Порекло становништва села Анђелиђи, општина Билећа. Према студији Јевта Дедијера „Билећке Рудине“ из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган.
Постанак села и порекло становништва
За Дубочане се приповеда да су у најстарије време били имање манастира Добрићева. Има њива за које се прича да су некад били манастирски виногради. На Петрињи има мала црквица за коју се прича да су је градили калуђери манастира Добрићева својим чобанима, који су у овом селу стално код торина живели.
У Врбну се прича да су ту најпре живели Грци, па да је после дошло српско племе Малишевци, које је дуго живело ту и саградило цркву Св. Јовану и стражиште на Зелениковој Главици. У то време, прича се, да је у Клобуку био Вујица Војвода, који се завадио са Малишевцима због неке цркве, па на њих дигне војску и све их побије. Гробље им је у Грабљу у Доњем Врбну. После Малишеваца, у Врбну су живели Јаловичићи и Главовићи. После њих су становали Атељевићи који су сад у љубомирској општини. За Будоши се само зна да је у најстарије време живео Тривко Нинковић са шест синова. Једном је, прича се, Тривко приврго плуг пред Ђурђевдан да оре. Кад је дошло време за ручак, снаја му донесе, па заједно седоше и поједоше. Како радници седоше, снаја само уздахну, па Тривко виде да му је снаја гладна, те закоље вола и омрси се у сред поста. Потом се спакова и оде пут Сарајева. Од њега су Нинковићи у Сарајевском Пољу.
По овим предањима закључујемо да су Будоши и Врбно настали на местима некадашњих насеља, а да су Дубочани настали на манастирском пољу.
Најстарије породице у овој општини су Јанковићи, Анђелићи и Нинковићи.
Јанковићи не знају како су се доселили у ово село. Они само знају да су од породице Малишеваца, што су старином из Малине, па се својатају са свим потомцима те породице. Славе Игњатдан.
Анђелићи су се доселили од некуда из Црне Горе у Петровиће у Опутној Рудини. Ту су их била само три брата. Једном приликом се посвађају са Турцима и убију једног пашалију, те Турци ухвате два брата а трећи побегне у Зупце. Ту је живео неколико година, а онда дође на Моско. Најкасније се придвори уз Ризванбеговића из Требиња, те га овај насели на свом читлуку у Дубочинама. Анђелићи славе Јовањдан.
Нинковићи су пре сто и педесет година живели у језерима у Дробњацима. Има их, кажу, и данас тамо. Једном приликом у њихову кућу дођоше Турци, почеше правити зулуме, те их ови побише. Ради тога побегоше у Риђане код Никшића. Ту су остали две године док им се није “обазнало”. Одатле побегоше и настанише се у Рикалу код Арсланагић Моста (код Требиња). Одатле су прешли у Нецвијеће (село у требињском котару, југоисточно од Врбна), а одатле у Врбно и Будуши. Онај Тривко, што се одселио у Сарајево, имао је брата Сима од кога су Нинковићи у Врбну. Њихова је породива веома велика. Има их у Нецвејићу, Врбну, Жрвњу (билећски котар), у Требињу, у Дубровнику, на Гласницу, у Невесинњу, у Фочи, у Јелачу и Сарајевском Пољу. Славе Јовањдан, а прислужују Обртаније.
Чучци, који се још називају и Чучковићи старином су из Рисна у Боки. Када су се и зашто доселили, ни сами не знају. Само се мисли да су они по старини трећа породица. Славе Лучиндан.
Тадићи су се доселили пре 80 година из Пиве са Смријечна ради сиромаштва. Славе Јовањдан.
Зечевићи су пореклом с Дрпа из Бањана. У Врбну је живела једна породица Дутинова, која је изумрела, али је остала једна девојка за коју се “уд’о” један Зечевић и населио на њено имање. Славе Јовањдан и прислужују Савиндан, срп. просветитеља.
Мулине су пре седамдесет година дошли из Корјенића. Старо им је порекло из Бањана од породице Баћовића. У Корјениће су прешли ради сиромаштва на агански читлук. И тај је ага има земље у Дубочанима, па је преселио Мулине на овај читлук. Мулине славе Јовањдан.
Крунићи су пореклом од старе породице Угреновића, од које су Петковићи и Миљановићи у Врпољу. Овде су се доселили из Врпоља. Славе Аћимовдан.
Атељевићи су се овде доселили са Влашке (љубомирска општина).
Овде су неко време становали Витковићи који су се одселили и данас живе у Мирушама.
Сеоска гробља су у близини цркве. Све породице се сахрањују у исто гробље.
Из свега овога се види да су села из општине Анђелићи веома стара. Данашња су села заснована на местима старих насеља. Старих породица има сасвим мало. Сатановништво је састављено из досељеника махом из данашње Црне Горе. Село је расло досељавањем. На досељавање новог становништва утицале су аге.
ИЗВОР: Јевто Дедијер, Билећке Рудине, 1903. године
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Жарко Роган
Коментари (0)