Порекло презимена, село Лесковчић (Обилић)

13. септембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Лесковчић, општина Обилић (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на источној падини Чичавице. Збијеног је типа. Дели се на махале Планалија, Дединчана, Трбуњана и на Српску махалу. Називи првих трију махала су по значајним мухаџирским родовима у њима.

Кад су мухаџири дошли из Топлице (1878), у селу је било више Срба но сада, али су се раселили пошто су се мухаџири настанили у њему. Сви су у селу били чифчије, и Срби и Арбанаси мухаџири. Господар чифлика је последњих деценија турске владавине био Хаџи Имер-бег Газиоглу из Приштине.

Српски родови:

Милосављевић (5 к., Св. Никола). Досељен из Покаштице (Лаб) око 1840.

Столић (2 к., Св. Никола). И он досељен из Покаштице и у исто време као „одељак” Милосављевића.

Антић (2 к.). Колониста из Куршумлије, досељен 1929.

Радосављевић (1 к.) колониста из Топлице, досељен 1931.

Мухаџири из 1878. из топличких села:

Планалије (9 к.), од фиса Тсача, из В. Плане.

Дединца (8 к.), од фиса Гаша, из Дединца.

Куршумлија (2 к.), од фиса Гаша, из Куршумлије.

Симница (3 к.), од фиса Шаље, из Сибнице.

Трбуња (5 к.), од фиса Краснића, из Трбуње.

Мухаџири из Јабланице:

Дубова (4 к.), од фиса Краснића, из Дубова.

Цигани:

Ајетовић (3 к.) и – Салијовић (1 к.). Досељени из Доброшевца (Дреница), први око 1920, други 1930.

Џемаиловићи (1 к.). Досељени 1931. из Коморана (Дреница).

Љатифовић (1 к.). Пресељен из Приштине 1926.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

ДОДАТАК: Подаци према попису становништва Косова и Метохије из 1912. Приредио члан форума Порекло Гиле:

Село ЛЕСКОВЧИЋ

Овде је живело 5 српских и 16 албанских домаћинстава. Срби су били староседеоци, а Албанци мухаџири, досељени из Топлице 1878. године. У време насељавања мухаџира овде је било више Срба, али су се после раселили. И Срби и Албанци били су чифчије. Господар чифлука је био Хаџи Имер бег Газиоглу из Приштине. Ага је плаћао порез на земљу. Чифчије су давале агама четвртину свега што земља роди. Морали су и кулучити. Чифчије нису имале уговоре са агом.

Српски домаћини били су: Трајко Милосављевић (20 чељади), Милош Столић 2, Риста Минић 7, Рајко Трајковић 8 и Милутин Мирковић 11.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.