Дервенте
3.Никољдан у Доњој Ламовитој у парохији Омашка, данас Омарска код Приједора
У епархији пакрачкој за 1898. годину ово презиме се спомиње у парохији:
1.Брестовац код Дарувара, чија је слава Јовањдан
2.Слобоштина код Пожеге, Никољдан
3.Новосељани код Бјеловара, иста слава Никољдан
Велика је вјероватноћа да су Брдари из Ламовите у сродству са Брдарима код Пожеге и Бјеловара, јер је већи број досељеника у тим крајевима, почетком 18. вијека доселио са простора Тимара, Поткозарја и Лијевче поља, гдје се православни Срби спомињу прије доласка Турака на ове просторе 1528 године.