Аутор Тема: Језичке зоне српског народа и генетика  (Прочитано 5576 пута)

Ван мреже Wolf Sagash

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1005
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #40 послато: јул 17, 2017, 04:04:38 поподне »
Само једна напомена. Источнохерцеговачки се дијели на хумски и рудински.


Ван мреже симо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 890
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #41 послато: јул 17, 2017, 08:25:12 поподне »
Пошто има веома мало тестираних за још неке крајишке говоре, као што су славонско-подравски, барањски, горскокотарски и жумберачки, нећу их посебно приказивати, али ћу их убацити у укупну статистику за Крајину.

У укупну статистику за Крајину улазе дакле сљедећи поддијалекти, који сви припадају источнохерцеговачко-крајишком дијалекту:

-врбаски
-западнобосански
-банијско-кордунски
-лички
-сјевернодалматински
-горскокотарски
-жумберачки
-славонско-подравски
-барањски

Ово српско становништво је у миграцијама 15. и 16. вијека населило подручја која су се налазила мање-више ван штокавских говора. Истовремено су стицајем околности остали на неки начин одвојени од остатка српске православне популације областима насељеним муслиманским и католичким становништвом.

Статистика обухвата укупно 376 тестираног појединца (нису укључени 23 анд ме резулатати). Такође избачени су сви они хаплотипови који су били плод планских испитивања. Ради се о прилично великом узорку, па мислим да и статистика има одређену вриједност у складу са тим.

Ово су резултати за крајишке Србе:

E-V13 13,30%
G2a 1,86%
I1 7,18%
I2a 35,90% (PH908 22,07%)
J1 2,39%
J2a 2,13%
J2b-M205 9,84%
J2b-M241 1,33%
N-P189.2 6,38%
R1a 16,75% (M458 7,18%)
R1b 2,66%

Као што се може видјети углавном се вриједности крећу у границама српског просјека. Хаплогрупе J2b-М205 N-P189.2 на неки начин "краду"  проценте хаплогрупама E-V13, G2a и R1b и то је једина посебност коју видим.
« Последња измена: јул 17, 2017, 08:30:08 поподне симо »

Ван мреже симо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 890
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #42 послато: јул 17, 2017, 08:30:51 поподне »
Само једна напомена. Источнохерцеговачки се дијели на хумски и рудински.

По Окукиној класификација то би већ били говори, ниво испод поддијалеката.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1005
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #43 послато: јул 18, 2017, 12:08:25 пре подне »
По Окукиној класификација то би већ били говори, ниво испод поддијалеката.
Шта знам брате Симо. Онда је конавоски и говор изван зидина Дубровника такође источнохерцеговачки.

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 227
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #44 послато: јул 18, 2017, 12:40:34 пре подне »
Шта знам брате Симо. Онда је конавоски и говор изван зидина Дубровника такође источнохерцеговачки.

Pa i jeste :D

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5916
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #45 послато: јул 18, 2017, 08:04:34 пре подне »
Пошто има веома мало тестираних за још неке крајишке говоре, као што су славонско-подравски, барањски, горскокотарски и жумберачки, нећу их посебно приказивати, али ћу их убацити у укупну статистику за Крајину.

У укупну статистику за Крајину улазе дакле сљедећи поддијалекти, који сви припадају источнохерцеговачко-крајишком дијалекту:

-врбаски
-западнобосански
-банијско-кордунски
-лички
-сјевернодалматински
-горскокотарски
-жумберачки
-славонско-подравски
-барањски

Ово српско становништво је у миграцијама 15. и 16. вијека населило подручја која су се налазила мање-више ван штокавских говора. Истовремено су стицајем околности остали на неки начин одвојени од остатка српске православне популације областима насељеним муслиманским и католичким становништвом.

Статистика обухвата укупно 376 тестираног појединца (нису укључени 23 анд ме резулатати). Такође избачени су сви они хаплотипови који су били плод планских испитивања. Ради се о прилично великом узорку, па мислим да и статистика има одређену вриједност у складу са тим.

Ово су резултати за крајишке Србе:

E-V13 13,30%
G2a 1,86%
I1 7,18%
I2a 35,90% (PH908 22,07%)
J1 2,39%
J2a 2,13%
J2b-M205 9,84%
J2b-M241 1,33%
N-P189.2 6,38%
R1a 16,75% (M458 7,18%)
R1b 2,66%

Као што се може видјети углавном се вриједности крећу у границама српског просјека. Хаплогрупе J2b-М205 N-P189.2 на неки начин "краду"  проценте хаплогрупама E-V13, G2a и R1b и то је једина посебност коју видим.

Свака част за преглед, Синиша. Видим да овде има и неких резултата који нису јавни, с обзиром да сам ја скупио неких 250 Крајишких Срба, али резултат је исти.

Хоћемо ли да радимо пресеке за источне области? У Црној Гори и Источној Босни већ има доста родова који су плански тестирани, тако да ће бити нешто теже извући реалну слику.

Ван мреже симо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 890
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #46 послато: јул 18, 2017, 08:29:43 пре подне »
Свака част за преглед, Синиша. Видим да овде има и неких резултата који нису јавни, с обзиром да сам ја скупио неких 250 Крајишких Срба, али резултат је исти.

Хоћемо ли да радимо пресеке за источне области? У Црној Гори и Источној Босни већ има доста родова који су плански тестирани, тако да ће бити нешто теже извући реалну слику.

Мислио сам да завршим са источнохерцеговачко-крајишким дијалектом. Остају источнобосански, југозападносрбијански, сјеверозападносрбијански, западноцрногорски и источнохерцеговачки.

Уколико можеш скупити податке уради неке од тих, урадићу и ја па ћемо упоредити. Ти колико видим користиш и 23 анд ме, па је добро због поређења.

Ван мреже симо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 890
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #47 послато: јул 18, 2017, 08:32:49 пре подне »
У Црној Гори и Источној Босни већ има доста родова који су плански тестирани, тако да ће бити нешто теже извући реалну слику.

Да, то је проблем, како наћи праву мјеру. Неки се морају избацити, али питање колико их избацити. не би смјели ни превише. Јер видим да рецимо Аврамијевштаци у Подрињу са стране Србије, чак и кад нису плански тестирани чине солидан проценат. Мислим д аје још већи проценат са стране Републике Српске.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5916
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #48 послато: јул 18, 2017, 10:46:31 пре подне »
У нашем пројекту нађох 76 људи са простора источнобосанског дијалекта (карта из првог поста). У ову групу су урачунати и наши људи који су пореклом из крајева нешто западније од Сарајева, као и неки са саме границе источнобосанског и средњебосанског, а који по особинама свакако више упадају у прву групу (пример Грбовића I1-P109 из Калесије).

R1a (40) = 52,63% (Z280>L1280 38,16%; Z280>YP4278 9,21)
I2a (16) = 21,05% (I2-PH908 14,47%)
I1 (7) = 9,21% (P109 6,58%)
E-V13 (4) = 5,26%
N2 (3) = 3,95%
J2a-M92 (2) = 2,63%
J2b-M205 (1) = 1,32%
J2b-M241 (1) = 1,32%
G2a-L497 (1) = 1,32%
J1 (1) = 1,32%

Резултати са 23andMe који нису урачунати у статистику:

I2a = 3
J2b-M205 = 2
E1b = 1
I1 = 1

Иако је проценат R1a нереално висок, приметне су неке разлике у односу на западне крајеве херцеговачко-крајишког дијалекта. Евидентно је да у Подрињу постоји јака херцеговачка струја досељеника. То се огледа кроз висок проценат R1a-YP4278, R1a-L1280, I1-P109, N2, итд. Већ смо помињали да ове две подгране R1a-Z280 нису присутне код Крајишких Срба.

Остаје да се види колики би био реалан проценат L1280. Вероватно негде око 5%, колико износи на оном истраживању за Тузлански кантон.

Ван мреже симо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 890
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #49 послато: јул 18, 2017, 11:28:08 пре подне »
У нашем пројекту нађох 76 људи са простора источнобосанског дијалекта (карта из првог поста).

Код мене их има око 119. Међутим, редукујући Аврамијевштаке и Шаренце, свео сам тај број на 100. Аврамијевштаке сам прво избацио све оне окји су из истих мјеста, исто и за  Шаренце и онда још одузимање за планско тестирање. Мислим да сам свео ниво и једних и других на реалну мјеру. Мислим да су Аврамијевштаци ипак заступљенији код Срба него код муслимана у тузланском крају, а поготово ако се посматра сва Источна Босна као цјелина, тј. проценат је свакако изнад 5%.

Оваква је ситуација за источнобосанки поддијалекат по мојој рачуници (n=100)

E-V13 11%
G2a 1%
I1 13%
I2a 30% (PH908 22%)
J1 1%
J2a M92 4%
J2b-M205 4%
J2b-M241 1%
N-P189.2 4%
R1a 30% (15% L1280, 5% YP4278, 4% M458)
R1b 1 %

R1a је ту у сваком случају виши од српског просјека, јер поред Аврамијевштака имамо и Шаренце,а и М458 је солидан, тако да мислим даје укупна сума око 30% за R1a реална.

Реална је и нешто виша I1 због јаке струје Дробњака практично пос вој источној Босни,а видимо и да је цуцко-пјешивачка Ј2а М92 такође солидна.

Е-V13 је нешто нижи што је у складу са општим стањем у запдним српским крајевима.

N-P189.2 и Ј2б-М205 стандардно присутни, с тим да је М205 универзалнија српска хаплогрупа од N-P189.2, јер се попут I2-PH908 налази у практично свим српским етнографским зонама.

R1b стандардно низак.

Иначе српско становништво источне Босне на запад допире негдје до Требаве и Озрена. Средња Босне која иначе нема висок проценат српског становништва је раздиона зона између врбаског и источнобосанског дијалекта. За разлику од становништва врбаске зоне, источнобосанско српско становништво је махом досељеничко из Источне Херцеговине и Црне Горе и то од 18. вијека па надаље. Вјероватно има и нешто старинаца, поготово у крајевима уз Дрину. Познато је да је преко пола становништва Гласинца и Романије дошло из Дробњака.
« Последња измена: јул 18, 2017, 11:29:40 пре подне симо »

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5916
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #50 послато: јул 18, 2017, 12:05:46 поподне »
Код мене их има око 119. Међутим, редукујући Аврамијевштаке и Шаренце, свео сам тај број на 100. Аврамијевштаке сам прво избацио све оне окји су из истих мјеста, исто и за  Шаренце и онда још одузимање за планско тестирање. Мислим да сам свео ниво и једних и других на реалну мјеру. Мислим да су Аврамијевштаци ипак заступљенији код Срба него код муслимана у тузланском крају, а поготово ако се посматра сва Источна Босна као цјелина, тј. проценат је свакако изнад 5%.

Оваква је ситуација за источнобосанки поддијалекат по мојој рачуници (n=100)

E-V13 11%
G2a 1%
I1 13%
I2a 30% (PH908 22%)
J1 1%
J2a M92 4%
J2b-M205 4%
J2b-M241 1%
N-P189.2 4%
R1a 30% (15% L1280, 5% YP4278, 4% M458)
R1b 1 %

R1a је ту у сваком случају виши од српског просјека, јер поред Аврамијевштака имамо и Шаренце,а и М458 је солидан, тако да мислим даје укупна сума око 30% за R1a реална.

Реална је и нешто виша I1 због јаке струје Дробњака практично пос вој источној Босни,а видимо и да је цуцко-пјешивачка Ј2а М92 такође солидна.

Е-V13 је нешто нижи што је у складу са општим стањем у запдним српским крајевима.

N-P189.2 и Ј2б-М205 стандардно присутни, с тим да је М205 универзалнија српска хаплогрупа од N-P189.2, јер се попут I2-PH908 налази у практично свим српским етнографским зонама.

R1b стандардно низак.

Иначе српско становништво источне Босне на запад допире негдје до Требаве и Озрена. Средња Босне која иначе нема висок проценат српског становништва је раздиона зона између врбаског и источнобосанског дијалекта. За разлику од становништва врбаске зоне, источнобосанско српско становништво је махом досељеничко из Источне Херцеговине и Црне Горе и то од 18. вијека па надаље. Вјероватно има и нешто старинаца, поготово у крајевима уз Дрину. Познато је да је преко пола становништва Гласинца и Романије дошло из Дробњака.

Мислим да је и 15% превише за L1280 с обзиром да се, осим код Аврамијевштака (који су највећим делом плански тестирани), не јавља уопште код Подринаца и генерално у источној Босни. У сваком случају занимљива и донекле очекивана слика источнобосанског дијалекта.

На оном великом узорку са Херцеговачког днк пројекта мислим не постоји ниједан L1280, па се поставља питање колико међу тим Подринцима који припадају овој подграни има исељеника из Херцеговине, а колико неке друге струје? Верујем ипак да су Херцеговци. Тамо у околини Мостара имамо L1280, а и сами Аврамијевштаци имају предање о Херцеговини.

Хаплогрупа I1 у складу са херцеговачким просеком, или чак нешто јача. И генерално слика источне Босне највише подсећа управо на слику Херцеговине, због исељеничке струје коју си поменуо.

Сада се назире и слика целокупног српског становништва у БиХ, која би на крају могла бити веома близу неког српског просека. Ипак, јасно је да се у одређеним областима становништво генетски прилично разликује. Посебно када би ушли у анализу по подгранама. Тако за Херцеговину и исток Босне можемо констатовати повишен проценат I2a, I1, R1a и J2a, а слабији E1b, у области врбаског дијалекта више E-V13, мање I1. У области западнобосанског дијалекта такође мање E-V13, али више R1a, и значајно више J2b1 и N2, итд.

I2a, осим у Херцеговини, не одудара пуно од српског просека (33-35%), тако је и на оном истраживању за БиХ Србе из 2005. (34.6%). Такође је приметно одсуство R1b. Две области у којима би ове хг могло бити нешто више код БиХ Срба, су вероватно Херцеговина и Босанска Крајина.
« Последња измена: јул 18, 2017, 05:07:30 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5916
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #51 послато: јул 18, 2017, 12:12:50 поподне »
Сада се назире и слика целокупног српског становништва у БиХ, која би на крају могла бити веома близу неког српског просека.

Заборавих да је остала да се уради још Херцеговина.

Уколико би узели у обзир узорак са ХДП, затим наш пројекат и мајско истраживање, узорак би прешао 130, што је више него довољно за једну тако ретко насељену област.

Ван мреже симо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 890
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #52 послато: јул 18, 2017, 01:29:45 поподне »
Источнохерцеговачки поддијалекат (n=160)

Прилично солидан узорак и квалитетан, јер нема плански тестираних породица, а чини ми се и прилично територијално добро распоређен.

Српско православно становништво источне Херцеговине углавном потиче од старинаца. У Херцеговину се слабо усељавало, а више исељавало. Једина струја која је досељавала у источну Херцеговину била је она из црногорске Херцеговине и даље из Зете ( уз породице које спомињу поријекло из старе Србије). Главнина кретања становништва је била унутрашња. Главнина становништва Херцеговина је према томе оно становништво које је ту живјело и у средњем вијеку.

Генетска структура становништва је сљедећа:

E-V13 13,75%
G2a 2,5%
I1 7,5%
I2a 45,63% (PH908 35,62%)
J1 3,12%
J2a-M92 3,12%
N-P189.2 3,12%
Q 0,6%
R1a 13,75% (YP4278 6,25%, M458 1,87%)
R1b 6,87%

Свакако виши проценат I2a од српског просјека, уз доминацију PH908.

E-V13 и R1a изједначени и нешто испод српског просјека. Од R1a грана доминира YP4278.

Примјетно одсуство J2b-M205. Очекивана заступљеност Ј1, Ј2а-М92 и N-P189.2.

Нешто виши проценти R1b и G2a него у осталим дијеловима Босне и Херцеговине.

I1 у границама српског просјека, очекивао сам и благо виши.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5916
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #53 послато: јул 18, 2017, 01:52:02 поподне »
E-V13 13,75%
G2a 2,5%
I1 7,5%
I2a 45,63% (PH908 35,62%)
J1 3,12%
J2a-M92 3,12%
N-P189.2 3,12%
Q 0,6%
R1a 13,75% (YP4278 6,25%, M458 1,87%)
R1b 6,87%

Колико ми се чини, ови резултати се потпуно поклапају са резултатима БиХ муслимана из оне студије из 2005. Тестирање је спроведено у Сарајеву, али вероватно међу тестиранима има и пуно оних који су херцеговачког порекла.

Ево тих резултата:

I2a = 42,9%
R1a = 15,5%
E1b = 13,1%
J2a-M67 = 4,8%
J2a = 2,4%
J2a-M92 = 1,2%
I1 = 4.8%
R1b = 3,6%
G2a = 3,6%
J2b-M241 = 2,4%
J2b-M205 = 1,2%
I2a1a = 2,4%
J1 = 2,4%

Једино мало одудара виши проценат Ј2a код муслимана и одсуство N2, за коју знамо да се ипак јавља на неким истраживањима за БиХ муслимане (Тузла 2017.).


« Последња измена: јул 18, 2017, 05:08:58 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5916
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #54 послато: јул 18, 2017, 09:11:23 поподне »
Простор западноцрногорског поддијалекта (узорак 78)

У овом делу ЦГ имамо неколико плански тестираних родова. У питању су Озринићи I2-PH908, Бањани/Пивљани N-P189.2 и Цуце/Пјешивци J2-M92. Убачени су сви, без филтрирања.

Морам да приметим да је ово генетки прилично једнолична, да не кажем "досадна" област. Много је већа разноврсност хаплогрупа на истоку Црне Горе где, осим већег шаренила, постоје и неке ретке подгране попут Q1b, I2-M223, затим разне гране R1b, итд.

I2a Динарик = 37,18% (I2-PH908 = 29,49%)
E-V13 = 12,82%
N-P189.2 = 12,82%
J2b-M205 = 11,54%
I1 = 10,26% (P109 = 8,97%)
R1a = 7,69% (M458 = 3,85%)
J2a-M92 = 6,41%
J2b-M241 = 1,28%

Иако су неке хаплогрупе заступљене јаче због планског тестирања, рекло би се да у овој области има прилично I2a. Убедљиво доминира I2-PH908.

E-V13 је на истом нивоу као и у Херцеговини (узорак 160).

N-189.2 и J2b-M205 се, готово без изузетка, само и појављају у овом делу Црне Горе.

Малтене сва I1 одлази на подграну I-P109.

R1a прилично слабо заступљена. Делује да би је у области зетско-рашког поддијалекта могло бити нешто више.

Чекамо да Синиша направи пресек за овај крај, па да упоредимо. Ипак има увид у све резултате, па ће и узорак бити већи.


Ван мреже симо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 890
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #55 послато: јул 18, 2017, 09:27:31 поподне »
Западноцрногорски поддијалекат (n=109)

Сјеверна и западна граница овог поддијалекта је државна граница Црне Горе. Источна граница, према зетским поддијалектима, је од Рисна, Грахова, Никшића и Никшићке жупе, Роваца, Мораче, Колашина, Мојковца, Вранеша. Све набројане области улазе у овај поддијалекат. И наравно још и Пљевља, Потарје, Ускоци, Дробњак, Шаранци, Пива, Голија, Рудине, бањани, Вилуси. Становништво је, слично као и у источној Херцеговини веома старо и практично чини једну популацију са становништвом Источне Херцеговине (све је то Стара Херцеговина). Практично није било усељавања,а за разлику од источне Херцеговине, овдје су се очувале старе племенске групе.

Оваква је генетска ситуација:

E-V13 11,01%
G2a-M406 1,83%
I1 13,76%
I2a 34,86% (PH908 24,77%)
J2a-M92 2,75%
J2b-M205 8,25%
J2b-M241 1,8%
N-P189.2 10,09%
Q 0,9%
R1a 10,09% (M458 5,5%)
R1b-U152 4,59%

Стање доста подсјећа на Крајину, па би се могло претпоставити да крајишко становништво највећим дијелом потиче управо из ове зоне. I2a је у границама српског просјека, али је значајно нижи него у источној херцеговини. Узрок томе је раст хаплогрупа J2b-M205, N-P189.2 и I1, које овдје достижу и крајишке просјеке,а хаплогрупа N-P189.2 има и свој максимум.

Занимљиво је да је G2a присутна само кроз грану М406 из Мораче, баш као и R1b-U152 Морачана Богићеваца. Опет можемо рећи да су ове двије хаплогрупе доста ниске.

Е-V13 и R1a су чак ниже и од источнохерцеговачког просјека, а да не говоримо о српском просјеку. Ово (низак Е-V13)  западноцрногорски поддијалекат ставља у велик контраст према зетским говорима.

Код R1a доминира М458.

Ј2а-М92 очекивано присутан у одређеном проценту.

Ван мреже симо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 890
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #56 послато: јул 18, 2017, 09:29:03 поподне »
Простор западноцрногорског поддијалекта (узорак 78)

У овом делу ЦГ имамо неколико плански тестираних родова. У питању су Озринићи I2-PH908, Бањани/Пивљани N-P189.2 и Цуце/Пјешивци J2-M92. Убачени су сви, без филтрирања.

Морам да приметим да је ово генетки прилично једнолична, да не кажем "досадна" област. Много је већа разноврсност хаплогрупа на истоку Црне Горе где, осим већег шаренила, постоје и неке ретке подгране попут Q1b, I2-M223, затим разне гране R1b, итд.

I2a Динарик = 37,18% (I2-PH908 = 29,49%)
E-V13 = 12,82%
N-P189.2 = 12,82%
J2b-M205 = 11,54%
I1 = 10,26% (P109 = 8,97%)
R1a = 7,69% (M458 = 3,85%)
J2a-M92 = 6,41%
J2b-M241 = 1,28%

Иако су неке хаплогрупе заступљене јаче због планског тестирања, рекло би се да у овој области има прилично I2a. Убедљиво доминира I2-PH908.

E-V13 је на истом нивоу као и у Херцеговини (узорак 160).

N-189.2 и J2b-M205 се, готово без изузетка, само и појављају у овом делу Црне Горе.

Малтене сва I1 одлази на подграну I-P109.

R1a прилично слабо заступљена. Делује да би је у области зетско-рашког поддијалекта могло бити нешто више.

Чекамо да Синиша направи пресек за овај крај, па да упоредимо. Ипак има увид у све резултате, па ће и узорак бити већи.

Буквално смо у исто вријеме правили пресјеке. Сад видим, то је ту негдје. Избаци само Цуце и Пјешивце, они не спадају у овај поддијалекат.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5916
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #57 послато: јул 18, 2017, 09:42:49 поподне »
Буквално смо у исто вријеме правили пресјеке. Сад видим, то је ту негдје. Избаци само Цуце и Пјешивце, они не спадају у овај поддијалекат.

Убацих ове из Кривошија и двојицу/тројицу из Никшића. Заборавио сам ове Морачане R1b, који делом улазе у западноцрногорски поддијалект. Видим да на већем узорку R1a добацује до 10%. На овом узорку који имам није толико.

У сваком случају, мислим да ће слика источне ЦГ бити драстично другачија. Те разлике ће се огледати пре свега у знатно јачем проценту E-V13 и R1b, а осетно мањем N-P189.2, I1 и J2b-M205.

Ван мреже симо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 890
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #58 послато: јул 19, 2017, 09:46:47 пре подне »
Југозападносрбијански поддијалект (n=215)

Ово је један од два поддијалекта источнохерцеговачко-крајишког дијалекта у Србији (други је сјеверозападносрбијански, од Бајине баште до Лознице, уз Дрину, практично некадашња Соколска нахија). Југозападне границе овог поддијалекта су границе Србије према Републици Српској и Црној Гори. На истоку се граничи са зетско-рашким говорима на простору Сјенице, са косовско-ресавским на подручју Краљева и развођа Моравице и Ибра. Граница према сјеверу је нешто флуиднија, али  се протеже планинским вијенцем сјеверно од западне Мораве код Чачка и ваљевским планинама. Прелаз према новоштокавским говорима шумадијско-војвођанског поддијалекта:рудничком и колубарском као и сјеверозапдносрбијанском (источнохерцеговачко-крајишког дијалекта) није тако оштра. Осим тога оригинални ијекавски говор овог поддијалекта је потиснут, тако да су самим тим смањене и разлике са сусједним шумадијско-војвођанским говорима новоштокавске акцентуације у којима такође доминира становништво динарског поријекла.

Само ова област је претрпила велике миграционе таласе старохерцеговачког становништва. У источним дијеловима области (Моравици) примјетан је и благи утицај зетске струје.

Генетска ситуација је сљедећа:

E-V13 8,84%
G2a 2,79%
I1 18,14%
I2a 40% (PH908 31,63%)
J1 0,9%
J2a 3,72%
J2b-M205 4,19%
J2b-M241 0,9%
N-P189.2 2,33%
R1a 10,6 % (M458 3,26%)
R1b 6,98% (BY611 4,19%)

Као што се може видјети, југозападносрбијански  изгледа као мјешавина источнохерцеговачке и западноцрногорске зоне. Изразито висок I1 (максималан заправо) га веже за западноцрногорски, а ниже вриједности J2b-M205 и N-P189.2 и више вриједности I2a га вежу за источнохерцеговачки. У односу на ова два, југозападносрбијански има и специфичност кроз веће присуство R1b и то углавном гране BY611 што може да се објасни зетским утицајима. Висок I1 није само посљедица тестирања Пријепоља , јер га има распоређеног и у другим крајевима ове зоне, као ни само I1-P109, јер су присутне и друге варијанте I1.

Е-V13 је прилично низак, а и R1a је испод српског просјека.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5916
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #59 послато: јул 19, 2017, 11:38:27 пре подне »
Да мало скренемо са источнохерцеговачког-крајишког на српски исток

III  СРЕДЊЕШТОКАВСКИ

8.   ПРИЗРЕНСКО-ЈУЖНОМОРАВСКИ (n=47)

a.   Призренско-ђаковички
b.   Гњиланско-врањски
c.   Лесковачко-алексиначки

Покушао сам да сакупим све тестиране из ове зоне. Укупно их има 47 (могуће да ће Синишин узорак бити већи)

Границе овог поддијалекта су добро познате. На западу и северу то је област косовско-ресавског поддијалекта, на истоку сврљишко-заплањског, док је јужна граница државна граница са Македонијом. Вероватно овај подијалект негде и прелази северну границу Македоније.

Овај крај у последњих неколико стотина година доживљава огромне демографске промене. Српско становништво се константно исељава.

На овом узорку постоје две, три породице које су досељене из Црне Горе. У питању су родови I2-CTS10228 и R1b-BY611. Остатак припада управо тој јужноморавској струји, коју у великој мери чине староседеоци и досељеници из околних крајева.

I2a (16) = 34,04 (PH908 = 23,40%)
E-V13 (9) = 19,15%
R1a (6) = 12,77% (M458 = 6,38%)
R1b (6) =  12,77% (U106 = 2,13%; BY611 = 6,38%)
I2-M223 (3) = 6,38%
J2b-M205 (2) = 4,26%
I1-P109 (1) = 2,13%
I1-Z63 (1) = 2,13%
G2a-M406 (1) = 2,13%
J1 (1) = 2,13%
N1c (1) = 2,13%

Узорак није велики, али  и овом крају постоје неке специфичности.

- I2a је у границама српског просека, а очекивано предњачи подграна I2-PH908
- E-V13 бележи добар проценат, као уосталом и увек на југу/југоистоку
- хаплогрупа R1a је за сада испод српског просека. Вероватно последица горепоменутих демографских промена
- приметан је скок R1b, код које постоји и велика разноврсност
- веома висок проценат хаплогрупе I2-M223 за наше прилике. Већ смо помињали да на Балкану ова хаплогрупа гравитира ка југу
- J2b-M205 је у границама српског просека. Уз Крајину и север Црне Горе, ово је област где се M205 редовно појављује
- I1 је испод српског просека. Један од разлога је свакако то што струја из Дробњака/Старе Херцеговине овде није била присутна у већем броју, а тамо је извориште најзаступљеније подгране I1 код нас (P109)
- G2a постоји, али је за очекивати да ће бити јача ка Шоплуку. На простору косовскоресавског дијалекта такође бележи висок проценат.
- J1 и N1c нису превише заступљене на овим просторимаа, па њихово присуство у овој области може бити интересантно. Посебно N1c.


Узорак за предстојеће истраживање југа Србије углавном долази из ових крајева, па ће бити занимљиво упоредити резултате.

Извор:
- Српски днк пројекат
- мајско истраживање

« Последња измена: јул 19, 2017, 12:04:36 поподне Небојша »