Порекло презимена, село Волујац (Шабац)

Порекло становништва села Волујац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Мале су: Парлог, одувек, средња, овако звана, а сада по катастру одвојена мала Костадиноваћа; Брђани или Брђанска мала, скроз крај џаде; испод Парлога, на левој страни Дворишке реке, мала Копрчани. Памти се када је Костадиновића мала била 10 кућа. Брђани су се почели насељавати тек отпре неких 80-100 година.

Извор Симићевац одмах под судницом код Симића куће; из бунара 3 m дубине извире вода врло јака, за сат преко 500 литара. Био ту и рибњак. Кад је ископан бунар „појурила вода толико да је млела воденица”. „Затискивали га сланином да не потопи”. Цела Костадиновића мала (и Максимовићи и други) са тог извора доносе воду. Има извор Крчански поток ка Миловановића мали из кречњака, из дубине туче (више мајдана у самом потоку). У Костадиновића шуми извор звани Бунарић појило за стоку (пре и за пиће ношено, сад запуштено). Брђанска мала скроз оскудна само један извор звани Стублина, у потоку, до Реке. У Макевије Максимовића дворишту, у мали Парлог, два бунара: један на 17 m, вода слаба, други до 30 m копан, до 40 m бушен до 17 т кроз глину белу, плаву, жуту, и испод тога скроз песак без воде до краја.

Атар сеоски иде према Церу свега до на један километар испод Скакала. Атар до џаде према Метлићу и Румској; руштанске њиве прелазе и џаду овамо (руштански атар обухвата и Скакала). Према Бојићу граница атара на један километар испод саставака обеју река (Дворишке и Волујачке), до Срђеве шуме (то је била бојићка селска шума, пред овај рат, десет година раније, подељена). Граничи и са Синошевићем мало, такође и са Метковићем, врло мало. Према Грушићу преко Врановца (пут којим смо преко коте 226 дошли), а према Дворишту је граница атара поток Пуцина и Дворишка река. Према томе је Волујац на речним терасама и површима с обеју страна Дворишке реке, такође и на десној страни волујачке косе, с обеју страна Волујачке реке.

Са највише заравни (224 m), код суднице, Месног народног одбора Волујац (215 m), испод које је усечена према Дворишкој реци горња тераса речна, прелази се, на супротној страни косе, преко сличне горње речне терасе код куће Макевије Максимовића (210 m). Ова је, према профилима двају његових бунара усечена кроз иловачу у беличастој, жућкастој и модрој глини, жућкастим и сивим песковима. Низ широку падину волујачке косе силази се, преко средње и ниске речне терасе, до дна Волујачке реке, која је у ово доба године, иако после скорашњих киша, без воде. Примећује се и овде, досад без изузетка, како је долина асиметрична: на левој страни широка падина, на десној страни одсеци, овде ниже прелази чак до нивоа средње терасе.

Чим се пређе преко Волујачке реке, мало навише, у дубоком усеку пута, види се како се јављају слојеви зелених шкриљаца из групе филита, скоро вертикални, правца југоисток северозапад (сасвим локална појава).

Прелазећи десну страну Волујачке реке, изнад кристаластих шкриљаца при дну, усек пута (сасвим свеж) открива серију неогених седимената све скоро до врха, готово стално сасвим растреситих. Непрекидно смењивање разноврсно обојених катова пескова, песковитих глина и глиновитих пескова, жућкастих пес- кова, сивих пескова, црвених пескова, црвених глина, модрих гли- на, беличастих глина, често фине стратификације, где су пескови врло трошни, а глине често сасвим компактне. При врху усека пута, до нивоа горње речне терасе усечене испод темена брда Поповац (215 m), преко ових трошних неогених слојева, долазе у једном црвеном кату пескова и глина, интеркалације гвожђеви тих пешчарских табли, 5—10 сm, веома чврстих, као коре од згуре, троскове. Испод и преко ових гвожђевитих пешчара у глини, и нарочито испод њих, црвени шљункови кварцни, метално обојени.

Цела неогена серија јасно поремећена приметно нагнутих катова и слојева према југу — југоистоку, углавном ка југоистоку; иако је то доста далеко, изгледа према колубарско – тамнавском басену, који је видно спуштен између поцерског и београдског побрђа. То би у целом досад пређеном терену био једини јасан поремећај неогених слојева, па и то једва приметан, свега 5 — 10-15 степени.

Кречњак је од мајдана, од Крчанског потока који се улива у реку Дворишку, па до састава Дворишке реке са Волујачком ре- ком, која потиче са Скакала, са Цера, као и прва; па онда уз Волујачку реку до Црквинског потока. Значи, кречњачко је цело брдо волујачко између две реке. Кречњака има и на долинским странама под Копрчанима (Миловановића мала), али само уз реку; исто и с обе стране Волујачке реке, од Црквинског потока и од извора Стублине.

Преслава сеоска је на Тројице, други дан. Од Максимовића кућа преко доље, код „сеоске куће” је место звано Водица; ту се вршила служба; ту о Петровдану чине масла (дају парастос), ту преслава и игралиште. Дакле, на Петровдан пре подне врши се служба у кући сеоској свешта се масло, по подне игранка; тако и на Тројице исто (у оба дана вашар). Сеоска кућа подигнута пре 40 година; ту има „чардак” (кош за кукуруз); сад ту школу подижу.

Старо гробље је у Максимовића мали. У Брђанској мали има скорашње мало гробље, основао га Јефта Максимовић (дао пар- целу од 15 ари за Брђане). Треће гробље у мали Копрчанима.

На страни испод Скакала место звано Крешевине бивша утрина подељена међу сељацима пре 50 година. Ту и место звано „Делови” онда названо кад су подељени. Тамо биле и шуме (око 50 hа све са утрином). Терали стоку преко дана само. А тамо били и свињци Урошевића, Максимовића, Костадиновића тамо се и крмаче прасиле. Биле и колебе. „Стари виногради” је највише место у Костадиновића мали.

Стари кажу да је била црква на месту званом Црквине, у потоку испод Максимовића, у шуми Макевије Максимовића. Била дрвена црква. Одмах крај пута десно, идући од Костадиновића у Максимовиће, на месту званом Крстови, било „Маџарско гробље” „срели се сватови па изгинули”; ту и сад има камења (било много камења, па однето за куће, рашчистили за њиве). Друго маџарско гробље је више бунара Симића, у истој мали (било каменова, усађени били такође; било „изрезано”, није се могло прочитати).

Број домаћинстава кућа у Волујцу 126, а број становника 620.

 

Порекло становништва

Најстарија фамилија су Михаиловићи звани Топузовићи. Они први доселили Топуз неки звани. Михаиловићи (Мијаиловићи) Топузовићи (3 к., Св. Јован). 2 к. у Брђанској мали, 1 к. у Гајића (средњој) мали. „Први који је закопао Волујац био Мијаило Топуз звани дошао из Бадање (Јадар) (говоре: „тизи, овизи, онизи”).

Костадиновићи (11 к., Ђурђиц). 10 к. у Костадиновића мали, 1 к. у Брђанској мали.

Максимовићи (5 к., Ђурђиц). 4 к. у Костадиновића, 1 к. у Брђанској мали, до друма, 1 к. У Шапцу од 1925.

Пајићи (10 к., Ђурђиц), 6 к. у Костадиновића, 4 к. у Брђанској мали. Један род свега 26 кућа. Паја и Костадин били браћа рођена Јованови синови. Јован, отац Пајин и Костадинов и Стеван, отац Максимов, из Грушића њих двојица дошли. А у Грушић из Шљивове „Гди је кућу правио, ту обарао грм до грма за грађу”. У Грушићу били у Средњој мали, на месту званом Брачинац. Пре Карађорђа још дошли (6 појасева): Мићин отац Марко (54 год.), деда Милан Пајић (87 год.), прадеда Вилип, чукундеда Паја (он се родио овде), прачукундеда Јован он дошао из Грушића. Онда Топузовићи већ били, први закопали гробље овде у Костадиновића мали. Костадиновићи, Максимовићи и Пајићи „одскора почели да се узимају” од пре 50 година; пре тога „рођаци”, а сада „погазили”.

Гaјићи I (13 к., Ђурђиц). 12 к. у Гајића мали, 1 к. у Брђанској мали. 2 к. у Шапцу од пре 20 година, један опанчар, други железничар. Милована Гајића (56 год.) отац Паја, деда Матија, прадеда Гаја он са Јосићима у Двориште од Сјенице дошао, били једна фамилија; а из Дворишта у Волујац овамо.

Урошевићи (9 к., Ђурђиц). 1 к. у Костадиновића мали, 8 к. у Брђанској мали. Андријин прадеда Урош дошао, непознато ода- кле; Урош и Митар били браћа, дошли после Костадиновића. Од Митра

Митровићи (5 к., Ђурђиц). У мали Парлог. 1 к. У Бојићу Миладин отишао жени у кућу. Урошевићи били, дакле „неки рођаковци” са Митровићима.

Васиљевићи (3 к., Мратиндан). 2 к. на џади у Брђанској, 1 к. у Парлог мали, засебно од Костадиновића. Дошли у време кад и Костадиновићи, после Топузовића, непознато одакле.

Макевићи (2 к., Ђурђиц). У Парлог мали. Дошли после Топузовића, непознато одакле.

Ранковићи (2 к., Ђурђиц). Парлог мала. Дошли после Топуза, непознато порекло.

Миловановићи (7 к., Никољдан). У Копрчанима мали. Засебно гробље у Копрчанској мали. Тако названи од аустријске владе 1915, отад писано, а пре тога старије име (Парлог место није зираћено, било већ упарложено, старо запуштено место било). Љубомиров (44 год.) отац Митар, деда Илија, прадеда Милован он из Јадра, не знају село. Овде кад је дошао презивао се Гајић.

Симићи ( 1 к., Ђурђиц). У Костадиновића мали. И они из Јадра, први иза Топузовића, тј. после Максимовића и других из „племена” Јована и Стевана.

Дамњановићи (3 к., Мратиндан). У Копрчанима мали (или Миловановића мали). Непознато порекло.

Гајићи II (3 к., Јовањдан). У Копрчанима. Непознато порекло.

Остојићи (14 к., Јовањдан). У Копрчанима. Од старине, још од Мађара овде, непознато порекло. Баја Марко (68 год.), његов чукундеда Остоја.

Ковачевићи ( 3 к., Мратиндан). У Копрчанима. 1 к. у Крупњу од 1925. године. Непознато порекло, не знају ко је био ковач.

Илићи (13 к., Илиндан). У Копрчанима. Непознато порекло, овде од старине.

Лукићи (3 к., Илиндан). У Копрчанима. 1 к. у Шапцу од пре 10 година. Исти род, до пре 30 година и они се звали Илићи, од старине Илићи.

Марковићи (2 к., Никољдан). У Копрчанима. Из Бојића тамо фамилија Марковића Вилипов (44 год.) деда Живан дошао, пре 80 година.

Грујичић Ранко (1 к., Никољдан, очева слава). У Копрчанима. Отац Коста уљез у Дамњановићима, пре 50 година. Има још један „дошља”, из Накучана, у Парлогу мали: Димитрије

Алимпић, Ђира звани (1 к., Ђурђевдан), дошао пре 20 година жени у кућу, у Остојиће.

Максимовић II Радосав (1 к., Лазаровдан). У Брђанској мали. Из Метлића пре 80 година довела мајка Радосављевог оца.

Секулићи (1 к., Ђурђевдан). У Брђанима. Из Босне, „Чкија” звани, хајдук, Макевија Секулић, побегао пре 70 година. Био дунђерин, радио куће (умро пре три године у старости од 95 година).

Живковићи (3 к., Јовањдан). 2 к. у Гајића или Средњој мали, 1 к. у Брђанској мали. Непознато порекло. Њихов био луг доле до Бојића (сад Остојића). Гаја побратио њиховог прамђеда Живка кад дошли однекуд побратили га Гајићи и дали му део.

Михајловићи II (нису Топузовићи) (2 к., Ђурђиц). 1 к. у Гајића, 1 к. у Брђанској мали. Дошли однекуд, непознато порекло.

Живковић Слободан (1 к., Никољдан). Из Метлића пре 8 година (тамо му имање, а овде на друму има радњу, опанчарску).

Трифуновићи (1 к., Јовањдан). У Парлогу или чак на саставу обе реке више Бојића. Војисављев отац Нинко из Заблаћа, а Војислав сада колонизован у Омољицу, Банат.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 220-225), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.