Порекло становништва села Драгњић (некада Драгнић), општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Привредне прилике.
Њиве су испод кућа. Вода малo кoје године да не дође до дна њива, а некад дође и на по њива. Ливаде су у пољу, у Бусовачи, Смрдуљима и Равним, Ливадама. На планини су ливаде у Малом Сланом Долу. Један сељак има кошару горе и бави се код ње зими.
При дну оквира поља близу села, на Бадњу су три млина. Вода овде иде кад су кише или кад на планини има снега. Један је млин одмах испод врела. Друга два млина су на потоку, који полази из Једне јаме, кад се она напуни водом.
Кад вода лежи у пољу, кола не могу по њему ићи. Вода је тада коњу до колена У Гламоч се онда иде поврх села, изнад Копића, Карајизоваца итд, и код Крловца прелази се преко моста. Овај је направљен пре неколико година. Кад се ту не може прећи, иде се у Зајаругу, где такође има мост.
Положај и тип.
Куће леже ивицом између кршне стране и равни поља. До села је Паровљева Драга, у којој је врело Чадиљ. Лети воду захватају са бунара, који је у пољу. У јесен тај бунар „замакне” у воду и не види се ни плоча, којом је покривен. Тада воду захватају из чатрње и са врела; онда иду по воду на Бадањ и Тремошник.
Кућа има: Чолића 7, Радића 1, Папића 1, Ђонглагића 4, Љубунчића 1. Туфегџића 1 Љубунчићи 1, Ђонглагића 1, Ћавара 4, Козоморе 1, Ћавара 1 и Фелаје 1. Куће су у низу. Куће првих Чолића су у групи.
Старине и порекло становништва.
На Куку, на Благодији, 1 км од старог пута је Градина, зидана кречом.
Испод кућа је Марино Гробље; ту нема никаквог споменика.
У Драгнићу су „стајали па обамрли“ Парлови и Буквићи; и данас има Парловљева Драга и Буквина Коса. Сем тога овде је био и Танкуљић, који је раније „отлртљао“ у Јајце.
Муслимани Ђонлагићи и Чолићи су староседеоци. Из Раме је дошао муслиман Прдуња, узео Чолушу (од Чолића) и сам се прозвао Чолићем. Његови синови су се одселили у Ливно 1918 год.
Папићи су досељеници непознатог порекла.
Ћавари (католици) пореклом су из Ржаног, из села Казагинца. Звали су се старином Вулете. Крајем 18. века њихов чукундед је дошао у Видимлије и „све изнио на парипчету”. Одатле су се преселили у Долац и били 70 година где је сада Подкрајац. Овде су се доселили око 1860. год.
Муслимани: Љубунчићи и Туфегџић дошли су из Ливна „на материнство” око 1865. год.
Фелаје су „стале“ у Доцу, на месту где су сада Билићи, затим су били једну годину под Стројицом, одвојено од Драгнића. Одатле су прешли у село због хајдука, „прије Аустрије”. Славе Архангела Михаила. Једне Фелаје одселиле су се у Ново Село (у Купрес) око 1860. год.
Радић се доселио из Доца око 1897. год. у кметство Ђогићу. Слави Св. Тому.
Козомора је „ходао по најму“ и 1904. год. населио се овде. Пореклом је из Биле (у Ливањском Пољу). Слави Св. Јована.
ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)