Sveti Jovan Krstitelj

Srpska pravoslavna crkva i vernici 20. januara (7. januara po julijanskom kalendaru) slave Sv. Jovana Krstitelja. Procenjuje se da je to treća slava po broju svečara (iza Sv. Nikole i Aranđelovdana). Uredništvo portala Poreklo čestita svima koji slave ovog sveca.

Sveti Jovan Krstitelj se u hršćanstvu smatra poslednjim od proroka koji su najavljivali dolazak spasitelja, a i jedini kojiga je video. Osim 20. januara, Srpska pravoslavna crkva slavi i obretenje glave svetog Jovana Krstitelja.

Rođen je pola godine pre Iususa Hrista (24. jun – 7. jul, Ivandan). Svoje detinjstvo i ranu mladost Sveti Jovan je proveo u pobožnom domu svojih starih roditelja – Zaharije i Jelisavete. Budući svesni velikog zadatka koji je pretstojao njihovom detetu, da bude preteča Mesijin, oni su dali zavet Bogu: da će im sin celog života živeti asketskim životom.

Tako je Sveti Jovan živeo u judejskoj pustinji, gde je postio (hranio se isključivo medom od divljih pčela i biljkama), a uz sve to, Sveti Jovan je bio u danonoćnom molitvenom dodiru s Bogom i vršio svoje duhovno pripremanje za veliki zadatak Preteče Mesijinog. Pozivao je ljude da se pokaju, jer se približilo carstvo nebesko. Mnogo naroda je dolazilo da ga sluša, i kad bi čuli šta on govori bilo bi im žao što su Boga vređali i kajali bi se. Pokajnike bi Sveti Jovan krstio u reci Jordan.

Videvši Isusa, Jovan reče: Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni. Tada mu Isus odgovori: Pusti sada, jer tako treba da ispunimo svu pravednost. Posle ovog Jovan pristade da krsti Isusa. On potopi Isusa u reku i krsti. A u trenutku, u kome je Isusu po izvršenom krštenju izlazio iz vode, nebo se otvorilo i Duh Sveti u obliku goluba – simbola čistote, bezazlenosti i svetosti – lebdeo je nad njim i čula se gromoglasna reč Božija: Ovo je sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji. Kroz taj čin se pokaza i misija Hristova u svetu i put našeg spasenja, jer Gospod uze grehe čitavog čovečanstva i pod njima umre (potapanje) i ožive (izlazak iz vode).

Sveti Jovan Preteča završio je svoj ovozemaljski život tako što mu je, na zahtev zle carice Irodijade, odsečena glava. Irodijada je bila majka lepe plesačice Salome, koja je svojim plesom začarala Iroda, a ovaj je zauzvrat morao da joj ispuni svaku želju (jer su se tako dogovorili), pod majčinim uticajem zatražila je Salome glavu Jovanovu, zbog prekora koji je on upućivao njenoj majci, jer se udala za cara Iroda, inače brata njenog muža Filipa, koji još beše živ. Dan smrti Svetog Jovana obeležava se praznikom Usekovanje (29. avgust-11. septembar). Na taj praznik hrišćani poste bez obzira u koji dan pada.

Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bogojavljenja, Crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezuje je još i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gdje je veliki prorok i posečen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No, uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog vega, pa je posle prenata u Carigrad, odakle je i nestala za vreme Turaka.

Za ruku Svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad zgrčena. U prvom slučaju je označavala rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

IZVOR: Vikipedija