Порекло презимена, село Кујавица (Владимирци)

9. фебруар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Кујавица, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

У селу су две мале: Радукића мала са запада, према Вучевици и Грујића мала на истоку, према Предворици.

Горњи делови обе мале пењу се на површ од 125 m, доњи делови силазе на десну страну долине Добраве. Умка је најистакнутији део косе изнад села, кота 144 га, више језерске терасе (београдске). Умка је површ београдске фазе 145-150 га, испод темена брда од 160 m. Гробљански поток усечен сав у језерским песковима — модрим, плавкасто-зеленкасто-жућкастим; тањи слојеви, затим дебљи. Веома фини — скоро као пепео, са траговима мусковита; доле, на дну јаруге — код најниже „Пескане”, на десној страни јаруге, у модроме песку најфинијем, ситнозрнастом, ретке интеркалације крупнозрних кварцних пескова; горе, више, у песку конкреција! – Све до врха, до под само гробље (110 m) хоризонтални слојеви песка, навише и са конкрецијама.

Испод гробља, у Грујића мали, има извор звани „Кујавица”. Од њега потиче река Кујавчица. Улива се у Добраву. Ту су окна, четири свега: једно окно највише је сама Кујавица извор, друго окно, у ливади Милинка Јанковића, треће окно у ,Делаву” (шума је ова — јовина), између Матије Нинковића и Михаила Даничића; четврто окно, у ливади Милана Грујића. Од њих река Кујавчица. Утиче у Добраву код Гачине ћуприје (Гача у Трбушцу) и бивше воденице „Куруља”, на Кујавчици, на предворичком атару. Окна су топла — зими жене босе перу кошуље. Кад им озебу руке — оне их турају у врела. У окнима, док нису била оволико засута, било много „штука” (и од 1 m дужине). Мотку од 5 m спуштају и сада, па нема дна. Ту, у „Јелаву”, земља црна. То је прави тресет. У „Јелаву” је овде „врано блато” — исто тако добро као и у Ковиљачи.

Испод Умке избија Мали поток — ка Предворици; Велики Поток се с десне стране саставља са овим. На супротној — јужној страни Умке, поток Змајевац избија и иде у Млакву.

Село има око 15 долапа на Добрави (сви на једној страни, изузев два). Најстарији долап Петронија Радукића, од пре 55 година; показивао им неки Бугарин како треба земљу да исеку, јаруге да дигну; долап већ били направили. Било је „Бугара” на Мишару, држали „баштованију” па отуда долазили и овамо. Ђурића Василија и Алексе, у Жабарима – долап, први овде, њега подигли Бугари. Онда Петроније Радукић отишао у Ђуриће, погодио Јову Бугарина да и њему покаже како треба. (Долазили Бугари прво овамо у печалбу. Доцније се и населили). Овдашњи долапи сви на „сланицу”. Овде је ниско земљиште, зато је „коло” мање, два и по до четири метра; а за кове треба веће „коло”. Од „воденог кола” — на изливу сланица, одводе са благим нагибом према башти дашчани „левкови”, преко сова, на главне, јаруге”, из којих вода, преко споредних, истиче у „лешке”, на поједине „суре”. Осим 15 долапа на Добрави, и на Кујавици има 8 долапа са вирова, из окана заливају.

Гробље сеоско је на супротној страни од Умке, над долином Добраве, код истакнуте мале коте 110 m. Има неколико врло старих споменика — не могу да се прочитају. Можда старословенски (натписи). Код Умке има старих споменика, два до три, не могу да се прочитају. Има два белега — један из времена књаза Милоша, други некоме војнику погинулом на Бијељини 1876. Више Умке, ка Скупљену, има споменик звани Грчки гроб — камени споменик без натписа, окренут истоку, са траговима места за натпис. Откако се памти тако се зове. Више Грујића мале, у плацу кућном Радосава Стојадиновића, има „белег” један и по метар висок — не може да се прочита.

Преслава је Спасовдан (први дан). Осим тога и за Трнову Петку (масла када се свете). На Умци су скупови о сеоским празницима.

У Кујавици 68 кућа и 378 становника по подацима Месног одбора 1947. године. Сад 71 кућа (1948).

Радукића мала (почев од потока Тополуше):

Мијаиловићи (1 к., Степањдан). Чедомиров (55 год.) деда Обрад из Јаутине. Даље не зна. Чедомирова кућа на искрајку према Вучевици, сликана са површи, са места званог Крчевине.

Влајковићи (7 к., Аранђеловдан). Живадинов (19 год.) прадеда, а Витомиров (43 год.) деда, Димитрије. Не знају даље порекло — нису чули да су досељени. Староседеоци.

Никићи (1 к., Јовањдан). Стара фамилија. Стојанов (39 год.) прадеда био „буљбаша”. Заборавили му име. Био велика власт — четовођа. Његова наређења слушали без поговора. Морало је бити за кнеза Милоша. Деда Иван Стојадиновић (живео 93 године, умро пре 37 година) запамтио га пре 110 година. Буљубаша можда око 1838. године (?). „Били у време турске владе опасни људи” — „кад оде капетану, одма’ веша човека” — (било у добa капетана).

Обреновићи (2 к., Јовањдан). Димитријев (30 год.) деда Миливој — из Јаловика, на женино имање у Милосављевиће, пре 60 година. (Има их Обреновића и сад, велика фамилија у Јаловику).

Јанковићи I (9 к., Јовањдан). У Радукића мали 3 к., у Грујића мали 6 к. Ивков (50 год.) деда Драгић — даље порекло не знају.

Јанковићи II (1 к. Степањдан). У Грујића мали. Борисављев деда Станко дошао у Јанковиће I, уз мајку преудату, не зна се одакле.

Радукићи I (6 к., Јовањдан). Радованов (26 год.) прадеда Живко — не знају да ли су род са Радукићима у Румској.

Радукићи II (2 к., Игњатије). Радованов (63 год.) деда Сима — доселио из Босне, призетио се у Радукиће, по њима презиме.

Гаврићи ( 1 к., Никољдан). Илија (80 година стар) — из Козариде (срез Посавотамнавски) — дошао жени у кућу у Радукиће II, пре 60 година (има у Козарици велика фамилија). Илија, прадеда Војислава (30 год.).

Николићи (1 к., Јовањдан). Не памте да су досељени. Живорадов (47 год.) дед Маринко – даље не знају. „Нема нас више да се роди. Роди се, па умре!”

Новаковићи (3 к., Јовањдан). Живков деда Макевија доселио из Слепчевића, од Карића, пре 80 година (има их и сад тамо). Деда Макевија служио у селу, дало му село мало утрине и населио се.

Млађеновићи ( 1 к., Степањдан). Млађеновићи стара фамилија. Милорадов (68 год.) отац Никола. Он се призетио у Млађеновиће, па ово његова деца. Од Николиног оца досељени, не знају одакле.

Стојадиновићи (16 к., Степањдан). 3 к. овде у Радукића мали, 13 к. у Грујића мали — само их пут раставља. Живанов (51 год.) чукундеда Стојадин — не знају порекло.

Станковићи (3 к., Аранђеловдан). Домороци. Новаков (50 год.) прадеда Јаков — даље не знају.

Алексић Душан (1 к., Аранђеловдан — по жени а очева слава Јовањдан). Из Велике Врањске, у Станковиће, на женино имање 1928.

Игњатовићи (1 к., Степањдан). Нинко 1918. из Метлића, жени у кућу, прво Станковиће, па отеран, и сам за себе кућио.

Грујића мала. Ту већина породица Јовањштаци.

Шарићи (1 к., Степањдан, женска слава, а „била Јовањдан” — не држи очеву славу, већ само на имање). Цветин из Предворице, пре 40 година (има велику фамилију у Предворици).

Грујићи (8 к., Јовањдан). Стародревни по традицији. Миланов (66 год.) чукундеда Груја, а Грујина браћа Нинко и Стојан.

Божићи (3 к., Јовањдан). Стари. Милутинов (55 год) деда Милош – не знају даље порекло.

Нинковићи (3 к., Јовањдан) 2 к. у Грујића мали, 1 к. у Радукића мали. Стари. Од Нинка, брата Грује и Стојана. Живели у Грујића мали сви, где су и сад Грујићи.

Стојановићи (2 к., Јовањдан). Стари. Од Стојана, брата Грује и Нинка.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (страна 65-68), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.