Аутор Тема: Свети Врачи и I2a Динарик Север  (Прочитано 1598 пута)

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
Свети Врачи и I2a Динарик Север
« послато: април 14, 2017, 02:08:02 поподне »
У дискусији на тему Списак тестираних сам као једну од веза између између Пророковића (Залажана) и Ковачана навео заједничку крсну славу – Свете Враче.

Пошто су неки корисници наизменично почели да наводе и друге родове који славе Св. Враче, мисим да је упутно да се дискусија настави у оквиру посебне теме с обзиром да би, као ретка слава која се слави у нашем народу, могла да буде потенцијални показатељ родбинских веза међу носиоцима, тим пре што сам у својим истраживањима уочио један својеврстан образац дистрибуције по крајевима које насељава српски народ.

Према резултатима до сада тестираних у оквиру српског ДНК пројекта, већ се назире један тренд. Сви тестирани родови, осим Тинтора из Крајине, припадају I2 Динарик Север, те би преглед распрострањености и дистрибуције родова који славе Св. Враче, могао потенцијално да укаже на дистрибуцију односно, кретање представника ове халоплогрупе.

Прегледом до сада објављене литературе, јасно се уочавају неке групе носиоца односно, родова који славе ову славу те се према њој може пратити кретање фамилија односно, ужих родова који су се кроз један дужи период одвојили од својих основних родова.

Оно што бих посебно издвојио јесу два необјављена рукопис Радослава Павловића – Ковачани и Свети Врачи, који се чувају у Етнографској збирци САНУ а који се у много чему надопуњују.

Увидом у преписку (такође необјављену) између Павловића и Боривоја Дробњаковића, тадашњег директора Етнографског музеја, очигледно је да је било планирано објављивање ових рукописа. На жалост, то се није догодило. Самим тим, ова два рукописа остају без јасног контекста односно, везе са остатком истраживачког рада Радослава Павловића.

С обзиром да је Павловић највећи део свог рада посветио истраживању рашко-ибарске односно, копаоничке области, као и потомцима саских рудара – Кулиза, усуђујем се претпоставити да је због концентрације родова који спадају у Ковачане, као и родова који славе Св. Враче, управо у овим у областима, испитивао њихову вези са старим српским рударством.

У наставку ћу ископирати странице оба рукописа а затим навести резултате до којих сам дошао о родовима који славе Св. Враче.   


Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
Одг: Свети Врачи и I2a Динарик Север
« Одговор #1 послато: април 14, 2017, 02:49:46 поподне »
У дискусији на тему Списак тестираних сам као једну од веза између између Пророковића (Залажана) и Ковачана навео заједничку крсну славу – Свете Враче.

Пошто су неки корисници наизменично почели да наводе и друге родове који славе Св. Враче, мисим да је упутно да се дискусија настави у оквиру посебне теме с обзиром да би, као ретка слава која се слави у нашем народу, могла да буде потенцијални показатељ родбинских веза међу носиоцима, тим пре што сам у својим истраживањима уочио један својеврстан образац дистрибуције по крајевима које насељава српски народ.

Према резултатима до сада тестираних у оквиру српског ДНК пројекта, већ се назире један тренд. Сви тестирани родови, осим Тинтора из Крајине, припадају I2 Динарик Север, те би преглед распрострањености и дистрибуције родова који славе Св. Враче, могао потенцијално да укаже на дистрибуцију односно, кретање представника ове халоплогрупе.

Прегледом до сада објављене литературе, јасно се уочавају неке групе носиоца односно, родова који славе ову славу те се према њој може пратити кретање фамилија односно, ужих родова који су се кроз један дужи период одвојили од својих основних родова.

Оно што бих посебно издвојио јесу два необјављена рукопис Радослава Павловића – Ковачани и Свети Врачи, који се чувају у Етнографској збирци САНУ а који се у много чему надопуњују.

Увидом у преписку (такође необјављену) између Павловића и Боривоја Дробњаковића, тадашњег директора Етнографског музеја, очигледно је да је било планирано објављивање ових рукописа. На жалост, то се није догодило. Самим тим, ова два рукописа остају без јасног контекста односно, везе са остатком истраживачког рада Радослава Павловића.

С обзиром да је Павловић највећи део свог рада посветио истраживању рашко-ибарске односно, копаоничке области, као и потомцима саских рудара – Кулиза, усуђујем се претпоставити да је због концентрације родова који спадају у Ковачане, као и родова који славе Св. Враче, управо у овим у областима, испитивао њихову вези са старим српским рударством.

У наставку ћу ископирати странице оба рукописа а затим навести резултате до којих сам дошао о родовима који славе Св. Враче.

На жалост, из неког разлога не могу да окачим поменуте странице. Уместо тога, у наствку следи прекуцани текст рукописа " Ковачани"

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
Одг: Свети Врачи и I2a Динарик Север
« Одговор #2 послато: април 14, 2017, 02:51:29 поподне »
„ Ковачани – Св. Врачи 1. нов(ембра) по ст(аром) и 1. јула по ст(аром). Раније славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Најдаљом старином из Куча припадају „старим“, осталим Кучима. Славили су племенску славу Куча – Св. Николу 6. дец(ембра) по ст (аром).
Поред бројних обичних презимена, носи заједничко презиме Ковачани по селу КОвачици на Косову.  По Атанс(ију) Урошевићу, испитивачу косовских насеља и порекла њиховог становништва Арбанаси Бајгора (презиме по селу Бајгори на Копаонику) прелазе из Бајгоре у суседно косовско село Ковачицу, одакле до краја 19. века потискоше све заостале Србе.

Урошевић је забележио Ковачане на Косову у селу Бабином Мосту. Тамо су Савићи 3 куће.

У селу Бањској код Вучитрна су Пантићи или Ковачани 4 куће. Овде су прешли из Сливовице и од Пантића.
Ковачани 4 куће у селу Бивољаку су дошли из Ковачице 1830. године. Даљим пореклом су из Црне Горе.
Ковачани 1 кућа у селу Врници су прешли из Сливовице 1908. године.
Ковачани 11 кућа у селу Главотини су дошли из Ковачице око 1830. године. Даљом су старином из Црне Горе.
Ковачани 4 куће у селу Племетини су прешли из Ковачице око 1840. године.
Ковачани 9 кућа у селу Сибовцу су прешли из Ковачице око 1860. године.
У селу Сливовици на падини Копаоника Ковачани: Пантићи, Лазићи и Мићолци 16 кућа из црногорског Колашина доселили су се у 18. веку у копаоничко село Ржану, одатле се спустили у Качандол а  око 1820. године у садашње место. Око 1895. године 2 куће Ковачана одселиле су се у Топлицу (село Марковиће).
Антићи 1 кућа у Црвеној Водици. Старији Антићи пређли су из Ковачице у време доласка мухаџира (после рата 1877-1878.) у село Точане (у Косаници) а отуд је овај Антић као колонист дошао у данашње место.
Ковачани 6 кућа у косовском засеоку Јанина Вода су једини становници у засеоку.

Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези 15 кућа Св. Врачеви у Вучитрну и 1 кућа у Недаковцу (код Вучитрна), старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 куча Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику.

Напомена: уз потписе бучитрнских грађана Алемпија Калића, Јарге Ћамиловића и Милете Парлића, Турци судише на 101 годину робије  „у гвожђу“ проту Данила, оца Живка Фртунића. Прота је одлежао 11 година робије у Солуну, Смирни и на острву Родосу. Лично ми је саопштио Живко Фртунић.“


„Вилимоновићи Кадићи 10 кућа у Лешку (копаоничко подручје слива горњег Ибра). 10 кућа Св. Врачи. По породичној традицији, у Ковачици су живела три рођена брата. Један брат је остао у селу и оставио потомство. Други брат се одселио у Метохију и тамо се настанио у неком селу у околини Пећи, а трећи брат је дошао у Лешак и настанио се на месту које се по досељенику „Ковачану“ прозва Ковачевац.
Од Ковачана из Лешка су и Лештани 1 кућа у Пискањи, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.
Вучковићи и Ђорђевићи 4 куће, си један род са горњима. Живе у Јарињу у копаоничком подручју слива Ибра.

Из Сливовице од Ковачана су Апостоловићи1 кућа у Слатини код Вучитрна и Танасковићи 1 кућа у Вучитрну.

Ковачани: Станковићи и Филиповићи 3 куће у лапском селу именом Перане (код Подујева) су дошли из Горњег Точана после Балканских ратова 1912-1913.

Пантићи 3 и Јовићићи 3, свега 6 кућа у Трећаку (Јошје) код Блажева на Копаонику дошли су из Ковачице после рата 1877-78.

Остраћани или Ђорђевићи 5 кућа у Влајковцима код Бруса. Овамо се доселио прадед из Остраћа, засеока у копаоничком подручју сливу Ибра. Најдаљу старину знају у Ковачици. Из Влајковаца од Остраћана – Ђорђевића су Ђорђевићи у Брусу 4 куће, слава Свети Врачеви.

Милованкићи 5 кућа у Батотама дошли из Ковачице одмах после рата 1877-78.

Радмановићи 9 кућа у зас(еоку) Дубаца именом Ковиоце и од њих 1 кућа у Брусу. Дошли су из Радманова на Копаонику.

Ковачани око 60 кућа у Косаници, село Доње Точане су дошли из Ковачице.
Исељеници из Точана су Точанци: 1 кућа у Доњем Кориљу под Звечаном и у Београду, Точанци – Илићи 5 кућа у Куршумлији.

Мијаиловићи Жиже 4 куће у Бозољину код Блажева били су избегли у Карађорђево време у Лепенац. Даљим су пореклом из Жигоља (Лешак), отуд им надимак Жиже. У Жигоље су дошли из Сливовице на Косову док су старином из Ковачице – Ковачани“

Радослав Љ. Павловић, у необјављеном рукопису, под називом „Ковачани“, који се чува у Етнографској збирци у Архиву Српске академије Наука и Уметности (сигнатура: Е-476-VII-A-27)

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
Одг: Свети Врачи и I2a Динарик Север
« Одговор #3 послато: април 14, 2017, 02:55:06 поподне »
Рукопис о Св. Врачима ћу накнадно прекуцати и објавити.

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
ВРАТНИЦЕ
« Одговор #4 послато: април 14, 2017, 07:41:03 поподне »
Назвао сам их по братству Вратница из Љешанске Нахије од којих се чини да сви потичу.

Вратница, Захаћ, Пећ, Старином из Љешкопоља одакле су се доселили 1933. године

Дамбарићи, Толоши, Подгорица, Потичу од претка из Љешанске нахије (Станисељићи) од старог братства Вратнице. Даљом старином су из Бајица.

Лађићи, Понари, Подгорица, Огранак братства Вратница из Толоша

Лађићи, Толоши, Подгорица, Потичу од претка из Љешанске нахије (Станисељићи) од старог братства Вратнице. Даљом старином су из Бајица.

Нешковићи, Махала, Подгорица, Огранак братства Вратница из Толоша

Нешковићи, Толоши, Подгорица, Потичу од претка из Љешанске нахије (Станисељићи) од старог братства Вратнице. Даљом старином су из Бајица.

Пејовићи, Лужани, Подгорица, Од Пејовића из Љешанске нахије (Ораси)

Поповићи, Понари, Подгорица, Старином из Љешанске нахије (Станисељићи)

Прчанићи, Толоши, Подгорица, Потичу од претка из Љешанске нахије (Станисељићи) од старог братства Вратнице. Даљом старином су из Бајица.

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
ДОМАНОВИЋИ
« Одговор #5 послато: април 14, 2017, 07:45:08 поподне »
Скуп родова који су насељени по Копаонику за а који воде порекло од Домановића из околине Стоца из Херцеговине.

Весићи, Мачковац, Брус, Називају се „Домановићи“ Истој фамилији припрадају Стевановићи, Перићи, Весићи и Томићи. Свих заједно 8 кућа. У општем кретању народа током 17 века, преци ових фамилија се селе из села Домановића код Стоца (Херцеговина). Домановићи са разним презименима и Врачевци, сви крвни сродници су у суседној Великој Грабовници и Жерађу (Брус).

Весићи, Крива Река, Брус, Један су род са Весићима у Мачковцу.
 
Даниловићи, Велика Грабовница, Брус, Исти род су Синђелићи, Станићи, Ђурковићи, Ђурђевићи, Даниловићи. Свих заједно 28 кућа. Домановића код Стоца (Херцеговина) и исти су род са врачевцима у Кривој Реци (Брус) на Копаонику.

Ђурђевићи, Велика Грабовница, Брус
 
Перићи, Мачковац, Брус, Називају се „Домановићи“ Истој фамилији припрадају Стевановићи, Перићи, Весићи и Томићи. Свих заједно 8 кућа. У општем кретању народа током 17 века, преци ових фамилија се селе из села Домановића код Стоца (Херцеговина). Домановићи са разним презименима и Врачевци, сви крвни сродници су у суседној Великој Грабовници и Жерађу (Брус).

Перићи, Крива Река, Брус. Исто род као у Мачковцу.
 
Синђелићи, Велика Грабовница, Брус, Исти род су Синђелићи, Станићи, Ђурковићи, Ђурђевићи, Даниловићи. Свих заједно 28 кућа. Домановића код Стоца (Херцеговина) и исти су род са врачевцима у Кривој Реци (Брус) на Копаонику.

Станићи, Велика Грабовница, Брус, Исти род су Синђелићи, Станићи, Ђурковићи, Ђурђевићи, Даниловићи. Свих заједно 28 кућа. Домановића код Стоца (Херцеговина) и исти су род са врачевцима у Кривој Реци (Брус) на Копаонику.

Стевановићи, Мачковац, Брус,  Називају се „Домановићи“ Истој фамилији припрадају Стевановићи, Перићи, Весићи и Томићи. Свих заједно 8 кућа. У општем кретању народа током 17 века, преци ових фамилија се селе из села Домановића код Стоца (Херцеговина). Домановићи са разним презименима и Врачевци, сви крвни сродници су у суседној Великој Грабовници и Жерађу (Брус).

Стевановићи, Крива Река, Брус, Исти род као у Мачковцу.
 
Тодоровићи, Жерађе, Рашка, Зову се још и „Премети“ или „Преметарци“. Досељени из Пискања (Рашка) засеока Прибој а тамо су досељени из Криве Реке (Брус) засеока Мачковац од Домановића. Род са Тодоровићима у Пискањи (засеок Прибој)

Тодоровићи, Пискање, Рашка,1 кућа, Исти род као у Жерађу

Томићи, Мачковац, Брус, Називају се „Домановићи“ Истој фамилији припрадају Стевановићи, Перићи, Весићи и Томићи. Свих заједно 8 кућа. У општем кретању народа током 17 века, преци ових фамилија се селе из села Домановића код Стоца (Херцеговина). Домановићи са разним презименима и Врачевци, сви крвни сродници су у суседној Великој Грабовници и Жерађу (Брус).

Томићи, Крива Река, Брус, Исти род као у Мачковцу.

НиколаВук је навео још и:

Домановиће у чачанском и драгачевском крају који прослављају св. Враче. По предању, у села Лисице, Прилипац и Соколиће су дошли од Сјенице, негде током 18. века.

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
ЕРДОГЛИЈЕ
« Одговор #6 послато: април 14, 2017, 08:02:38 поподне »
Није ми најјасније да ли изворно потичу из Лозна (студеница) или Врачева (Горњи Ибар).

Велимировићи, Заклопача, Краљево, Заједно са Ердоглијама 4 куће. Род са Ердоглијама у Вукушици и Отроцима

Вукомановићи, Отроци, Врњачка Бања, Називају се Ердоглије (Станићи и Вукомановићи). Досељени у 18. веку. Свих заједно 11 кућа. Род су са Ердоглијама у Рудњаку и Матаругама.

Ердоглије, Врба, Краљево, 1 кућа, Род са Ердоглијама у Вукушици.

Ердоглије, Заклопача, Краљево, Заједно са Велимировићима 4 куће. Род са Ердоглијама у Вукушици и Отроцима

Ердоглије, Вранеши, Врњачка Бања, 1 кућа, Род са Ердоглијама у у Вукушици.

Ердоглије, Краљево, Краљево, Досељени из Крушевице

Ердоглије, Рудњак, Краљево, 1 кућа, Доселили се из Лозна у студеничком срезу, дошао на мираз у Танасковиће.

Ердоглије, Матаруге, Краљево, 3 куће, Род са Ердоглијама у Рудњаку.

Ердоглије, Крушевица, Краљево, 2 куће, Род са Ердоглијама у Рудњаку и Матаругама.

Ердоглије, Вранеши, Врњачка Бања, 7 куће, Род са Ердоглијама у Отроцима.

Млађовићи, Биниће, Рашка, 2 куће, Називају се „Ердоглије“. Доселили се из Тадења (срез студенички)

Станићи, Отроци, Врњачка Бања, Називају се Ердоглије (Станићи и Вукомановићи). Досељени у 18. веку. Свих заједно 11 кућа. Род су са Ердоглијама у Рудњаку и Матаругама.

Томовићи, Готовац, Краљево, 2 куће, Досељени из Врачева у дежевском округу. Род су са Ердоглијама у Рудњаку.

Ван мреже vojinenad

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1785
Одг: ВРАТНИЦЕ
« Одговор #7 послато: април 14, 2017, 08:09:23 поподне »
Пејовићи, Лужани, Подгорица, Од Пејовића из Љешанске нахије (Ораси)
Пејовићи из Ораха у Љешанској нахији су пореклом од Озринића (I2-PH908), имамо једног тестираног и убаченог у табелу Српског ДНК пројекта (р.бр. 739).

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
ЗАЛАЖАНИ - ЊЕГУШИ
« Одговор #8 послато: април 14, 2017, 08:21:18 поподне »
Братичевићи, Вељи Залаз, Његуши, 4 кућа, Хрсовићи. Сви становници Вељег Залаза су старинци, славили Спасовдан као крсну славу а Свете Врачеве као преславу па обрнули и сада сви славе Свете Врачеве. Сви су постали од три брата - Хрса, Друга и Гача. Исељени у Србију, Прчању и Конавлима (латини).

Вукчевићи, Вељи Залаз, Његуши,5 кућа, Хрсовићи. Исељени у Београду, Доброти, Будви и Прчању. По Накићеновићу, Ивановићи и Клачевићи у Боки (Доброта) су од Вукчевића.

Глушице, Огранак братства Пророковића из Вељег Залаза који се прво иселио у Комане, затим у Луково код Никшића.

Данчуловићи, Вељи Залаз, Његуши,2 куће, Гачовићи. Исељених у Прчању.

Ђуровићи, Вељи Залаз, Његуши, 10 кућа, Друговићи.

Ивановићи, Доброта, Котор, Досељени из Црне Горе у XVI веку

Јаношевићи, Доброта, Котор, Изумрли са последњим мушшким потомком - Трипом Јаношевићем 1878. Године. Стари поморско братство које је између 18 и 19. века дало 36 помораца од којих 17 капетана, једног поручника и 18 морнара. Петар Јанов је рођен 1632. Године у Доброти. Имао је синове Божа, Ђура, Ника и Илију. Сахрањен на гробљу Свих Светих ( у народу: Светих Врачева)

Капетановићи, Вељи Залаз, Његуши, 5 кућа, Гачовићи. Исељених у Кавачу (Бока).

Клачевићи, Доброта, Котор, Досељени из Црне Горе у XVI веку

Луковци, Старче, Колашин. Огранак братства Пророковића из Вељег Залаза који се прво иселио у Комане, затим у Луково код Никшића а затим у Старче почетком 18 века.

Луковци, Сировац, Ускоци, Огранак Луковаца из Старча. Одсељени почетком 19 века.

Лукреције, Вељи Залаз, Његуши, 2 куће, Гачовићи. Исељених у Бијелој, Доброти и Долу у Пјешивцима. Шеровићи у Бијелој и Перасту (Бока) су од Лукреција.

Милошевић, Котор, Котор, Досељени из Доброте (Котор)

Милошевић, Шпиљари, Котор. Досељени из Залаза (Његуши)

Милошевић, Доброта, Котор, Досељени из Залаза (Његуши)

Николићи, Вељи Залаз, Његуши, 12 кућа, Друговићи. Исељени у Србију, Прчању и Конавлима (латини).

Падалице, Вељи Залаз, Његуши, 1 кућа, Гачовићи. Исељених у Прчању (Бока).

Пољак – Петровић, Шкаљаре, Котор, Досељени из Његуша (Катунска нахија)

Пророковићи, Вељи Залаз, Његуши, 4 кућа, Гачовићи. Исељених у Београду, Невесињу и Доброти где се зову Милошевићи.

Шеровић, Бијела, Херцег Нови, Досељени из Залаза (Његуши). Први дошао Мијо Шеровић. Раније се звали Лукреције.

Шеровић, Пераст, Котор, Досељени из Залаза (Његуши) у XVIII веку.

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
КОВАЧАНИ
« Одговор #9 послато: април 14, 2017, 08:26:27 поподне »
Анђелковићи (Св.Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Милета са сином и унуцима Анђелком и Миленком. Од Миленка су Миленковићи.Око 60 кућа у Косаници, село Доње Точане су дошли из Ковачице.

Антићи (Св.Врачи) Доње Точане , Куршумлија. Ковачани. Из Ковачице одсељени у Црквену Водицу (Вучитрн) одакле су се вратили у Доње Точане. Доселили се Коста са синовима Радосавом, Радоњом и Ратком; и Милош са синовима Милојем, Миланом и Видосавом. Око 60 кућа у Косаници, село Доње Точане су дошли из Ковачице.

Антићи (1 кућа, Св.Врачи) Црквена Водица, Обилић. Називају се „Ковачани“. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) за доласка мухаџира прешао у Топлицу у село Точане (Куршумлија). У Црквену Водицу досељен 1927. године као колониста.

Апостоловићи (1 кућа, Св.Врачи) Слатина, Вучитрн. Ковачани. Досељени из Сливовице и род су са Пантићима, Лазићима и Мићолцима. Око 1895. године 2 куће - Апостоловићи (1 кућа) у Слатини код Вучитрна и Танасковићи (1 кућа) у Вучитрну.

Апостоловићи (Св.Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. Апостоловићи и Милићи су род са Ковачанима у Сливовици (Вучитрн). Свих заједно 4 кућа. Од њих су и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна. Они су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Бановићи (13 кућа, Св.Врачи) Бановићи, Рашка. Ковачани. Дошли из Врачева.

Бановићи (3 куће, Св.Врачи) Рвати, Рашка. Ковачани. Дошли су из села Бановића од рода Бановића у Џепама код Ћирковића (Лепосавић). У Џепе су дошли „из преко Ибра“из предела Врачева. Род су са Бановићима у Шипачини (Рашка).

Бановићи (1 кућа, Св.Врачи) Шипачина, Рашка.  Дошли су из Џепа код Ћирковића (Лепосавић) и род су са Бановићима из Ћирковића (Лепосавић) и Рвата (Рашка).

Бановићи (2 куће, Св.Врачи) Радошићи, Рашка. Ковачани. Доселили се из Врачева у Старој Србији

Бановићи (1 кућа, Св. Врачи) Куршумлија, Куршумлија. Ковачани. Доселили се из Ђуревца (Блаце). Даљим пореклом из Бановића у Џепама у копаоничком сливу Ибра.

Бановићи (1 кућа, Св. Врачи) Шарпељ, Рашка. Ковачани. Доселили се из Џепа Бановића(Рашка), призетио се у Обрадовиће

Бановићи (Св. Врачи) Постење Ибарско, Лепосавић. Ковачани. Предак Јово се призетио. Има их три кућа а једна слави Свете Враче.

Бановићи (4 кућа, Св. Врачи) Ћирковиће, Лепосавић. Досељени из Врачева, вероватно дошли из Бановице (Нови Пазар). Своје порекло везују за Кадиће код Лешка.

Величковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани.  Досељени из Лесковчића код Обилића. Досељен је Величко са синовима Ђурђем, Стојком, Богданом и Бојком.

Вучковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Лазар са синовима Љубом, Чедом и још тројицом синова који су погинули у Балканским ратовима.

Вучковићи (Св. Врачи) Јариње, Лепосавић. Ковачани. Називају се „Лештани“. Иста су фамилија са Ђорђевићима, Свих заједно 4 кућа. Доселили су се из Лешка (Лепосавић) а даљим пореклом  су из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи.

Димитријевићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Давид са синовима Илијом и Димитријем.

Ђорђевићи – Остраћани (5 кућа, Св. Врачи) Влајковци, Брус. Ковачани. Овамо се доселио прадед из Остраћа, засеока у копаоничком подручју сливу Ибра. Најдаљу старину знају у Ковачици. Из Влајковаца од Остраћана – Ђорђевића су Ђорђевићи у Брусу 4 куће.

Ђорђевићи – Остраћани (4 куће, Св. Врачи) Брус, Брус. Доселили се из Влајковаца код Бруса 1872. Најдаљу старину знају у Ковачици.

Ђорђевићи (Св.Врачи) Јариње, Лепосавић. Ковачани. Називају се „Лештани“. Иста су фамилија са Ђорђевићима, свих заједно 4 кућа. Доселили су се из Лешка (Лепосавић) а даљим пореклом су из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи. Преци су им се доселили јако давно, вероватно из околине Пећи у оквиру метохијске струје а старином су из Ковачице. Према предању, била су три брата. Један је остао у Ковачици, други је у околини Лешка и од њега су Кадићи а трећи се одселио у околину Пећи чији су вероватно потомци данашњи Ђорђевићи у Доњем Јарињу.

Живићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани.  Родоначелник Жива остао у Ковачици а досељен му је син Благоје.

Илићи (5 кућа, Св. Врачи) Куршумлија, Куршумлија. Ковачани. Један су род са Илићима (Радовановићима) у Доњем Точану.

Илићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Надимак „Радовановићи“. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Радован са синовима Стојадином, Благојем и Милосавом, од кога су Илићи. 5 кућа исељено у Куршумлији.

Јаргићи (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн. Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Јаргићи (1 кућа, Св. Врачи) Србица, Србица. Пореклом из Вучитрна.

Јаргићи (Св. Врачи) Трепча, Косовска Митровица. Ковачани. Називају се „Ћамиловићи“. Трговачки род који се из Трепче иселио у Вучитрн након Сеобе.

Јовичићи (3 куће, Св. Врачи) Трећак, Куршумлија. Ковачани. Пантићи и Јовичићи су исти род, Свих заједно има 6 кућа у Трећаку (Јошје) код Блажева на Копаонику. Дошли су из Ковачице после рата 1877-78.

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
КОВАЧАНИ наставак
« Одговор #10 послато: април 14, 2017, 08:27:32 поподне »
Кадићи (10 кућа, Св. Врачи) Лешак, Лепосавић. Ковачани. Досељени крајем 17. или срединм 18. века из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи а најдаљом старином из племена Куча. Имају предање да су у Ковачици живела три брата Вилимоновића. Један брат је остао у Ковачици, други се одсели у околину Пећи а трећи дође у Лешак и настани се на месту које се по досељенику „Ковачану“ назва Ковачевац.

Кекерези (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн. Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Бивољак, Вучитрн. Ковачани. У Бивољаку су дошли из Ковачице 1830. године. Даљим пореклом су из Црне Горе.

Ковачани (1 кућа, Св. Врачи) Врница, Вучитрн. У село Врницу су прешли из Сливовице 1908. године.

Ковачани (11 кућа, Св. Врачи) Главотина, Вучитрн. Ковачани. У село Главотину су дошли из Ковачице око 1830. године. Даљом су старином из Црне Горе.

Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Племетина, Обилић. Ковачани. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1840. године.

Ковачани (9 кућа, Св. Врачи) Сибовац, Приштина. Ковачица. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1860. Године. Даља старина им је у Црној Гори.

Ковачани (6 кућа, Св. Врачи) Јанина Вода (Црквена Вода), Обилић. Ковачани. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1860. године. Купили земљу од Арбанаса Рустема. Даљом старином из Црне Горе.

Ковачани (2 куће, Св. Врачи) Бабин Мост, Вучитрн. Ковачани.  Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) почетком 19. века.

Костићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи.

Кузмановићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Огњан са синовима Светозаром и Николом.

Лазићи (7 кућа, Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.
Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Лештани(1 кућа, Св. Врачи) Пискање, Рашка. Ковачани. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискању, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Лештани (1 кућа, Св. Врачи) Семетеш, Рашка. Ковачани. Дошли из Горњих Казновића (Рашка).

Лукићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радојковићи и Лукићи. Доселили се Милић са синовима Радивојем, Костом и Милисавом; и Совроније са синовима Станиславом, Божидаром и Војиславом.

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
КОВАЧАНИ наставак
« Одговор #11 послато: април 14, 2017, 08:28:24 поподне »
Мијаиловићи - Жиже(4 куће, Св. Врачи) Бозољин, Брус. Ковачани. Доселили су се у Бозољин (Брус) код Блажева из Жигоља (Лешак). Избегли су у Карађорђево време у Лепенац. Даљим су пореклом из Жигоља (Лешак), отуд им надимак Жиже. У Жигоље су дошли из Сливовице на Косову док су старином из Ковачице – Ковачани.

Мијаиловићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Миливоје са сином Мијаилом из Ковачице.

Миладиновићи (Св. Врачи) Мешево, Крушевац. Ковачани.

Милановићи (2 куће, Св. Врачи) Марковиће, Куршумлија. Ковачани. Дошли из Ковачице после рата 1877-78. године.

Миленковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“ (Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Милета са сином и унуцима Анђелком и Миленком. Од Миленка су Миленковићи.

Милићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“ (Анђелковићи и Миленковићи) Досељен Миле са сином Миљком  из Ковачице.

Милићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину

Милићи (Св. Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. Апостоловићи и Милићи су род са Ковачанима у Сливовици (Вучитрн). Свих заједно 4 кућа. Од њих су и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна. Они су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Милованкићи (5 кућа, Св. Врачи) Батоте, Брус. Дошли из Ковачице одмах после рата 1877-78[20].

Милутиновићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Мићолци (5 кућа, Св. Врачи)Сливовица, Вучитрн.Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“ или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.

Николићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Радоња са синовима Никићијем и Јанићијем. Од Никићијевог сина Драгића су Стевановићи у селу Брежане (Блаце) а од Јанићија су Миладиновићи у Мешеву код Крушевца.

Нинићи (12 кућа, Св. Врачи) Јариње, Лепосавић. Дошли средином 19 века из предела Врачева (Лепосавић). Не знају порекло ни време досељења. Старији досељеници. Неки говоре да су прво дошли у неко село преко Ибра око Врачева а онда у Јариње. Рођакају се са Кадићима из Лешка али не знају зашто.

Пантићи (3 куће, Св. Врачи) Трећак, Куршумлија. Пантићи и Јовичићи су исти род, Свих заједно има 6 кућа у Трећаку (Јошје) код Блажева на Копаонику. Дошли су из Ковачице после рата 1877-78.

Пантићи (3 куће,Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.

Пантићи или Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. У селу Бањској код Вучитрна су Пантићи или Ковачани 4 куће. Овде су прешли из Сливовице и од Пантића око 1905.године.

Перићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Петровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи.  Досељен је Танаско са синовима Радославом, Антоније и Видосавом од кога су Танасковићи.

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
КОВАЧАНИ наставак
« Одговор #12 послато: април 14, 2017, 08:29:12 поподне »
Радисављевићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Гаја са сином Миладином из Ковачице.

Радовановићи(Св. Врачи)Горњи Казновићи, Рашка. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискањи, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Радовановићи (Св. Врачи)Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Радован са синовима Стојадином, Благојем и Милосавом, од кога су Илићи. 5 кућа је  исељено у Куршумлију.

Радовићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи, Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен Раде са синовима Милошем, Цветком и Милуном из Ковачице.

Радовићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Други род Радовића од Ковачана у Доњем Точану. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи. Досељен Раде са синовима Милојем, Стеваном и Ђоком  из Ковачице.

Радојковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радојковићи и Лукићи. Доселио се Антоније са синовима Јеротијем и Дикомиром из Ковачице.

Радоњићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи. Радисав досељен са синовима Грујом, Јовом, Савом, Цветком и Ђуром, чији се син Младен одселио на Косово.

Савићи( 3 куће,Св. Врачи) Бабин Мост, Вучитрн. Урошевић је забележио Ковачане на Косову у селу Бабином Мосту.

Станковићи (Св. Врачи) Перане, Подујево. Ковачани - Станковићи и Филиповићи су исти род. Заједно их има 3 куће. Дошли из Горњег Точана (Куршумлија) после Балканских ратова 1912-1913 где су досељени из Ковачице.

Стевановићи (Св. Врачи) Брежане, Блаце. Ковачани.

Стевићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Танасковићи (1 кућа,Св. Врачи) Слатина, Вучитрн. Ковачани. Досељени из Сливовице и род су са Пантићима, Лазићима и Мићолцима. Око 1895. године 2 куће - Апостоловићи 1 кућа у Слатини код Вучитрна и Танасковићи 1 кућа у Вучитрну.

Танасковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Досељен је Танаско са синовима Радославом, Антоније и Видосавом од кога су Танасковићи.

Танасковићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Тодоровићи(Св. Врачи) Горњи Казновићи, Рашка. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискањи, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Тодоровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Тодор са синовима Милутином, Фићенијем и Аксентијем из Ковачице.

Точанци (1 кућа, Св. Врачи) Доње Кориље, Звечан. Ковачани. Исељеници из Точана су Точанци: 1 кућа у Доњем Кориљу под Звечаном и у Београду.

Точанци (1 кућа, Св. Врачи) Београд, Београд. Ковачани. Исељеници из Точана су Точанци: 1 кућа у Доњем Кориљу под Звечаном и у Београду.

Ћамиловићи (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн.Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Ћамиловићи (1 кућа, Св. Врачи ) Недаковац, Вучитрн.Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Филимоновићи (8 кућа, Св. Врачи) Доња Јошаница, Блаце. Ковачани. Досељени у Топлицу из Лешка од рода Кадић-Филимоновић након Берлинског Конгреса.

Филиповићи (Св. Врачи) Перане, Подујево.Ковачани - Станковићи и Филиповићи су исти род. Заједно их има 3 куће. Дошли из Горњег Точана (Куршумлија) после Балканских ратова 1912-1913 где су досељени из Ковачице.

Филиповићи - Нићифоровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Досељен је Филип са синовима Радојицом. Крстом, Миленком, Ристом, Јосијем, Радославом, који је одсељен у Богујевац(Куршумлија)и Божом, који је одсељен у Стопању (Трстеник).

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
КУПЕЛНИЧАНИ
« Одговор #13 послато: април 14, 2017, 08:34:15 поподне »
Потичу од попа који је из Купелника прешао у Зету.

Вукељићи, Стари Голубовци, Подгорица, Потичу од попа који је на позив Голубовчана ту доселио из Купелника (Коплик у скадарском крају) почеком 17 века. Ужа презимена су Поповићи, Вукељићи, Маровићи, Марићи и Ћепићи.

Марићи, Стари Голубовци, Подгорица, Потичу од попа који је на позив Голубовчана ту доселио из Купелника (Коплик у скадарском крају) почеком 17 века. Ужа презимена су Поповићи, Вукељићи, Маровићи, Марићи и Ћепићи.

Маровићи, Стари Голубовци, Потичу од попа који је на позив Голубовчана ту доселио из Купелника (Коплик у скадарском крају) почеком 17 века. Ужа презимена су Поповићи, Вукељићи, Маровићи, Марићи и Ћепићи.

Поповићи, Стари Голубовци, Подгорица, Потичу од попа који је на позив Голубовчана ту доселио из Купелника (Коплик у скадарском крају) почеком 17 века. Ужа презимена су Поповићи, Вукељићи, Маровићи, Марићи и Ћепићи.

Поповићи, Сврке, Пећ, 1 кућа, Дошли из Зете 1934. године

Ћепићи, Стари Голубовци, Подгорица, Потичу од попа који је на позив Голубовчана ту доселио из Купелника (Коплик у скадарском крају) почеком 17 века. Ужа презимена су Поповићи, Вукељићи, Маровићи, Марићи и Ћепићи.

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
МАРИНЧАНИ
« Одговор #14 послато: април 14, 2017, 08:46:31 поподне »
Маринчани су друга велика група родова које је пописао Радослав Павловић, који славе Св. Враче у копаоничком крају. Исељени су из села Маринци, на јужним обронцима Копаоника.

Антићи, Селова, Куршумлија, Маринчани. Исти су род Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи). Свих заједно 13 кућа. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Ђокићи, Урошевићи, Јевремовићи, Петровићи, Владисављевићи, Арсићи и Цветковићи у селу Игриште (Куршумлија) су једно са Марицанима у Селови. Дошли су из истих места и у исто време када и њихови сродници у Селови.

Арсићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.

Белостенци (Алескићи),Селова, Куршумлија, Маринчани. Исти су род Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи). Свих заједно 13 кућа. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Ђокићи, Урошевићи, Јевремовићи, Петровићи, Владисављевићи, Арсићи и Цветковићи у селу Игриште (Куршумлија) су једно са Марицанима у Селови. Дошли су из истих места и у исто време када и њихови сродници у Селови.

Белостенци, Милутовац, Трстеник, 9 кућа, Досељени из Беле Стене у Топлици.

Богдановићи, Селова, Куршумлија, Маринчани. Исти су род Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи). Свих заједно 13 кућа. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Ђокићи, Урошевићи, Јевремовићи, Петровићи, Владисављевићи, Арсићи и Цветковићи у селу Игриште (Куршумлија) су једно са Марицанима у Селови. Дошли су из истих места и у исто време када и њихови сродници у Селови

Владисављевићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.

Ђокићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.

Живадиновићи, Милутовац, Трстеник, 1 кућа, Досељени из Почековине (Трстеник)

Јевремовићи, Маринци, Косовска Митровица, 1 кућa, Иселили се у Топлицу у Данковиће (Куршумлија) и једна кућа се вратила.

Јевремовићи, Данковиће, Куршумлија, Досељени из Маринанца.

Јевремовићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.

Јевтићи, Селова, Куршумлија, Маринчани. Исти су род Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи). Свих заједно 13 кућа. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Ђокићи, Урошевићи, Јевремовићи, Петровићи, Владисављевићи, Арсићи и Цветковићи у селу Игриште (Куршумлија) су једно са Марицанима у Селови. Дошли су из истих места и у исто време када и њихови сродници у Селови.

Кереље, Перуника, Куршумлија, Сродници Јевремовића - Васића из Данковића(Куршумлија) који досељени из Маринанца.

Кереље, Гргуре, Блаце, Сродници Јевремовића - Васића из Данковића(Куршумлија) који досељени из Маринанца.

Кереље, Барбатовац, Блаце, Сродници Јевремовића - Васића из Данковића(Куршумлија) који досељени из Маринанца.

Маринчани,Градац, Брус, 3 куће, Дошли из Маринца у Лабу

Митровићи, Селова, Куршумлија, Маринчани. Исти су род Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи). Свих заједно 13 кућа. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Ђокићи, Урошевићи, Јевремовићи, Петровићи, Владисављевићи, Арсићи и Цветковићи у селу Игриште (Куршумлија) су једно са Марицанима у Селови. Дошли су из истих места и у исто време када и њихови сродници у Селови.


Нешковићи, Блажево, Брус, 4 куће, Досељени из Маринца у Лабу после рата 1877-78. Године прво у Бабицу а онда у Блажево

Петровићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.

Ракићи, Селова, Куршумлија, Маринчани. Исти су род Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи). Свих заједно 13 кућа. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Ђокићи, Урошевићи, Јевремовићи, Петровићи, Владисављевићи, Арсићи и Цветковићи у селу Игриште (Куршумлија) су једно са Марицанима у Селови. Дошли су из истих места и у исто време када и њихови сродници у Селови.

Симићи, Градац, Брус, 3 куће, Називају се и „Маринчани“. Досељени из Маринаца у Лабу 1878. Године у Градац код Блажева. Једна кућа исељена у Пантину код Вучитрна на Косову 1926. године.

Урошевићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.

Цветковићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту. После Првог светског рата се једна кућа Цветковића вратила у стари крај.

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
МИЏОРИ (ПАШТРОВИЋИ)
« Одговор #15 послато: април 14, 2017, 08:51:48 поподне »
Једно од 12 племена која су се у VI веку доселила из Старе Србије. Алтернативно, по Вукомановићу, досељени у Паштровиће из Дукађина.

Миџор, Котор, Котор, Досељени из Буљарица (Паштровићи)

Миџор, Рисан, Котор, Досељени из Будве 1890. године.

Миџори, Градишта, Будва.

Тодорице, Буљарице, Будва.

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
ШЕКУЛАРЦИ
« Одговор #16 послато: април 14, 2017, 08:55:28 поподне »
Исељеници из Шекулара.

Портићи, Гораждевац, Пећ, 18 кућа, Старо презиме „Рајковић“. Преци 17 кућа досељени средином 19. века из Шекулара (Васојевићи) а једна фамилија се доселила 1969. године.

Портићи, Љутоглава, Пећ, 2 куће, Дошли пре 100 година из Шекулара у Гораждевац а пре 50 година у Љутоглаву.

Шекуларац, Доње Лопиже, Сјеница, 1 кућа, Радан Шекуларац се иселио у Чачак 1987. године.

Шекуларац, Чедово, Сјеница, 7 кућа, Досељени из Шекулара.

Шекуларац, Бачија, Сјеница, Досељени из Шекулара.

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
ШЕСТАНИ
« Одговор #17 послато: април 14, 2017, 08:59:23 поподне »
Давидовићи, Шестани, Бар, Огранак Вучедабића. Воде порекло од Зефа из Шкреља, који је имао шест синова: Луку, Деду, Ђура, Дрека, Нику и Леку. Од Луке су постали Лукићи и Гуреза, од Деде - Дедићи и од Ђура-Ђуровци. Дрека је имао два сина, од једног су Караникићи и Ђонковићи а од другог Вучедабићи. Ника је имао сина Палу који се иселио у Задар а од Леке су Лекићи у Сеоцима.

Ђонковићи, Крњице, Бар, Род са Шестанима. Караникићи у Шестанима и Ђонковићи су од два сина Дрекина. Ђонковићи су се раније звали Вучендрековићи по Вучи, сину Дрекином.

Коловићи, Бериславци, Подгорица, Доселили се из Шестана у Крајини

Лекићи, Сеоца, Бар, Род са Шестанима и проистекли су од једног од шесторо браће од којих су Шестани. Доселили се преко 300. Година. Код њих се много јаче очували предање него код Шестана. Предак Шестана и Лекића се звао Зеф из Шкреља. Због крвне освете се прво преселио у Скадар а затим поново због крвне освете побегле на другу страну језера и насели се у Пулишу код Волосмона. Најмлађи Зефов син је био Лека. (Митар-Јоко-Мијат-Маво-Цеко-Јован-Вуко-Ђуро-Лека-Зеф). Покатоличени Караникићи су до пре 50 година славили Врачеве а сада их послужују.

Лукићи, Бијело Поље, Подгорица, Доселили се из Шестана у Крајини

Никовићи, Шестани, Бар, Огранак Вучедабића. Воде порекло од Зефа из Шкреља, који је имао шест синова: Луку, Деду, Ђура, Дрека, Нику и Леку. Од Луке су постали Лукићи и Гуреза, од Деде - Дедићи и од Ђура-Ђуровци. Дрека је имао два сина, од једног су Караникићи и Ђонковићи а од другог Вучедабићи. Ника је имао сина Палу који се иселио у Задар а од Леке су Лекићи у Сеоцима.

Премовићи, Шестани, Бар, Огранак Вучедабића. Воде порекло од Зефа из Шкреља, који је имао шест синова: Луку, Деду, Ђура, Дрека, Нику и Леку. Од Луке су постали Лукићи и Гуреза, од Деде - Дедићи и од Ђура-Ђуровци. Дрека је имао два сина, од једног су Караникићи и Ђонковићи а од другог Вучедабићи. Ника је имао сина Палу који се иселио у Задар а од Леке су Лекићи у Сеоцима.

Ван мреже Equinox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
ШЉЕРИ
« Одговор #18 послато: април 14, 2017, 09:05:57 поподне »
По Р. Павловићу, њихова старина је из Куча. Тамо су славили Светог Николу. Настанили се најпре у Баринама а после се наместили са кућама у брдо – Кућишта. Много су се селеили на разне стране и у свим временима. Њихови многи сродници су: Кнежевићи – Курлаје/Јелакчани/ у Рватима и Павлици (Рашка), Шљери у Бозољину и Ковизлама (Брус) и Грачацу (Врњачка Бања) и Влахињи (Куршумлија); Кнежевићи у Виткову (Александровац) и Малој Врбници (Крушевац).

Једно су са њима и Маринчани из Марина (Србица) у Лабу у селима Топлице: Данковиће, Игриште, Селова, Музаће (Куршумлија), па Курељиу селима Перуника (Куршумлија), Гргуре и Барбатовац ( Блаце). Овамо спадају многобројни родови познати као Ковачани исељеници из Ковачице у Копаоничкој Шаљи у косовским, топличким и копаоничким насељима. Постоји индиција да су истог порекла Кнежевићи и друга презимена у Властељицама и Каони у Горњем Драгачеву, као и Властељице у Липници код Чачка.


Здравковићи, Грачац, Врњачка Бања, Називају се Шљери (Здравковићи, Јеремићи и Минићи) Свих заједно 10 кућа. Досељени из Јелакца у жупском срезу а даљом старином из Јелакца у митровачком срезу.

Илићи, Прекорађа, Куршумлија, 1 кућа, Називају се још и „Шљерићи“. Досељени из Ковизла (Брус) од Шљера 1878. године.

Јеремићи, Грачац, Врњачка Бања, Називају се Шљери (Здравковићи, Јеремићи и Минићи) Свих заједно 10 кућа. Досељени из Јелакца у жупском срезу а даљом старином из Јелакца у митровачком срезу

Кнежевићи, Рвати, Рашка, 12 куће, Доселили се из Јелакца (Александровац) срез јошанички.

Кнежевићи, Јелакце, Александровац, 5 кућа, Доселили се из Јелакца (Лепосавић) у јужном Копаонику у току 17 века.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1641
  • I2a1b PH908 (Динарик Југ), род Никшића
Одг: ДОМАНОВИЋИ
« Одговор #19 послато: април 14, 2017, 09:29:53 поподне »
Скуп родова који су насељени по Копаонику за а који воде порекло од Домановића из околине Стоца из Херцеговине.

Занимљив податак. Покушао сам да убедим за априлско тестирање једног Домановића пореклом из Лисица код Лучана, међутим јалов посао.  :(
Чињеницама против самоувереног незнања.