Порекло презимена, село Скочић (Зворник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Скочић, општина Зворник (Република Српска). Према истраживању Салиха Куленовића ”Насеља и поријекло становништва у дијелу зворничког п Порекло становништва села Скочић, општина Зворник (Република Српска). Према истраживању Салиха Куленовића ”Насеља и поријекло становништва у дијелу зворничког п Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Скочић (Зворник)

Порекло презимена, село Скочић (Зворник)

Порекло становништва села Скочић, општина Зворник (Република Српска). Према истраживању Салиха Куленовића ”Насеља и поријекло становништва у дијелу зворничког подриња”, спроведеном у периоду 1972-1982. година. Приредио сарадник портала Порекло Младен Гајић.

 

Ово насеље налази се на удаљености од око 3 км сјеверозападно од Козлука. Настанак топонима, по легенди, везује се за борбу између бана Нине од Костура, који је овдје некада живио, и Марка Краљевића. Легенда каже да је Марко Краљевић, након што је погубио Нину од Костура, узјахао на коња и одатле скочио чак преко Дрине, па отуда име Скочић.

Данас у овом селу живе Муслимани, Срби и Роми. Према подацима из 1971. године ово насеље је имало 453 становника и 93 домаћинства, а 1981. године 586 становника, 131 домаћинство и 137 кућа.

Код муслиманског становништва још увијек се за дијелове села одржао термин махала. Тако, данас овдје постоје слиједеће махале: Оџак, Муратовићи, Хусенбеговићи, Средња махала, Алићи и Халиловићи.

У овим махалама живе слиједеће муслиманске породице: Бегзадићи, Хаџитахирбеговићи, Мехмедовићи, Јунузовићи, Јамаковићи, Атићи, Авдићи, Халиловићи, Хасанбеговићи, Дурићи, Алијагићи, Алићи, Захировићи, Вехапи и други.

Према предању породица Бегзадића је поријеклом из Травника, а доселили су се у ово подручје прије 400 (?) година и то прво у село Јусиће, затим у заселак Угљаре, а одатле на мјесто гдје се данас налази махала Оџак. Од ове породице је настала породица Х. Нурбеговића која се прије Другог свјетског рата одселила у Зворник и породица Хаџитахирбеговића која и данас живи овдје. Хамдија Крешевљаковић помиње породицу Хаџинурбеговића, потомке Смаилбега Бегзадића, који је овдје почетком XIX вијека саградио кулу чији се остаци и данас виде.

За породице Јунузовића, Халиловића, Хусеинбеговића и Захировића казивачи су нам саопштили да су „од старина овдје“, „старосидиоци“.

Према очуваној традицији Мехмедовићи су доселили у Скочић, али се не зна одакле су ни када су овамо дошли. Један од предака им се звао Мурат, па ова породица носи презиме Муратовић.

Породица Алић (3 к, 3 к, 10к) је поријеклом из Црне Горе.

Дурићи су поријеклом из Колашина, а овдје су се доселили за вријеме аустроугарске окупације, а можда нешто и раније.

Јамаковићи су поријеклом из Травника; за вријеме аустроугарске окупације предак им је био зидар, па се прво настанио у Зворнику, затим у Козлуку, а онда у Скочићу.

Атићи су из Козлука, а овдје су се доселили прије другог свјетског рата.

Послије Другог свјетског рата овдје су се населили, након што су се оженили дјевојкама из овог насеља, по један домаћин из породица Алијагић поријеклом из Козлука, Авдић из Маглаја и Вехап из Ораховице (Космет).

.

Код српског становништва за дијелове села још увијек се задржао термин „засеок“.

Српско становништво Скочића настањено је у два засеока и то: Буложани и Угљари. Првом заселку овако име у прошлости дао је, према казивањима, неки човјек који се доселио из „некаквих Булога из ‘Ерцеговине“. Угљари су добили име по томе што су његовини становници „палили угаљ“, производили ћумур и продавали га ковачима.

У наведеним засеоцима живе слиједеће породице: Којићи (Ђурђевдан), Јовановићи (Ђурђевдан), Тојићи (Никољдан), Милановићи (Ђурђевдан), Маринковићи (Никољдан), Видовићи (Ђурђевдан), Матићи (Ђурђевдан), Стојановићи (Стјепањдан), Симићи, звани Крсманићи (Ђурђевдан), Ристићи (Алимпијевдан), Перићи (Ђурђевдан), Цвјетиновићи (Ђурђевдан), Миливојевићи (Алимпијевдан), Гајићи (Ђурђевдан), Јанковићи (Ђурђевдан), Милићи (Јовањдан), Лазићи (Лазаревдан), Радићи (Лазаревдан), Јовићи (Лазаревдан), и Будаковићи (Игњатијевдан).

Којићи (Ђурђевдан; 1к, 1к, 5к), Милановићи, звани Шегићи (Ђурђевдан; 2к, 6к, 13к), Матићи и Јовановићи су једна фамилија; њихови преци, браћа Којо, Милан, Мато и Јован доселили су овдје за вријеме турског периода из Црне Горе (подручје Пиве и Таре). У вријеме кметовских односа били су кметови бијељинских бегова.

За вријеме турске управе овдје су се доселили и Тојићи (Никољдан; 1 к, 3к, 5к) из Горње Липовице (предак им је био поп, па је у том својству овдје дошао),

Маринковићи (Никољдан; 4к, 4к, 10к) из Црне Горе, Симићи, звани Крсманићи (Ђурђевдан; 3к, 3к, 8к) са границе Херцеговине и Црне Горе (прије 200 година овдје су дошла три брата и једна сестра), Ристићи (Алимпијевдан; 2к, 2к, 6к) из Сокола (у вријеме миграције муслиманског становништва из Србије у сјевероисточну Босну дошли су као кметови са својим беговима), Радићи (Лазаревдан; 1к, 4к, 10к) и Милићи (Јовањдан; 5к, 10к, око 20к) из Херцеговине.

Перићи воде поријекло од Симића (Ђурђевдан), Миливојевићи од Ристића (Алимпијевдан) и фамилија су, Јовићи од Радића (Лазаревдан; почели су се презивати Јовићима још од аустроугарске управе). Радићи, Лазићи и Јовићи могли би бити поријеклом из Херцеговине с обзиром на то да славе ријетку родовску славу Лазаревдан која је карактеристична за источну Херцеговину. Овакву констатацију сусрећемо и код М.С. Филиповића за неке родове у Мајевици.

Претка породице Симића званих ”Аџића” (Ђурђевдан; 3к, 6-6к, 7-8к) однекуд су, према казивањима довели бегови.

Будаковићи (Игњатијевдан; -, 1к, 4к) су се прије II свјетског рата доселили из Оџака у Козлук, а затим у заселак Угљаре.

Према саопштењу казивача, старосједиоци су Видовићи (Ђурђевдан; 2к, 3к, 6к) и Стојановићи (Стјепањдан; 4к, 2к, 2,); њихове куће се налазе с десне стране пута који води ка Козлуку. Ове породице имају и своје посебно гробље.

Нисмо могли дознати ништа поближе о поријеклу Мићића (Јовањдан; 1к, 1к, 3к), Цвјетиновића (Ђурђевдан; 1к, 1к, 4к), Гајића (Ђурђевдан; 4 к данас), Филиповићи (2к, данас), Јанковића (3к, данас) и Рикића.

.:.

Ромске породице су се почеле досељавати у Скочић прије другог свјетског рата и то из Језера (Роћевић), Трновичког Брда и Дебељака. Простор који је населило ово становништво раније је био под шумом, а власници те шуме били су бегови. Данас има око 30-так ромских кућа које се налазе дуж десне стране пута који води у Скочић.

У Скочићу, осим већ поменутог гробља постоје још четири; три муслиманска (од којих се једно налази код џамије и преко пута џамије, друго на Четеништима и треће на Градини, једно православно које се налази у засеоку Угљари. Према саопштењу казивача гробље у Угљарима је једно од најстаријих на овом подручју и ту су се све до аустроугарске окупације сахрањивали и становници Трновице, Јасенице, Пађина и Кисељака.

Роми се према саопштењу казивача сахрањују на гробљу у Цетеништима.

 

ИЗВОР: Салих Куленовић – Насеља и поријекло становништва у дијелу зворничког подриња. Приредио сарадник портала Порекло Младен Гајић. ____________________________________________________________________________________________________

.

Попис српских породица у Скочићу данас:

Бојић (Ђурђевдан)

Будаковић (Ињатијевдан)

Видовић (Ђурђевдан)

Гајић (Ђурђевдан)

Ђокић (Лазаревдан)

Ђокић (Ђурђевдан)

Јанковић (Ђурђевдан)

Јовановић (Ђурђевдан)

Јовић (Лазаревдан)

Којић (Ђурђевдан)

Лазић (Лазаревдан)

Матић (Ђурђевдан)

Маринковић (Никољдан)

Мићић (Јовањдан)

Милановић (Ђуђевдан)

Милић (Јовањдан)

Миливојевић (Алимпијевдан)

Перић (Ђурђевдан)

Поповић (Никољдан)

Радић (Лазаревдан)

Рикић (?)

Ристић (Алимпијевдан)

Савић (Никољдан)

Симић (Никољдан)

Симић (Ђурђевдан)

Спасојевић (Јовањдан)

Стојановић (Стјепањдан)

Стевановић (?)

Тадић (Никољдан)

Тешић (Лазаревдан)

Тојић (Никољдан)

Цвјетиновић (Ђурђевдан)

Филиповић (?)

.

ПРИРЕДИО: Драган ”Гарац” Симић

.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top