Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 411637 пута)

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5623
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #20 послато: децембар 22, 2013, 06:30:00 поподне »
И ја сам тако мислио у почетку, али кад сам мало детаљније погледао хаплотип ствари су ипак мало другачије. У Њемачкој постоји један доста јасан кластер I2a Dinaric Southa (презимена Хертел, Роедер, Хорн, Краус исл.) за који бих рекао да се давно одвојио и формирао у самој Њемачкој (не само да су међусобно блиски већ их одваја и карактеристичna мутација на маркеру 391=10). Не само да Фуштић посједује идентичну мутацију, већ му је и сам хаплотип од свих тестираних ДИН С најближи овим њемачким. Потпуно је иста ствар и са Текићем из Зворника који такође слави Мратиндан и за којег бих рекао да је директно повезан са Фуштићем.
Није искључена ни могућност да су Фуштићи сачували и старо њемачко презиме. Фуст, Фушт као презиме постоји у Њемачкој и етимологија му је од имена Фауст, као скраћени облик.

Ово је јако занимљиво. Мени презиме такође звучи "немачки". Драго ми је када се оваква предања одрже све до данас. Такође, много је битно што је у овом случају и генетика потврдила предање.


Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3942
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #21 послато: децембар 22, 2013, 06:33:35 поподне »
За ове Ђорђевиће Ј2б се каже да су из Ступња, међутим, не каже се из ког. Постоји Доњи и Горњи Ступањ.

Доњи Ступањ:

Становници славе св. Јована, св. Саву, св. Ђорђа, Алимпију, Митровдан, св. Николу, св. Илију и др. Становништво је староседелачко и досељено крајем 18. века из старе Рашке, црногорских Брда, Херцеговине, и преко етапних миграционих станица на падинама Копаоника (Сошице, Лисина, Жарево, Радманово, Дренова, Осреци и Будоловина). И Жељина (Рокци, Станишинци).

Горњи Ступањ:

Становници славе св. Ћирила, св. Арханђела, св. Николу, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века из Малог Косова (шира околина данасњег Подујева-Приштине), из Старе Херцеговине (околина данашњег Пљевља). И са копаоничких села (Лисина, Будиловина, Јелакци, Латковац, Крива Река, Плоча и друга села.

У Ступњу нисам пронашао Ђорђевиће, међутим пуно Ђорђевића има у околним селима. Овде можда треба поменути оне из села Тулеш (Александровац), зато што су према предању досељени прво у Ступањ (Доњи):

" Ђорђевићи, једна од већих фамилија у Тулешу потичу од Ђорђа Милисављевића. Закључак почива на књигама рођених из којих се види да је Владисава, сина Јовановог 1871. године крстила Младен, ћерка Ђођа Милисављевића, касније удата за Нестора Павловића из Омашнице. Ђорђева жена Станика крстила је 1833. године Живану, ћерку Јеремије Ђорђевића, удату за Светислава Смиљковића из Велућа.

Према предању досељени су из Црне Горе у Доњи Ступањ. Након кратког времена по убиству Турчина одлазе у Рибник. У Рибнику поново убијају Турчина као и у првом случају због напаствовања сестре и беже у шумовити предео Пуношевића. Из Пуношевића касније силазе у Тулеш. На Качишту проводе у колибама пар година. Ово предање Милослава Светоликовог сина допунио је Милош Ђорђевић син Милена. Он је од предака сазнао да су се са Качишта ради веће сигурности преселили у Брушњак испод пута. Намеру да се настане на Совралуку нису остварили па уморни од сељакања и лутања најзад заузимају Дугачку косу. На том пре њих празном простору данас има 9 кућа Ђорђевића. "

Аутор књиге "Братство" Момчило Тодосијевић такође помиње Ђорђевиће из Ступња. Тодосијевић казује да фамилије Ивановић, из Доњег Ступња, Тодосијевић, из Глободера, Томић из Лаћиследа, као и фамилије Васићи, Томићи, Ђорђевићи и Милосављевићи, из Горњег Ступња имају заједничког претка Ивановића, из Пљеваља, у Црној Гори. Пут од Пљеваља до ових села иде преко Копаоника и села Будиловина, Осреци, Јелакци и Луково. Записане су и драгоцености за нека друга проучавања, као на пример имена - Светолик, Богомир, Вујана, Богоје, Деспот и друга.

Чини се да је порекло ових Ђорђевића из околине Пљеваља, а да је раније презиме гласило Милосављевић, или Ивановић.

Ваља поменути да у околним селима има још Ђорђевића. Углавном воде порекло из Црне Горе, или Рашке.

На основу ових података може се претпоставити да су Ђорђевићи Ј2б М205 пореклом из околине Пљеваља, тј Старе Херцеговине. Наравно, потребно је још информација о овим Ђорђевићима, пре свега мислим на крсну славу.

Интересантно је да је хаплотип овог Ђорђевића идентичан Демићевом. Иако је мали број маркера, ипак и Ђорђевић има 385b=18 што је досад било карактеристично за крајишке Ј2б М205.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 600
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #22 послато: децембар 22, 2013, 06:35:12 поподне »
Синиша, да ли би се онда порекло Фуштића могло односити и на Брауновиће?
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5623
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #23 послато: децембар 22, 2013, 06:36:21 поподне »
Интересантно је да је хаплотип овог Ђорђевића идентичан Демићевом. Иако је мали број маркера, ипак и Ђорђевић има 385b=18 што је досад било карактеристично за крајишке Ј2б М205.

Цитирам Петра Демића, који је дуго истраживао порекло својих Демића Ј2б:

" На основу топонима и породичног предања може се закључити да су Демићи даљим поријеклом из Старе Херцеговине, тачније из околине Пљеваља. У селу Велике Крће постоји дио села који се назива Демићи. "

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3942
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #24 послато: децембар 22, 2013, 06:42:35 поподне »
Синиша, да ли би се онда порекло Фуштића могло односити и на Брауновиће?

Искрено да ти кажем не знам, нисам баш читао о Брауновићима, мада презиме заиста тако звучи.

Било је и код нас доста често име Брајан, али овај облик Браун јесте необичан.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 600
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #25 послато: децембар 22, 2013, 06:58:39 поподне »
Цитат
...нисам баш читао о Брауновићима, мада презиме заиста тако звучи.

Миљанићи о њима: Доња Морача (Колашин) 1251. и 1574.; поријеклом од Скадра (Албанија), од њих су из Вратина (Морача) дошли из Куча па Михаило оде у Сјеницу и отуда Михаиловић; из Куча у Спуж, Подгорицу; у Морачи и Скадру истородни су. Од њих су у Радулићима (Бихор); Лозна (Бијело Поље); Бистрица (Мојковац), потомци су Саса из Брскова (Мојковац); Толоши и Доња Горица (Подгорица). Има их и у другим подручјима.

Брауновиће и Фуштиће повезује Брсково и предање о саском пореклу:
Фуштић - подручје Мојковца (Брсково) потомци Саса, рудара у Брскову у 13. веку; Други су огранак Бошковића у околини Мојковца, досељеници са Кчева (Чева), Цетиње, старином из Грбља.

Први део приче је занимљив.
Икавац

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3942
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #26 послато: децембар 22, 2013, 07:09:15 поподне »
Миљанићи о њима: Доња Морача (Колашин) 1251. и 1574.; поријеклом од Скадра (Албанија), од њих су из Вратина (Морача) дошли из Куча па Михаило оде у Сјеницу и отуда Михаиловић; из Куча у Спуж, Подгорицу; у Морачи и Скадру истородни су. Од њих су у Радулићима (Бихор); Лозна (Бијело Поље); Бистрица (Мојковац), потомци су Саса из Брскова (Мојковац); Толоши и Доња Горица (Подгорица). Има их и у другим подручјима.

Брауновиће и Фуштиће повезује Брсково и предање о саском пореклу:
Фуштић - подручје Мојковца (Брсково) потомци Саса, рудара у Брскову у 13. веку; Други су огранак Бошковића у околини Мојковца, досељеници са Кчева (Чева), Цетиње, старином из Грбља.

Први део приче је занимљив.

Свакако, слична прича као и за Фуштиће. За Фуштиће цијелу причу појачава још и слава Мратиндан, не знам шта Брауновићи славе.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 600
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #27 послато: децембар 22, 2013, 07:25:07 поподне »
Цитат
...не знам шта Брауновићи славе.

Изгледа Аранђеловдан, а раније Никољдан.
http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/26-11-2010/Koreni/99432/-Mihajlovic-/print
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5623
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #28 послато: децембар 22, 2013, 08:12:19 поподне »
Видех сад у ДНК пројекту да Ђорђевићи славе Аранђеловдан и да су из Горњег Ступња.

Као што сам рекао, ти Ђорђевићи су пореклом од Ивановића из Пљеваља. У Горњем Ступњу има и Вукојевића, такође су пореклом из Пљеваља.

Постоји предање да су у Горњи Ступањ из околине Пљеваља дошла два брата, Вукоје и Иван, од којих воде порекло Вукојевићи и Ивановићи.

Занимљиво да Вукојевићи славе Ђурђевдан, славу која је иначе веома заступљена код родова Ј2б М205. Биће да су Ђорђевићи-Ивановићи узели славу села, или старинаца - Аранђеловдан.

(Милисав Лутовац, Жупа Александровачка)

Лутовац помиње да су огранци Вукојевића сви они родови о којима говори и Тодосијевић (Васићи, Томићи, Милосављевићи). Не знам зашто су изостављени Ђорђевићи, када све указује да је реч о истом роду.

Ван мреже Kyrios

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • В защиту науки
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #29 послато: децембар 22, 2013, 10:29:07 поподне »
И ја сам тако мислио у почетку, али кад сам мало детаљније погледао хаплотип ствари су ипак мало другачије. У Њемачкој постоји један доста јасан кластер I2a Dinaric Southa (презимена Хертел, Роедер, Хорн, Краус исл.) за који бих рекао да се давно одвојио и формирао у самој Њемачкој (не само да су међусобно блиски већ их одваја и карактеристичna мутација на маркеру 391=10). Не само да Фуштић посједује идентичну мутацију, већ му је и сам хаплотип од свих тестираних ДИН С најближи овим њемачким. Потпуно је иста ствар и са Текићем из Зворника који такође слави Мратиндан и за којег бих рекао да је директно повезан са Фуштићем.
Није искључена ни могућност да су Фуштићи сачували и старо њемачко презиме. Фуст, Фушт као презиме постоји у Њемачкој и етимологија му је од имена Фауст, као скраћени облик.

А одакле I2a Dinaric South код Немаца? Вероватно од Полапских Срба. Да ли је могуће да веза Фуштића са овим Немцима иде другим путем, да је један део његових предака отишао на Балкан, а други остао у Полабљу? Било би јако занимљиво ако би се могла израчунати старост њиховог најближег заједничког претка.

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3942
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #30 послато: децембар 23, 2013, 03:11:42 поподне »
А одакле I2a Dinaric South код Немаца? Вероватно од Полапских Срба. Да ли је могуће да веза Фуштића са овим Немцима иде другим путем, да је један део његових предака отишао на Балкан, а други остао у Полабљу? Било би јако занимљиво ако би се могла израчунати старост њиховог најближег заједничког претка.

I2a Динарик је прилично присутан код Нијемаца, чак и у дијеловима западне Њемачке, поготово у Баден- Витембергу. Сасвим је јасно да су то све потомци Словена, који су насељавали чак и изворишно подручје ријеке Мајне у Франконији и знатне области у источној Баварској. Дакле, без обзира што поменуте Фуштиће помињемо у контексту Саса, нема сумње да су они изворно словенског , могуће и српског поријекла. Од словенског насељавања Њемачке у 6. вијеку до миграције Саса у источну Европу у 12. вијеку прошло је више од 600 година, сасвим довољно времена да преци Фуштића буду германизовани и да, иако словенског поријекла, на просторе Србије дођу као Нијемци-Саси рудари. Иста је ствар са Текићима из Зворника.

Нажалост и Фуштић и Текић су тестирали само 17 односно 12 маркера, па неки сигуран прорачун времена до најближег заједничког претка са њемачком граном тешко може бити израчунат. Оно што стоји као евидентно јесте општа генетска блискост и подударност на карактеристичним маркерима. Кад би неко од њих тестирао бар 67 маркера, ствари би биле доста одређеније.

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 805
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #31 послато: децембар 29, 2013, 05:19:16 поподне »
Папуга, Бачинци, Сријем, СРБ - хаплогрупа R1a, Карпатско-русински кластер.
« Последња измена: мај 11, 2015, 09:22:09 поподне млађо »

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5623
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #32 послато: децембар 30, 2013, 10:35:31 поподне »
Папуга, Бачинци, Сријем, СРБ - хаплогрупа R1a, Карпатско-русински кластер.

http://www.poreklo.rs/2013/12/29/poreklo-prezimena-papuga/

:)

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 805
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #33 послато: јануар 01, 2014, 12:56:07 поподне »
Ивановић, Брањево, Зворник, РС - слава: Никољдан, хаплогрупа I1.
« Последња измена: мај 11, 2015, 09:22:23 поподне млађо »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 600
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #34 послато: јануар 01, 2014, 03:53:33 поподне »
Цитат
Ивановић, Брањево, Зворник, РС - слава: Никољдан, хаплогрупа I1.

Знаш ли нешто више о даљем пореклу? Може ли бити Z63?
« Последња измена: јануар 06, 2014, 08:50:38 поподне млађо »
Икавац

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 805
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #35 послато: јануар 01, 2014, 04:20:36 поподне »
Знаш ли нешто више о даљем пореклу? Може ли бити Z63?


Тестирани Ивановић је старином из Удружења, Невесиње...за сада на 12 маркера није могуће са сигурношћу утврдити којој грани I1 хаплогрупе припада, дубље анализе следе ;).
« Последња измена: јануар 06, 2014, 08:49:33 поподне млађо »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #36 послато: јануар 01, 2014, 06:02:28 поподне »
Ево шта каже Дедијер о Ивановићима из околине Невесиња.

Као најстарија породица у селу Дрежањ код Невесиња помињу се Ивковићи.
Према њиховој причи старином су из Тесалије, одакле су дошли за вријеме кнеза Часлава Клонимировића. Прво су пали на Бијелу Рудину, а у невесињски крај су дошли прије 200 година због зулума Ченгића са Загорја. Има их 26 кућа.
Има их на Бијелој Рудини (овдје се не памти одакле су се доселили, зна се да су били јако богати), у Удрежњу (зову се Ивановићи), у Биограду (зову се Фржовићи), под Буковицом, у Дабру, код Зворника (40 кућа).
Славе Никољдан.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 600
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #37 послато: јануар 01, 2014, 08:38:55 поподне »
Не знам колико је поуздана тврдња о досељавању у време Часлава Клонимировића. Међутим, ако су заиста дошли из Тесалије (Грчке уопште) онда се тај детаљ поклапа са једним тумачењем да су и Мацуре дошле из Грчке. Можда се ради о истом предању. У сваком случају, Визиготи су крајем 4. и на самом почетку 5. века започели походе из јужне Македоније (око Солуна и Вардара) преко динарских планина ка Италији.

Икавац

rvladar

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #38 послато: јануар 04, 2014, 12:03:25 поподне »
Имам податке са ДНК тестирања Genographic project (Национална географија) за:
Ранковић, Јаловик, слава Ђурђиц - R1a1 (M198)

Како функционишу ствари овде, да ли неком шаљем резултате (STR)?

Ван мреже Александар Невски

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 863
  • Спаси не, Господи, смрада содомскога
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #39 послато: јануар 04, 2014, 12:37:44 поподне »
Имам податке са ДНК тестирања Genographic project (Национална географија) за:
Ранковић, Јаловик, слава Ђурђиц - R1a1 (M198)

Како функционишу ствари овде, да ли неком шаљем резултате (STR)?

Гено 2 не испитуйе СТР податке, само СНП-ове. То што имаш йе найбоље да пошаљеш Синиши Йерковићу, да види може ли шта уписати у наш ДНК подухват.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"