Аутор Тема: Дробњаци Новљани I1>M253>P109>FGC22045  (Прочитано 83358 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 659
  • I1 P109
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #560 послато: март 17, 2017, 12:36:21 пре подне »
Занимљиво. Само име му каже, "Опрљеник" (слободан превод са румунског).  :)
https://dexonline.ro/definitie/p%C3%A2rli

Такође је занимљиво да је овај румунски облик ("PÂRLÍ") преузет из словенских језика (од глагола "прљити"), што би значило да се не ради о топониму локалне латинофоне популације, већ оном који су донели влашки пастири из развијеног или касног средњег века; сродни су му топоними Дурмитор ("спавалиште", у контексту ноћења пастира) и Виситор ("сањалиште", исти контекст као претходни).
Да, занимљиво. А шта дође ово тор, само наставак или има неко значење као самостална реч?

Ван мреже Дробњак

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 659
  • I1 P109
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #561 послато: март 17, 2017, 12:39:47 пре подне »
Прва асоциiација приликом читања твоiе изузетне ставке и помена имена Пањдеха, Панђеха, Панђа, Панџа - би Пандо стариiи брат Ландулфа од Капуе (јужноталијански Лангобард). Ландулф од Капуе беше иначе iедан од наiокорелиiих црномагиiских врачева свих времена - чиiи дух своiедобно и Хаiнрих Химлер призиваше.

https://en.wikipedia.org/wiki/Landulf_II_of_Capua
Лангобарди су вероватно били и носиоци И1 П109, предпостављам?

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1944
  • I2a1b PH908 (Динарик Југ), род Никшића
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #562 послато: март 17, 2017, 12:47:16 пре подне »
Да, занимљиво. А шта дође ово тор, само наставак или има неко значење као самостална реч?

То је наставак (-or) који се додаје када се од неког глагола (нпр. спавати или прљити) направи именица, као у овом случају. Карактеристичан је за румунски и њему сродне балканске језике. Топоними који као суфикс имају -ор или -еш (-eș) су румунског/влашког порекла, и преко њих се обично прати некадашњи и садашњи распоред румунофоног становништва на Балкану. Суфикс -еш је потекао од латинског -ensis, а за -ор нисам сигуран који му је био облик у латинском. Занимљиво је у том контектсту село Негришори код Чачка, које изгледа исто потиче од неких касносредњовековних Влаха-пастира, миграната кроз ово подручје.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3643
  • I1 P109
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #563 послато: март 17, 2017, 01:05:17 пре подне »
Што се мене тиче скроз занимљива прича. Три сина, колоси од људи, војводе, отац слепи старац, предвиђање будућности и гатање, старе књиге. Све ми то личи на неку причу о племићима херојима, који негују некакве магијске вештине у својој породици. Вероватно су постојали чим су запамћени у народу, а за то је вероватно заслужна њихова вештина предвиђања. Уз то живе на месту где обични људи не би никада живели. Слично нешто као са војводом Момчилом који живи на Пирлитору и јаше крилатог коња Јабучила. Иначе, Пирлитор је место на коме нико не би пожелео да живи, стрм брег изнад Таре у који стално бију громови, где је све пуно шарки и поскока.
Иначе,Црно Језеро се сматра уклетим јер је наводно ту некада био манастир чији су монаси хтели да преваре Светог Саву па их је он проклео и манастир је пропао у земљу а рупу је испунила вода. Тај крај око Језера и изгледа сабласно. Поготову у летње предвечерје кад је све у нијансам црне, тамно плаве и тзагасито зелене. Столетни борови, чудни звуци које испуштају шумске животиње, горостасни Дурмитор. Не чуди ме да су се људи некада бојали тог краја. Мада сада кад размислим тамо се свако језеро сматра мање или више уклетим и пуним демона  :)

То Црно Језеро доста подсећа на северњачки-нордијски крајолик. :)

Прва асоциiација приликом читања твоiе изузетне ставке и помена имена Пањдеха, Панђеха, Панђа, Панџа - би Пандо стариiи брат Ландулфа од Капуе (јужноталијански Лангобард). Ландулф од Капуе беше иначе iедан од наiокорелиiих црномагиiских врачева свих времена - чиiи дух своiедобно и Хаiнрих Химлер призиваше.

https://en.wikipedia.org/wiki/Landulf_II_of_Capua

Ех да су којим случајем имена била обрнута, имали бисмо само такву причу! Али ипак, врло занимљив коментар Сол, као и увек. ;)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 818
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #564 послато: март 17, 2017, 07:10:58 пре подне »

Ех да су којим случајем имена била обрнута, имали бисмо само такву причу! Али ипак, врло занимљив коментар Сол, као и увек. ;)

Хвала Amicus-e, баш штета! Али зато за почетак имамо лепа имена - Пандо, Ландо и Раон :)

Лангобарди су вероватно били и носиоци И1 П109, предпостављам?

За сада нема доказа да је лангобардска I1-Z63 обитавала међу Дробњацима, мада небих био искључив, али и могуђности (саплемемењивања/придруживања) I1 P109 у оквиру евентуално лангобардског савеза на северу Немачке/Фландрије.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Милош

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1619
  • I2-PH908
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #565 послато: март 17, 2017, 08:22:14 пре подне »
То је наставак (-or) који се додаје када се од неког глагола (нпр. спавати или прљити) направи именица, као у овом случају. Карактеристичан је за румунски и њему сродне балканске језике. Топоними који као суфикс имају -ор или -еш (-eș) су румунског/влашког порекла, и преко њих се обично прати некадашњи и садашњи распоред румунофоног становништва на Балкану. Суфикс -еш је потекао од латинског -ensis, а за -ор нисам сигуран који му је био облик у латинском. Занимљиво је у том контектсту село Негришори код Чачка, које изгледа исто потиче од неких касносредњовековних Влаха-пастира, миграната кроз ово подручје.  :)

Cличнo кao и у aлбaнcкoм. Нacтaвaк >esh< кoд тoпoнимa, дoбap je пoкaзaтeљ гдe je билa глaвнa кoнцeнтpaциja Apбaнaca. Нacтaвaк je кao штo кaжeш oд лaтинcкoг >enesis< тaчниje вулгapнoг лaтинcкoг >esis<. Cуфикc >or< je чини ми ce нeпpoмeњeнo, oднocнo иcтo je кao у лaтинcкoм.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3643
  • I1 P109
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #566 послато: март 17, 2017, 11:51:17 поподне »
Хвала Amicus-e, баш штета! Али зато за почетак имамо лепа имена - Пандо, Ландо и Раон :)

За сада нема доказа да је лангобардска I1-Z63 обитавала међу Дробњацима, мада небих био искључив, али и могуђности (саплемемењивања/придруживања) I1 P109 у оквиру евентуално лангобардског савеза на северу Немачке/Фландрије.

Код Талијана је тестиран неки Гримоалдо, припада I1 P109. Не знам ни да ли је то име или је презиме у датом случају? Иначе, тако се звао лагобардски краљ, који је имао и титулу краља целе Италије, живео је од око 600. до 671. године (в. Grimoaldo).

Ово је ФТДНА низ маркера за тестираног Гримоалда:

13 24 14 10 14-14 11 14 13 12 11 28 15 8-9 8 11 23 16 21 30 12-14-14-16 10 10 19-21 14 14 17 21 36-38 12 10 11 8 15-15 8 11 10 8 10 10 12 23-25 15 10 12 12 16 8 13 25 20 14 13 11 12 11 11 12 11

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 818
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #567 послато: март 20, 2017, 12:08:09 поподне »
Код Талијана је тестиран неки Гримоалдо, припада I1 P109. Не знам ни да ли је то име или је презиме у датом случају? Иначе, тако се звао лагобардски краљ, који је имао и титулу краља целе Италије, живео је од око 600. до 671. године (в. Grimoaldo).

Ово је ФТДНА низ маркера за тестираног Гримоалда:

13 24 14 10 14-14 11 14 13 12 11 28 15 8-9 8 11 23 16 21 30 12-14-14-16 10 10 19-21 14 14 17 21 36-38 12 10 11 8 15-15 8 11 10 8 10 10 12 23-25 15 10 12 12 16 8 13 25 20 14 13 11 12 11 11 12 11

Лангобарди су вероватно били и носиоци И1 П109, предпостављам?

Traces of medieval migrations in a socially stratified population from Northern Italy. Evidence from uniparental markers and deep-rooted pedigrees

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4815625/

У горепоменутоi студиiи у Partecipanza in San Giovanni in Persiceto (Northern Italy) има око 15% I1-L22, ниiе немогуће да међу њима има и P109.

It is worth noting that the geographic distribution of hg I1-L22 and its alleged place of origin are consistent with the alleged route followed by some German peoples—Lombards and Goths in particular—from the Baltic shores to Italy.

The area of San Giovanni in Persiceto became part of the Lombard kingdom relatively late (728 ad, under King Aistulf) and their rule lasted only half a century, after having been defeated by the French King Charlemagne in 776 ad (Capitani, 2009). Nevertheless, a number of historical facts seem to link this area with Lombard settlements. Among them, the most relevant involves the Abbey of Nonantola, one of the most powerful monastic centres of the area. The Abbey was founded by Lombard kings in 752 ad (Bottazzi, 2003). Since then, emphyteutic grants from Nonantola (first documented in 1170 ad) had a relevant role in the formation of the assets of Partecipanza. San Giovanni in Persiceto, according to some scholars, was the seat of a Lombard Duchy in the second half of the eighth century (Bottazzi, 2003; Santos Salazar, 2006). Eventually, the case of a burial site discovered in the early 1960s but originally misinterpreted as a recent mass grave has been reported. This funerary evidence exhibits a number of Germanic features and has been recently radiocarbon dated to ∼1000 years ago (D'Adamo and Pedrini, 2013).

Putting it all together, it seems plausible to relate historical and archaeological information with our molecular results, suggesting that a Lombard component may have had a key role in the foundation of Partecipanza.

As it is obvious, we are not implying that hg I1-L22 coincides with ancient Lombards. Their original genetic variability is still unknown and probably varied in time and space. It is anyway reasonable to believe that I1-L22 was an important part of this background.

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 818
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #568 послато: март 20, 2017, 12:11:32 поподне »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Дробњак

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 659
  • I1 P109
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #569 послато: март 20, 2017, 12:22:48 поподне »
У горепоменутоi студиiи у Partecipanza in San Giovanni in Persiceto (Northern Italy) има око 15% I1-L22, ниiе немогуће да међу њима има и P109.
Негде прочитах, не сећам се где, да има тестираних носилаца И1 П109 у северној Италији, па некако повезах то са Лангобардима. Због њиховог порекла из Скандинавије, како наводи Павле Ђакон, предпоставих да би могли бити носиоци између осталих и И1 П109. То онако лаички.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 818
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #570 послато: март 20, 2017, 01:35:10 поподне »
Напомена: у графикону са * означени - су потврђени I1a P109 из Брабанта
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Bane

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 517
  • E-CTS9320+Z16988+
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #571 послато: март 20, 2017, 02:00:40 поподне »
Трећи Y11203 Рус:



Ван мреже Дробњак

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 659
  • I1 P109
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #572 послато: март 29, 2017, 12:46:08 пре подне »
Заиста, међу испитаницима из Пријепоља, онима са резултатом I1 P109, већи број њих је навео порекло из Куча. Притом, у истом крају, постоје тестирани са истом хаплогрупом, који су навели порекло из Дробњака. С обзиром да се не ради о тако давним сеобама (већина је из 18. века), и о не тако великом подручју, у којем се становништво добро познаје, углавном је у сродничким везама, и већином се добро зна ко је ко, било би чудно да помислимо да је код дела становништва дошло до заборава или искривљеног предања, а да је код дела остало тачно. А ради се о становништву истог генетског порекла. Уопште није немогуће да се ради о два таласа досељења из различитих праваца.
Хипотетички (и подвлачим, ово је само претпоставка, да не буде опет да просипам овде неке фантазије као чињенице), с обзиром да нам је полазиште присуства хаплогрупе I1 P109 на Балкану норманска инвазија крајем 11. века на јадранску обалу у данашњој Албанији, могући правац даљег њиховог расељавања био би:
из области Драча, на север у Доњу Зету (скадарски крај), део затим у област Куча, а део у Рудине. Од оне гране насељене у Кучима, даља сеоба је у Средње Полимље. Од гране у Рудинама су дробњачки Новљани, чији исељеници касније прелазе у пљеваљски и пријепољски крај.
У овој конструкцији, вероватно отпада она прича о пореклу Новљана из Босне.
С друге стране, за потврду ове приче требало би да постоји барем неки I1 P109 у области Куча, јер је тешко веровати да су се баш сви иселили. Ту постоји онај резултат из Мартинића - Станишић I1 P109, као могућа веза...
Небо, ова теорија звучи као могућа варијанта. С тим што до сада немамо ниједног Куча који је И1 П109, сем ових из Полимља са предањем да су из Куча. 

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 569
  • Васојевић
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #573 послато: март 29, 2017, 05:36:45 поподне »
Небо, ова теорија звучи као могућа варијанта. С тим што до сада немамо ниједног Куча који је И1 П109, сем ових из Полимља са предањем да су из Куча.
За сада нема, али ниједан стариначки род није ни тестиран на територији самог племена. Тестирани су углавном исељеници за које се тачно зна да су или од Мрњавчића или од Дрекаловића. Једино је резултат Кликовца био изненађење јер су по предању Мрњавчићи. Кад се тестира пар стариначких родова (Бањовићи, Бојовићи, Љуљановићи, Цикотићи...), онда ћемо имати бољу слику о старијем становништву у Кучима. Врло је могуће да су нека од ових братстава I1.

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4971
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #574 послато: март 29, 2017, 08:26:08 поподне »
Једино је резултат Кликовца био изненађење јер су по предању Мрњавчићи.

Да, само по предању. Видимо сад да има и Булатовића R1a. Кучки Булатовићи су наводно од оних ровачких. Овде имамо обрнут случај: Булатовића R1a у Ровцима. Знамо да су се у 18. веку Кучи приликом турских похара склањали у Ровца. Није немогуће да је неки старинац из кучке области - R1a, остао у Ровцима и прибратио се правим Булатовићима.

Кад се тестира пар стариначких родова (Бањовићи, Бојовићи, Љуљановићи, Цикотићи...), онда ћемо имати бољу слику о старијем становништву у Кучима. Врло је могуће да су нека од ових братстава I1.

Управо тако. Има још старих родова у Кучима који би могли бити како R1a, тако и I1 (Р109, Z63). Писали смо на теми о Кучима ко је од којег слоја становништва.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 659
  • I1 P109
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #575 послато: март 29, 2017, 11:26:43 поподне »
Било би од великог значаја када би се неко оф кучких староседелаца тестирао и испао И1 П109. Ово би потврдило ову теорију и одбацило ону о досељавању Новљана из Босне у Рудине, па из Рудина под Дурмитор. Мада једна од варијанти о пореклу мог братства је да смо дошли из околине Невесиња у Дробњак, Рудине се ту уопште не помињу. Опет Невесиње није Босна али је близу.

Ван мреже Предраг56

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 414
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #576 послато: март 31, 2017, 05:54:04 поподне »
http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/mesa-selimovic-o-poreklu-u-ime-cega-zatvarati-oci-pred-istinom-moji-su-preci-iz-bilece-od-vujovica-clanak-2761085

MEŠA SELIMOVIĆ O POREKLU: U ime čega zatvarati oči pred istinom? Moji su preci iz Bileće od Vujovića


„Moji bliži preci su iz Bileće. Otac se rodio u Visokom, kad se porodica iz Bileće pokrenula prema svojima posedima na severoistoku Bosne."


"Selimovići su poreklom iz Vranjske na granici Hercegovine i Crne Gore, od drobnjačkog bratstva Vujovića. Šefik Pašić, koji je ispitivao poreklo naših porodica, piše o tome, na osnovu dokumenata koje je pronašao u arhivskim i porodičnim dokumentima.

„Navodno je bilo devet braće i dvojica pređu na islam, da bi štitili jedni druge, i od njih su Selimovići i Ovčine. Selimovići se javljaju u Herceg-Novom pre 1690. godine, jer je tada njihova zemlja sa Ublina dodeljena mletačkim podanicima. Takođe u Crnoj Gori je bilo Selimovića, navodno su od Babahetovića ove porodice – Selimovići, Ćorić i Ovčine. U Jednošima jedan lokalitet naziva se Selimovina i Selimova Bistijerna, a u Plavu spominje se 1710. godine Džuba Selimović. Književnik Meša Selimović potiče iz ove porodice.“

… Eto tako (da se vratim na poreklo porodice), negde valjda početkom 17. veka moj daleki predak Vujović iz Vranjske okupio je oko sebe sinove, devet ih je bilo, pa su se dogovorili da dvojica prime neprijateljsku veru, da brane ostalu braću i rodbinu. Ko zna da li su ih žrtvovali, odlikovali ili birali odoka. Izgleda da moji časni preci nisu bili suviše kruti što se tiče religije, a ni suviše iskreni: više ih je interesovala moguća korist, ili manja šteta, nego vera. Za nas, za svoje nepoznate potomke, nisu mnogo marili. I možda su tu ravnodušnost prema svakoj veri preneli do mene u krvi moji kasniji rođaci, a možda su svoju preveru plaćali većom revnošću u novoj veri.
I desilo se ono što je predački savet zamislio, pa su dva brata, jedan Selimović, jedan Ovčina, branili braću i rođake, generacijama pamteći da su rod. Kad su rođaštvo počeli da zanemaruju, pa da zaboravljaju, pa da preziru, i kad se sasvim zatrla rodbinska veza, teško je reći: to je deo naše teške i neispitane istorije. Nekadašnja želja da se pomogne rođacima polako se pretvarala u crnu mržnju. Možda su Selimovići pobegli iz Crne Gore u Bileću da se spasu od istrage poturica, možda su se zakrvljeni rođaci tukli i zatirali što su mogli žešće, i nije prošlo ni dvesta godina, a Selimovići i Vujovići nisu više ni znali da su iste krvi, a možda su nastojali da to što pre zaborave i sakriju (…).

Moji bliži preci su se zadržali u Visokom, tu se rodio i moj otac Alija. Posedovali su ogroman kompleks šuma i imanja, od Zavidovića do blizu Tuzle, i nekoliko kuća, od koji je najlepša bila ona u Treštenici kod Tuzle, velika, na tri boja, lepo uređena, okružena voćnjacima i velikim šumama, pogodnim za lov. Znam tu kuću kad više nije bila naša: možda mi je zato izgledala lepša. Kupio ju je bogati seljak Nuhan, ime sam zapamtio, i izgled, i glas, zato što je bio potpuno drugačiji od svih ljudi koji su dolazili u našu kuću.

Moji preci su bili age, pučkog porekla. Otac je, braneći Nuhana, znao da kaže: I mi smo doskora bili seljaci… Porodična tradicija je znala za četiri gradske generacije Selimovića, u Bileći, bili su trgovci i zlatari. Dalje od toga se nije znalo, pa sam pretpostavljao da se tim zaboravom prikrivao hrišćanski koren. Ne znam kako su se obogatili, ni kada. Znam kad smo osiromašili: pred Prvi svetski rat. Ali je otac posle rata opet imao veliku štalu lepih konja, i uspešno se bavio trgovinom. Otac je bio krupan, visok, snažan, veseo, živ, pust, nemiran, neukrotiv.
 
Kupili su veliku Dedajića kuću (koja i danas postoji) i postali Tuzlaci. Danas izgleda teško objašnjivo kako to da deda i otac nisu ništa radili: živeli su od prodaje porodičnih imanja. Bilo je to početkom vijeka. (1936. posle očeve smrti, ja sam prodao poslednje što je ostalo, konje, kola, hambare, a 1945, posle rata, i kuću s baštom.) Godine 1902. bogati mladić-pustahija zagledao se u siromašnu lepoticu Pašu Šabanović iz neposrednog komšiluka, delila ih je samo baštenska ograda. Nije pristao na prvu devojku koju su mu izabrali roditelji, na drugu koju je on izabrao sam, nisu rado pristali roditelji. Ali je on uvek odnosio pobedu. I tako je moja majka došla u kuću u kojoj je nisu želeli, mada to nisu pokazivali.… Ne znam zašto je otac prodao staru kuću, u kojoj smo se rodili moj najstariji brat Šefkija, starija sestra i ja (1910).Prema deci otac je bio strog, ili najčešće ravnodušan. U njegovu sobu smo ulazili samo kad nas pozove, i tad smo išli kao na strašni sud. Dvaput godišnje morala su sva deca da uđu, na dva Bajrama, zbog čestitanja. Nije bio religiozan, ali smo slavili glavne verske praznike. Po nacionalnom osećanju bio je Srbin, i znao je za nerazgovetno porodično predanje o poreklu iz istočne Hercegovine ili severne Crne Gore.

(slobodnahercegovina.com)

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3643
  • I1 P109
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #577 послато: април 01, 2017, 05:49:24 поподне »
О пореклу Меше Селимовића у Михићевој књизи о Љубињу:

Шефко Пашић у „Ослобођењу'“ од 30. XII 1971. године пише да су Овчине и Селимовићи од Вујовића из Врањске. Наводно је било девет браће и двојица пређу на ислам да би штитили једни друге и од њих су Селимовићи и Овчике. Селимовићи се спомињу у Херцег Новом прије 1690. године, јер је тада њихова земља на Ублима, додијељена млетачким породицама. Такође у Црној Гори је било Селимовића. Познати Меша Селимовић потиче из ове породице чији је предак пао златар преселио у Тузлу – закључује Шефко. (стр. 560)

Ван мреже Željko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 242
  • I1 P109
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #578 послато: април 02, 2017, 04:58:46 поподне »
Следећи пост (цитат) Синише Јерковића је поствљен на другој теми:
Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
Одговор шаљем на овој теми..

Јегдић, Никољдан и Ђурђевдан, Превиш/Дробњак/ЦГ

Припада хаплогрупи I1-P109 дробњачком хаплотипу. Има пуно поклапање на 23 маркера са Касалицом. Уколико Касалице припадају братству Миличића, а Јегдићи свакако припадају братству Калуђеровића-Балотића поставља се питање евентуалне ближе везе ових братсава. Укратко, очекиван резултат за дробњачку породицу.

Тестирани је ово написао о свом поријеклу:
"Братство Јегдић, потиче из Дробњака, село Превиш. Јегдићи су огранак братства Балотић. Крајем 19. века са Превиша су се преселили на своје дотадашње катуне у Горњу Буковицу и Провалију. Јегдићи потичу од Обрена, сина Милинка Сератлића и Јегде, који је рођен око 1730. године на Превишу. Обрен као мали остане без оца, па га по мајци прозову Јегдић. Он је имао сина Марка, а он синове Јакова и Луку, од којих су сви дробњачки Јегдићи. Славе Св. Николу и Ђурђевдан."


Било би занимљиво виђети ако се већа блискост може утврдити кроз СНП тестирање, нпр. са неким из братсвта Миличића.
Ниједна од именованих мутација (на грани P109>FGC22045) може дати одговор ако постоји ближа веза.
Али позитиван резултат за једну од ових мојих/приватних мутација би свакако могао служити као доказ.



Извукао сам податке ("ancestral and derived base") из мојег Биг Ипсилон резултата (variant.vcf).
Сасвим је могуће наручити тест за те СНПове (тако су ми јавили YSEQ).

Пуно поклапање са Јегдићем је интересантно, иако је мали број маркера. Иначе мој СТР резултат на 111 маркера се најбоље поклапа са Ћетковићем (ФТДНА 308851). Разлика је само у 4 маркера (DYS576, DYS570, DYS712 и DYS641) од којих три изгледа упадају у групу "брзомутирајућих".
Са Грбовићем се разликујем у 5 маркера од 111. Његов Биг Ипсилон показује да се он (заједно са Ђукићем и Бараћем) од мене одваја на огранак FGC33034.
Али у последње вријеме сам почео да сумњам у тај дио резултата.
Биће да се Ђукић и Бараћ одвајају од мене и Грбовића на огранак FGC22054, али да ипак сви заједно припадамо FGC33034.

Број читања на тим позицијама у мој Биг Ипсилон (види се на yfull.com налог) говори у прилог томе. Они су установили да сам ја негативан за FGC33034 на основу два читања, а то је мало у сфери оваквих тестирања.
FGC33034 (негативан, само 2 читања):

FGC22054 (негативан, 130 читања):



Наручио сам прије пар дана нови СНП тест код YSEQ за FGC33034, да провјерим ако сам заиста негативан и ако се ради о малој грешци.
А после тога сам мислио полако, можда да пробам тестирање појединих наших I-P109 за оне моје/"приватне" СНПове (4 комада, редослед тих мутација највјероватније није познат).




Јавите слободно ако имате неко мишљење. Дали звучи реално да се на овај начин може утврдити ближа веза неких братстава?
Поздрав!



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 818
Одг: Дробњаци Новљани I1 P109
« Одговор #579 послато: април 02, 2017, 10:14:57 поподне »
Под условом, да Тасовчић нема и неко друго значење, могуће iе порекло овог патронимичког презимена из хипокористка Тасо већ раниiег поменутог лангобардског имена Таселгард.

Лангобарди даваше и име Тато :)
http://www.italialangobardorum.it/eng/sito/news.asp?seza=6&sezb=51

Цитат
Тасалигард(Tasaligardi / Tasselgardus regis camerarii)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ