Порекло презимена, село Камешница (Сјеница)

13. фебруар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Камешница, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Kamesnica

 

Камешница се налази 30 км југоисточно од Сјенице и са њом је повезана асфалтним путем, и 7 км југозападно од Дуге Пољане. Сврстава се у насеља разбијеног типа, које је смештено на долинским странама Камешничке реке на Горњем Пештеру. Окружено је брдима: Мала шума, Велики врх, Житнићко брдо, Дебело брдо, Колђекино брдо и Ћућоре. У атару села издвајају се долине и улегнућа: Муратова долина, Реџова вртача, Широка долина, Гропе, Суљкова долина, Туфин до, Дуатовска вртача, Крш, Јагњило, Поцевски крш и Шарков крш. Село је лоцирано у висинском појасу 1.140-1.180 м. Површина сеоског атара и Катастарске општине Камешница износи 2.543 ха. По попису из 1921. године село је имало 36 домова и 263 становника, а 2002. године у селу је било 442 становника.

Северозападно од села налазе се врела Камешничке реке. Ова врела се појављују на 1.140 м надморске висине, из кречњачких пукотина код Старог Становишта, и најиздашнија су врела која избијају из мале пећине. Ова врела водом хране Камешничку реку. Мештани су за потребе водоснабдевања изградили локални водовод 1996. годинс. За потребе водовода каптирана је вода са извора Кучанске чесме. На Камешничкој реци налазило се неколико воденица, од који ни једна не ради на почетку XXI века.

Археолошка истраживања у атару села указују да је ово насеље постојало и у касном средњем веку. У писаним документима село се помиње под именом Камичница 1314. године, када гаје краљ Милутин даровао манастиру Сопоћани [Себечевац, 1993, 147]. У пописима из 1571. и 1585. године Камешница је припадала нахији Трговиште [Премовић-Алексић, 1997, 42]. У северном делу села, на брду изнад десне обале Камешничке реке, налазе се трагови некрополе, познате као “Латинско гробље”. Овај локалитет се везује за касни средњи век. Нешто западније од овог локалитета налази се терен који мештани називају “Црквине”. На овом простору нису утврђени трагови некропола, али овај локалитет не треба занемарити, кад се има у виду старост села, које је било даровано манастиру Сопоћани. Између Расна и Камешнице налази се потпуно ненасељен простор – Вранотићи. Ту постоји само неколико “станова” и фарма комбината “Пештер”. На падини јужно од фарме, близу потока, налази се некропола коју зову “Латинско гробље”, која се везује за касни средњи век [Премовић- Алексић, 1985, 46]. То је простор између Камешнице и Расна.

Сматра се да је село највероватније добило име од речи камен, по старословенском значењу: стене, врх, греда, гребен, узвишење, гора, крш, кога у околини Сјенице има у изобиљу [Недељковић, 1999].

Село има четвороразредну основну школу која је почела са радом 1945. године. Струја је у село стигла 1968. године, 2005. и асфалтни пут до центра села, и 2006. године добили су телефон. Џамија је саграђена 2003. године на месту некадашњег мектеба. У селу постоји једна продавница мешовите робе, са јсдним запосленим радником.

Становништво се углавном бави овчарством и у летњој половини године излазе са стадима на “станове” – летња сточарска насеља.

Из села су дневни мигранти: 7 ученика средње школе, који одлазе у школу у Сјеницу, и 35 ученика основне школе, који школу од 5. до 8. разреда похађају у Дугој Пољани.

Камешница је максимални број становника имала 1991. године 569, а минимални 2002. године 442. Од 1948. до 1961. број становника је порастао 15%, затим до 1971. опао 3%, па до 1991. забележио пораст 3% и до 2002. године опао 22%. Бројно кретање домаћинстава било је условљено популационим процесима, деобама патријархалних породица и формирањем нуклеусних. Године 1991. било је 61 (76,25%) домаћинстава са 5 и више чланова, а 2002. године 46 (48,42%) домаћинстава. Велико смањење броја чланова бележе домаћинства са 7 и више чланова, таквих је 1991. било 49 (61,25%), а 2002. године 7 (20,00%). Просечан број чланова у домаћинству пратио је бројно кретање становништва и домаћинства.

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству        

Година    Број становника   Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                472                                    78                                             6,05

1953.                499                                    77                                              6,48

1961.                542                                    84                                              6,45

1971.                527                                  103                                              5,11

1981.                552                                    85                                              6,49

1991.                569                                    80                                              7,11

2002.               442                                    95                                              4,65

 

Домаћинства у селу Камешница:

1.                  Шаћировић Фадил

Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од Сјенице 30 км, а од основне школе и аутобуске станице 0,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1968. године. Једно лице је запослено у родном селу и бави се трговином. Два члана домаћинства траже посао, а 1 је ученик средње школе. Баве се гајењем говеда.

Порекло: исламизирани Кпименти.

Род: Шаћировићи.

2.                  Авдовић Хусо

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 30 км, а од основне школе и аутобуске станице 0,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1968. године. Један члан домаћинства тражи посао, а 1 похађа основну школу. Баве се гајењем говеда.

Порекло: исламизирани Клименти, католички Албанци. Време досељавања није познато.

Род: Авдовићи.

3.                  Кучевић Мустафа

Домаћинство има 12 чланова. Удаљено је од Сјенице 32 км, а од основне школе и аутобуске станице 2 км. Кућа није од тврдог материјала, али има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1969. годиие. Четири лица траже посао, а 3 члана су ученици основне школе. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: досељени су из Црне Горе, из племена Кучи. Време досељавања није познато.

Род: Кучевићи.

4.   Ајдановићи, 2 домаћинства,

5.   Аљковићи, 4 домаћинства,

6.   Дестовићи, 3 домаћинства,

7.   Ибровићи, 2 домаћинства,

8.   Јакуповићи, 4 домаћинства,

9.   Јукићи, 2 домаћинства,

10.   Нуховићи, 3 домаћинства,

11.   Ујкановићи, 8 домаћинства,

12    Џигал, 2 домаћинства,

13.   Шабановићи, 6 домаћинства,

14.   Шкријељи, 2 домаћинства (иселили).

 

Исељеници из села Камешнице:

1.                  Авдовић Хафиз

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1995. године у Нови Пазар, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио факултет.

2.                  Авдовић Нафиљ

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1998. године у Сарајево, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

3.                  Дестовић Хидо

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1998. године у Сарајево, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

4.                  Шкријељи.

 

Горњи подаци указују да су се становници Камешнице, у потрази за бољим условима живота, исељавали претежно у Сарајево и Нови Пазар.

У Камешници број становника до 19 година старости смањио се од 1971. до 2002. године 32%, а преко 60 година повећао 128%. По попису 2002. године становништво до 19 година чини 42,08% укупне популације. Ако се томе дода да је индекс старења 1971. био 0,11; 1991. године 0,16 и 2002. године 0,38 индексних поена, ондаје јасно да становништво Камешнице припада млађој популацији и да има демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  –           –

муслимани     569      100,00

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               –           –

Бошњаци        426      96,38

Муслимани    16        3,62

Остали            –           –

У Камешници по вероисповести 1991. било је 100,00% муслимана, а 2002. године у националној структури било је 96,38% Бошњака и 3,62% Муслимана. Становништво се на овај простор доселило крајем XVII и почетком XVIII века из северне Албаније и Црне Горе.

У селу је 1961. са преко 15 година старости било 378, 1981. године 308; 1991. године 386 и 2002. године 306 становника. Број становника без школе од 1981 до 2002. године смањио се 54%, а са 4 разреда основне школе 26%. У истом периоду повећао се број становника са основном школом 70%, са средњом 244% и вишом школом и факултетом 50%. Треба истаћи да је 2002. године било 20 (6,53%) становника са непознатом школском квалификацијом. Неписмено је 1961. било 180 (47,61%), 1991. године 51 (13,21%) и 2002. године 46 лица (15,03%).

Структура земљишног фонда и морфологија терена указују на то да се домаћинства у овом селу углавном баве сточарством, тј. да је пољопривреда доминантна грана.

Камешница се сврстава у економски јака села, јер велики број мештана ради у иностранству и скоро свако домаћинство има саграђене нове куће. Становништво се углавном бави сточарством. Да је пољопривреда тј. сточарство водећа привредна грана говори нам то да су 1991. (52,50%) и 2002. године (41,05%) домаћинстваа изворе прихода остваривала из ове гране. Показатељ оваквог стања је и структура сточног фонда, по којој је 1981. године у селу било 3432 овце, а 2002. године 1107. Ова бројка је забрињавајућа, јер скоро сва овчарска села у сјеничком крају на крају XX и почетком XXI века бележе драстичан пад у овој грани. То указује да сјеничко овчарство замире и да се ништа не предузима како би се ревитализовало чувено сјеничко овчарство.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.