Порекло презимена, село Пилица (Бајина Башта)

18. јануар 2013.

коментара: 8

Порекло становништва села Пилица, општина Бајина Башта. Стање из 1903. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у горњем и средњем току речице Пилице.

Око села су узвишења: од запада је Ђурића Коса, Главица, Црвенка, Вишесава, од севера В. и М. Кик, Драјића Брдо, Градина, Николић Брдо, од истока Грашиновац, Косовица, Крагујевац, Липовац, Стене, В. Поникве, Јарчево Брдо, од југа Равна Гора, Паклине, Расовача и Јаревац.

У селу су реке и речице: Пилица, Николић Поток, Камберовац, Придолска Ријека. Извори су врела: Станића, Весића и Недића Врело, Црвенка, Мраморац, Мочоник. Од важнијих су извора још: Студенац, Камберова Вода, Стублина, Бијеле Воде, Ступарска Црвена Вода, Ракина Вода, Јакшина Вода и Превита.

У Придолима су брда: Велика Главица, Кнежев Гај, Кичер, Крстац, Мочоник, Камберов Гај. У Пилици су: Стрижевица, Маховина, Црвена Стијена, Излазак, Крушево, Трново, Рамне, Курјачка Стијена, Љуто Осоје, Равна Гора, Звекаре, Бусија, Стијена и Јарчево Брдо. Љута, Осоје, Стрижевица, Кнежев Гај и Камберов Гај су у шумама.

Њиве су: Баре, Ливаде, Црвенка, Луке, Барице, Дивчибаре, Подкик, Главица Камберово Поље, Пустопоље, Брдо, Слатина, Вртаче, Долови, Звекаре, Грашевачке Пољане, Прљиие и Трла. Ливаде су на Пониквама, Равној Гори и околним брдима, а туда су и испаше.

У селу су засеоци и махале: Придоли, Мочоник, Пачаџије, Драјићи, Николићи, Плошчари, Јасиковићи (обе познате под општим именом Пепељ), Ступари и Пониквари.

Нема рачанског села, које би било богатије у старинама од Пилице. Стара велика гробља на ушћу Солотушке Реке, код школе и механе и под Пачаџијама, на Николића Брду, у Мочонику, у Пепељу у Јанковићима, стара градина изнад Плошчара, старе путине по Пепељу, старе ископине по Пепељу, докази су велике старине и ретке насељености овог села. У списку села од 1836. год. која су потписала жалбу противу шорења, поменута су три засебна села: Придоли, Пилица и Пепељ. По Пониквама на путу, којим се ишло Ужицу из Бајине Баште, и данас се казују стари шанчеви, који су Аустријанцима и нашима служили за одбрану Ужица.

Старих родова, чија би гробља била ова стара, растурена по селу, нема. Најстарији су Пепељци, Јанковићи, врло стари род који је више од 250 година на овом месту. Пепељци, како их обично зову сељаци, дошли су са запада, из Далмације, као рудари и населили се под Пониквама, око Белих Вода, где су се некада вадиле руде, на које опомињу старе ископине у Ковачевићима. Пепељци нису остали само овде, они су се и селили, али никада у маси, већ појединачно. Кад су се почели бавити земљорадњом, отада се нису кретали, већ су се множили и пунили Пепељ. Због тога што су увек говорили западним дијалектом, што су се тереном и занимањем одвајали од горштака сточара, што су по свима изгледима били и друге вере, сељаци их нису радо гледали, сматрали их за туђине и нису се хтели с њима орађати. Сељаци немају за њих лепих речи и држе да су од њих неразвијенији, мада ово није тачно. Они су данас заузели све изворе испод Поникава и чине мање махале: Ковачевиће, Перишиће, Весиће, Николиће, Милисављевиће, Милошевиће, Благојевиће, итд. све старе Јанковиће или Пепељце (67 к.; Ђурђиц).

Више од 80 година млађи су:

Пачаџије, дошли из бокељског приморја, из Кривошија. Дошла су два брата Пачаџија, оба живе природе, врло вредни и предузимљиви. Они су дошли под Ограђеник и повукли се на Камберац, те су изнад школе направили велику махалу Пачаџије, која је подељена на Горње и Доње Пачаџије. Пачаџије су се нагло множиле и расељавале, одлазиле и по трговини и занатима, те их је по свима градовима. Велике (Горње)

Пачаџије од првог брата зову се: Лукићи, Драгутиновићи, Костићи и Миливојевићи.

Мале (Доње) Пачаџије су: Гавриловићи, Камберовићи и Митровићи (43 к.; Св. Марко).

Уз Пачаџије су дошли с Грахова из неког Мочоника Драгојловићи. Драгојловићи су у три џемата: Драгојловићима, Ђокићима и Радовановићима, а доселио је неки Максим с Мочоника на Грахову, који је имао три сина. И они су селили и расељавали (48 к.; Св. Никола).

Стевановићи у Придолима дошли су из Роваца. Довела их је једна баба, која је имала четири сина, које је разделила и на земљорадњу упутила. Има их у пет махала под разним именима (45 к.; Св. Стеван).

Јојићи или Гагићи, испод Пачаџија на Камберовцу, дошли су из Мораче у Црној Гори. Они су вредни и предузимљиви много су се исељавали из свог села по занату и трговини, те их има у Београду и по селима низ Дрину (20 к.; Св. Алимпије).

Од пре 150 година досељени су:

Јанковићи на источном ободу Пепеља; они су своје презиме натурили Пепељу као име засеока. Дошли су из Кремана (12 к.; Св. Ђурђе).

Николићи на Николића Брда су од Курлага у Кремнима (17 к.; Св. Стеван).

Недићи под самом Вишесавом, на врху Придола, су од Кремана, од тамошњих Панића (25 к.; Ђурђиц).

Драјићи, на извору Камберца, на коси према цркви у Дубу, стара свештеничка породица досељена од Пљеваља, много исељавана и позната у ваљевској Каменици (17 к.; Св. Алимпије).

Веселиновићи и Деспотовићи, Плошчари под Градином, утиснуте међу Николиће и Јанковиће, назвати Плошчарима што су сви изреда увек вртели чутуре, досељени из Кремана (12 к.; Св. Врачи).

Ступари су од Веселиновића из Стапара. И тамо и овде су били свештеничка породица. Они су под Обликом на имањима неких одсељених Ступара, по чему им се и зове овај крај. Они су уз солотушке Јаревиће и држе се за најимућније Пиличане (12 к.; Св. Ђурђе).

Маријићи у Придолима до Мочоника, стара занатлијска породица, дошла из Босне од Рогатице и ушла у Драгојловиће (15 к.; Св. Никола).

Познији су насељеници, после 1834. год:

Васићи у Придолима, дошли у Стевановиће и међу њима се населили. Предак Васа био је из Колашина (5 к.; Ивањдан).

Ђурићи у Ступарима, од Ђурића из Заовина (3 к.; Св. Ђурђе).

Новији су досељеници, који су после 1878. год. изашли на Поникве:

Марковићи, дошли уз попа Вујичића и он их овде населио на сеоским заједницама; они су из Камене Горе (5 к.; Св. Ђурђе). Уз њих изашли су после: Рајичевићи из Љештанског (3 к.; Св. Арсеније).

Гвозденовићи из Солотуше (Доганџије) (2 к.; Св. Никола).

Рогићи из Биоске (2 к.; Св. Никола).

Мићићи из Паклина у Солотуши (2 к.; Ђурђиц).

У Пилици има 19 родова са 351 домом.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 391-393), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Uros

    Ко су палаџије?

  2. Uros

    Може ли мало објашање о Пачаџијама

  3. Goran

    Nigde se nepominje selo Potočari (sl. Sveti Jovan) i prezime Radovanovic. Ako moze opsirnije o tome ?

  4. Pavle

    Interesuje me da li u Pilicama ima Pavlovica i koju slavu slave.

  5. Миодраг А. Ранковић

    Пореклом сам из Горње Оровице у општини Љубовија. Славимо Св. Стевана – 09. јануар. У књизи Соколска нахија од Љубе Павловић налазим да ми је предак Теодор Ранковић рођен у Горњој Оровици 1815 године. Пре су живели у Придолима у Прилици код Бајине Баште под презименом Радељићи. Имали их још у Придолима?
    Поздрав и хвала на одговорима!

  6. Pavle

    Hvala i na ovoj informaciji,inace moji su se navodno iz Pilica preko Drlača naselili u Valjevsku Kamenicu i nosimo prezime Pavlović,slavimo Djurdjic.Po nekom predanju navodno je doslo u Kamenicu sestorica brace i svi nose razlicita prezimena.Ako neko ima nekih informacija neka pise.Unapred hvala.

  7. Iva Stankovic

    Deda mi je (sa oceve strane) iz sela Pepelj. Zvao se Petronije Stankovic, a njegov otac Milija Stankovic. Petronije je imao 5 – oro brace i jednu sestru. Jedan od brace se zvao Ilija. Zanima me odakle su Stankovici dosli u Pepelj? Krsna slava nam je Djurdjic. U selu i dalje zive moj stric Zoran i njegova rodjena sestra, moja tetka, Zorica.