Аутор Тема: Хаплогрупа G2a-L497 - историјска реконструкција  (Прочитано 3343 пута)

Ван мреже Atlantische

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 330
  • G2a-L497>L42
Одг: Хаплогрупа G2a-L497 - историјска реконструкција
« Одговор #20 послато: Март 29, 2017, 10:20:59 поподне »
Да, принцип кружног кретања је да сваки стрелац када дође у позицију одмах испаљује стрелу, затим онај иза њега, па онај иза итд. тиме стварајући непрекидну "кишу" стрела и правећи непријатељу грдне проблеме. Када их пешадија појури, они се само мало више одмакну и наставе "решетање", а такође су због кретања били тежа мета за непријатељске стрелце.  ;) Услед тога су их замрзели Римљани који су у време рата са њима били ослоњени на своју супериорну пешадију, али су након победе ту тактику само прекопирали, као и гомилу других тактика које су преузели од покорених народа. Једини одговор на ово је лака и брза коњица која је могла да их разјури.
Ко би рекао да је брдска популација попут древних Кантабријаца користила типичне степске тактике са стрелцима на коњима.  :)
Мила моја домовина, славна Српска Војводина,
српски језик, српско име, ја сам једно дичан с' њиме.


Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 951
  • I2a1b PH908 (Динарик Југ), род Никшића
Одг: Хаплогрупа G2a-L497 - историјска реконструкција
« Одговор #21 послато: Март 29, 2017, 10:40:47 поподне »
Ко би рекао да је брдска популација попут древних Кантабријаца користила типичне степске тактике са стрелцима на коњима.  :)

Да, то јесте занимљиво, мада мислим да су у питању били мањи планински коњи. Мада су и степски народи имали оне невелике коњиће са којима су правили евроазијске империје.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Atlantische

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 330
  • G2a-L497>L42
Одг: Хаплогрупа G2a-L497 - историјска реконструкција
« Одговор #22 послато: Март 29, 2017, 11:38:10 поподне »
Следећи регион у Европи са високим процентом L497 (више од 5%) јесте Оверња, која се налази у јужном делу централне Француске.

Оверња је име галског порекла (Гали су били келтско племе из старог века) из времена када је галски краљ Версенжеторикс (Vercingétorix) предводио борбу против Римљана. Познато историјско место у региону је простор где се водила битка код Герговије, када су Римљани под вођством Јулија Цезара 52. године п. н. е. поразили Гале.

И овде је реч о једном планинском пределу, који припада такозваном ''Централном масиву'', са највишом тачком од 1.886 метара надморске висине.
Традиционални дијалект у овом региону је Окситански, који припада гало-романској породици италских језика.

Што се тиче историје и генетике, и у овом планинском региону се бележи јак утицај пре-индоевропске генетике (прецизније хаплогрупе G2a L497), чији су припадници потом након много година изолације полако трпели асимилизацију од стране индоевропских освајача (у овом случају Келта, прецизније галског племена Арвернија), са којима су се стопили и живели као слободно племе све до 52 године п.н.е.
Тада на сцену ступа римска окупација, која је  уследила након пораза од стране Римљана предвођених Јулијем Цезаром у опсади Алезије, иако су претходно Гали победили Римљане у бици код Герговије 52 године п.н.е, што није било довољно да се заустави продор римске војске.
Битка код Герговије се одиграла у средишњем делу ове висоравни.


Данас је у Oверњи, као и у шпанској Кантабрији и Алпима уз висок проценат G2a L497 доминантно присутна и хаплогрупа R1b U152, што је добар показатељ да су ове две хаплогрупе имале доминантан генетски утицај у келтској популацији централне и западне Европе. 

Извор: Eupedia


Извор: Y-chromosomal DNA analysis in French male lineages https://www.researchgate.net/publication/260010192_Y-chromosomal_DNA_analysis_in_French_male_lineages


Типичан пејзаж у Оверњи.


Галски поглавица Верцингеторикс је био поглавица галског племена Арвернија, пореклом из арвернијског града Герговије.
Након победе над Цезаром код Герговије, Верцингеторикс је поражен и заробљен код Алезије. Цезар је Верцингеторикса држао пет година у затвору - да сачека његов, Цезаров велики тријумф - после чега је јавно погубљен је у Риму.

Мила моја домовина, славна Српска Војводина,
српски језик, српско име, ја сам једно дичан с' њиме.

Ван мреже Небојша

  • Бели орао
  • ***********
  • Поруке: 4929
Одг: Хаплогрупа G2a-L497 - историјска реконструкција
« Одговор #23 послато: Март 29, 2017, 11:46:01 поподне »

Тада на сцену ступа римска окупација, која је  уследила након пораза од стране Римљана предвођених Јулијем Цезаром у опсади Алезије, иако су претходно Гали победили Римљане у бици код Герговије 52 године п.н.е, што није било довољно да се заустави продор римске војске.

Галски поглавица Верцингеторикс је био поглавица галског племена Арвернија, пореклом из арвернијског града Герговије.
Након победе над Цезаром код Герговије, Верцингеторикс је поражен и заробљен код Алезије. Цезар је Верцингеторикса држао пет година у затвору - да сачека његов, Цезаров велики тријумф - после чега је јавно погубљен је у Риму.


Можда си већ гледао, али ево одличног документарца на ту тему (Битка код Алезије) :)
<a href="https://www.youtube.com/v/wqFLBo9czE4" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/wqFLBo9czE4</a>

Ван мреже Atlantische

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 330
  • G2a-L497>L42
Одг: Хаплогрупа G2a-L497 - историјска реконструкција
« Одговор #24 послато: Март 29, 2017, 11:54:26 поподне »
Можда си већ гледао, али ево одличног документарца на ту тему (Битка код Алезије) :)
<a href="https://www.youtube.com/v/wqFLBo9czE4" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/wqFLBo9czE4</a>
Мислим да је био приказиван једно време на Хисторију, са преводом на српски, али свакако се вреди подсетити, поготово што ме сада келтска тематика још више занима.
Што се тиче битке код Алесије, додао бих и овај сјајни видео клип, који објашњава тактичко позиционирање сукобљених страна као и сам ток битке. Иначе, сам канал је иначе пун одличних видео о биткама из антике, што је верујем Ј2b M205 братији занимљиво. ;)
<a href="https://www.youtube.com/v/SU1Ej9Yqt68" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/SU1Ej9Yqt68</a>
Мила моја домовина, славна Српска Војводина,
српски језик, српско име, ја сам једно дичан с' њиме.

Ван мреже Atlantische

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 330
  • G2a-L497>L42
Одг: Хаплогрупа G2a-L497 - историјска реконструкција
« Одговор #25 послато: Април 22, 2017, 03:53:47 поподне »
На FTDNA G-L497 пројекту сам сврстан у ову групицу. :)
Иако је у Хјустону тест одрађен на само 12 маркера, администратор је имао у увид моје остале маркере са табеле СДНКП па ме је зато ту убацио.


Црвено поклапање 12/12
Наранџасто 12/11
Већина поклапања су L42>YSC33+
Мила моја домовина, славна Српска Војводина,
српски језик, српско име, ја сам једно дичан с' њиме.

Ван мреже radon

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 299
  • privremeno odsutan sa foruma
Одг: Хаплогрупа G2a-L497 - историјска реконструкција
« Одговор #26 послато: Април 24, 2017, 08:50:44 поподне »
Na radio Besedi, radiju Eparhije bačke svojevremeno je išao ciklus emisija Pravoslavni na Balkanu u kojoj su se obrađivali poreklo i istorija pravoslavnih naroda na našim prostorima. U njima je posebno bilo reči o Tračanima, Ilirima i Pelazgima uz odličnu balkansku etnomuziku, zanimljivu priču i mnogo informacija.

Tri epizode su bile posvećene Keltima od kojih je zadnja govorila o Keltima na Balkanu

http://beseda.rs/pravoslavni037/

U 11.25 minuti autor emisije Dragan Stojanjelović govoreći o Keltima na našim prostorima pominje arheološke nalaze koji su dosta slični onima pronađenim na prostorima današnje Češke i Slovače i pretpostavlja da su među ostalim keltskim plemenima ovaj prostor naselili i pleme Boja

U 39.25 minutu spominju u jednom vrlo zanimljivom kontekstu ulogu jelena u posmretnim verovanjima u Istočnoj Srbiji među današnjim Vlasima. Po jednim etnolozima, verovanje u jelena kao prenosioca duša u svet mrtvih je na ove prostore došlo sa Keltima a po drugima ( u ovom slučaju poziva se na Srejovića i njegovo delo "Jelen u našim narodnim običajima") u pitanju je starobalkanski običaj koji je među vlasima ostao do današnjih dana. Spominjanje jelena i ženski zbor koji peva pesmu o njemu podsetio me na slike sa stećaka u Istočnoj Hercegovini :)

U 18.43 imate dobru narodnu pesmu iz grčke Trakije, a u 23.45 cincarsku pesmu o neposlušnom sinu. Tu je negde i naša Izvorinka Milošević. Uživajte.

Ван мреже vojinenad

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1470
Одг: Хаплогрупа G2a-L497 - историјска реконструкција
« Одговор #27 послато: Април 24, 2017, 09:36:59 поподне »
Na radio Besedi, radiju Eparhije bačke svojevremeno je išao ciklus emisija Pravoslavni na Balkanu u kojoj su se obrađivali poreklo i istorija pravoslavnih naroda na našim prostorima. U njima je posebno bilo reči o Tračanima, Ilirima i Pelazgima uz odličnu balkansku etnomuziku, zanimljivu priču i mnogo informacija.

Tri epizode su bile posvećene Keltima od kojih je zadnja govorila o Keltima na Balkanu

http://beseda.rs/pravoslavni037/

U 11.25 minuti autor emisije Dragan Stojanjelović govoreći o Keltima na našim prostorima pominje arheološke nalaze koji su dosta slični onima pronađenim na prostorima današnje Češke i Slovače i pretpostavlja da su među ostalim keltskim plemenima ovaj prostor naselili i pleme Boja

U 39.25 minutu spominju u jednom vrlo zanimljivom kontekstu ulogu jelena u posmretnim verovanjima u Istočnoj Srbiji među današnjim Vlasima. Po jednim etnolozima, verovanje u jelena kao prenosioca duša u svet mrtvih je na ove prostore došlo sa Keltima a po drugima ( u ovom slučaju poziva se na Srejovića i njegovo delo "Jelen u našim narodnim običajima") u pitanju je starobalkanski običaj koji je među vlasima ostao do današnjih dana. Spominjanje jelena i ženski zbor koji peva pesmu o njemu podsetio me na slike sa stećaka u Istočnoj Hercegovini :)

U 18.43 imate dobru narodnu pesmu iz grčke Trakije, a u 23.45 cincarsku pesmu o neposlušnom sinu. Tu je negde i naša Izvorinka Milošević. Uživajte.
Има још неких детаља који се одмах на први поглед могу уочити и код Влаха и код народа келтског порекла (Шкоти, Велшани), а то су гајде, изузетно чупаве шубаре и гуњеви, чак сам негде давно читао о томе да многи топоними у Велсу подударају се са називима који се могу наћи у областима источне Србије и Балкана уопште.