Аутор Тема: Срби у Бачкој и Барањи  (Прочитано 8599 пута)

Ван мреже Предраг56

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 413
Срби у Бачкој и Барањи
« послато: фебруар 05, 2017, 09:26:23 поподне »
Ову тему започињем у  спомен на неке старе српске  породице са ових простора Белини, Грујини, Сувајџићи, Бузајџини и др., и у знак захвалности пок. Иванки Митровић, рођеној Белин, у Белом Манастиру 07.07.1933.године, која ми је о њима причала, и њеног оца Душана Белина (од оца Николе, порекло - место Корита или Корите, Далмација), из Старог Сивца, слава Свети Тома, и свим Србима или онима којима се  тако осећају са простора Бачке и Барање, или су имали бар неког од српског рода међу својим прецима, како год да се данас осећају или изјашњавају.

Очекујем помоћ много већих зналаца но што сам ја. Нема пуно породица на српском ДНК пројекту са ових простора, али их ипак има.



Ван мреже Предраг56

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 413
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #1 послато: фебруар 05, 2017, 09:27:00 поподне »
Бачка је географски регион, административно подељен између Србије и Мађарске. Српски део Бачке је лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док је мађарски део Бачке укључен у мађарску жупанију Бач-Кишкун. Јужну и западну границу Бачке чини река Дунав, а источна граница је река Тиса.
На територији Војводине, Бачка је административно подељена на округе: Јужнобачки, Севернобачки и Западнобачки, док један мањи део регије припада Севернобанатском округу. Јужнобачки округ се мањим делом простире и у Срему.Бачка је добила име по граду Бачу. Ово је типична словенска именска форма са суфиксом „ка“, коју су касније усвојили и Немци и Мађари.
Називи Бачке на другим језицима - мађарски: Bácska, буњевачки: Bačka, хрватски: Bačka, словачки: Báčka, русински: Бачка, немачки: Batschka.

Барања је географски регион, подељен између Хрватске и Мађарске. У Мађарској је овај регион административно организован као Барањска жупанија (главни град: Печуј), док је у Хрватској укључен у Осјечко-барањску жупанију (главни град: Осијек). На истоку јој је граница Дунав, а на југозападу Драва. Северна и западна граница Барање одређена је административном границом Барањске жупаније у Мађарској. Историјски центар Барање је град Печуј, који је сада у Мађарској.
Највеће насеље и центар дела Барање у Хрватској је градић Бели Манастир.






Ван мреже Предраг56

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 413
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #2 послато: фебруар 05, 2017, 09:33:36 поподне »
http://www.sivac.net/srpska-crkva.htm
Из текста Протонамесника Ђорђа В. Дејановића - прив. Пароха од 4. новембра 1982.године:

"Православни храм у Сивцу, посвећен је Преносу целебних моштију Светог Оца Николаја. Народно предање каже, да је ово, кроз минула столећа, пета српска Православна Црква у Сивцу.

Сивац, као село насељено Србима, говори нам хроника, помиње се, да је постојало још пре "сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем"... Први писани докуменат нађен је на прагу старе (четврте) Цркве сивачке, која је порушена 1874. год. Када је ова нова освећена.. То је један надгробни споменик, на коме је било уклесано о покојнику :"Здје престависја раб Божији Павао Јелчић у Сивцу на Бачки 1681.октобра 28. Да ли је исти покојник био житељ сивачки не може се знати. Јелчића у Сивцу нема, а и касније се ово презиме не појављује.

И још један надгробни споменик са натписом: "И С -ХС -Престависја тј. 1719.г. раб Божиј Живко (презиме нечитко), нађен је на углу код 1. парохијског дома.

Тада су се вршиле масовне миграције - пресељења српскога народа, па се износи следеће, по народном предању: - Поп Нестор је превео доста српских породица из села Сентиваана - Пригревица (јужно од Сомбора) крајем 1765 или почетком 1766. године и намерио се са њима у Сивац, где су се настанили у две улице поред канала. Те две улице и данас се називају "сентивански крај", а људи Сентиванци. Њиховим доласком у Сивац знатно је порастао број Срба у Сивцу, наиме, других народности до тада у Сивцу и није било. Досељене су следеће породице: Влашкалић, Маџарев, Калуђерски, Грујин , Ћурић, Сувајџић, Рашковић, Буљевић, Мајски, Бајић, Белин, Верац, Верчев, Владисављев, Вргов, Вукоманов, Веселин, Томић, Главић, Давидов, Јеврин, Јокић, Кресојев, Латинкин, Папулић, Пушкарев, Томин, Чупић, (испричао пок.чика Трива Петровић).

Староседеоци са новонасељеним видимо да 1781.год.приступају, како рекоше у хроници: "Приступисмо обнављати Церков" претпоставља се, да је то градња (четврте) Цркве по реду, од цигле са шиндром покривене. Саграђена је на месту садашњег 1. парохијског дома. У истој св.Цркви се служи Богу и роду српском до 1874.год. када ју је заменила ова у којој сада стојимо ".

Ван мреже Crni94

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 49
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #3 послато: фебруар 05, 2017, 09:45:47 поподне »
Мене интересује порекло Пујића из Сивца.Крсна слава им је Аранђеловдан,а сматрају се "староседеоцима".Унапред захвалан.

Ван мреже Предраг56

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 413
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #4 послато: фебруар 05, 2017, 10:09:04 поподне »
Колико знам Бузајџини, Грујини и Сувајџићи су били родбински повезани, а Никола Белин је узео за жену Јулку Грујин (али се помиње и као Бузајџин), родом из Стапара.  О вези породице Белин са породицама Грујин и Сувајџић - то је село Сентиваана - Пригревица (јужно од Сомбора) говори управо текст Протонамесника Ђорђа В. Дејановића - прив. Пароха од 4. новембра 1982.године.

http://www.sivac.net/srpska-crkva.htm
По народном предању: - Поп Нестор је превео доста српских породица из села Сентиваана - Пригревица (јужно од Сомбора) крајем 1765 или почетком 1766. године и намерио се са њима у Сивац, где су се настанили у две улице поред канала. Те две улице и данас се називају "сентивански крај", а људи Сентиванци. Њиховим доласком у Сивац знатно је порастао број Срба у Сивцу, наиме, других народности до тада у Сивцу и није било.

Досељене су следеће породице: Влашкалић, Маџарев, Калуђерски, Грујин , Ћурић, Сувајџић, Рашковић, Буљевић, Мајски, Бајић, Белин, Верац, Верчев, Владисављев, Вргов, Вукоманов, Веселин, Томић, Главић, Давидов, Јеврин, Јокић, Кресојев, Латинкин, Папулић, Пушкарев, Томин, Чупић, (испричао пок.чика Трива Петровић).

Колико знам,Бeлина има и сад у Сивцу и у Старом Сивцу, односно у бар јeдном од та два мeста. Мислим да су трeбали бити обухваћeни у књизи Срби у Далмацији од Алeксандра Бачка. Али нису. Зашто их повeзујeм са Даламацијом? Па стога што ми јe познато да јe за Бадњe вeчe Душан Бeлин својим кћeркама спрeмао управо рибу бакалар. Што иначe чинe многи Срби из Далмацијe.
Bakalar — Vikipedija, slobodna enciklopedija
sr.wikipedia.org

Од Грујина (Рајко Грујин, официр прeдратнe Југославијe,са службом у Шапцу) ако нису изумрли, трeбало би бити потомака у Шапцу и у Бeограду.

Тако да када сe укрсти народно прeдањe и живи свeдоци, потомци тих породица, свe добијe други пeчат.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3323
  • I1 P109
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #5 послато: фебруар 05, 2017, 10:10:28 поподне »
Ову тему започињем у  спомен на неке старе српске  породице са ових простора Белини, Грујини, Сувајџићи, Бузајџини и др., и у знак захвалности пок. Иванки Митровић, рођеној Белин, у Белом Манастиру 07.07.1933.године, која ми је о њима причала, и њеног оца Душана Белина (од оца Николе, порекло - место Корита или Корите, Далмација), из Старог Сивца, слава Свети Тома, и свим Србима или онима којима се  тако осећају са простора Бачке и Барање, или су имали бар неког од српског рода међу својим прецима, како год да се данас осећају или изјашњавају.

Очекујем помоћ много већих зналаца но што сам ја. Нема пуно породица на српском ДНК пројекту са ових простора, али их ипак има.

Браво за идеју P56, ту су две области које су по много чему повезане, и сасвим си у праву што си их спојио у једну тему. ;)

Неке од српских породица у Барањи из предчарнојевићевског времена су рецимо Балатинац, Озорлић, Доброкес, Капошварац, махом спуштене из севернијих жупанија Толне и Шомођа, у време протеривања Тураках из Угарске.

Ја сам до сада тестирао две породице из Барање, једна је дошла непосредно пре Сеобе под Чарнојевићем, а друга највероватније у њено време негде са простора Босне.

Ван мреже Предраг56

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 413
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #6 послато: фебруар 05, 2017, 10:10:44 поподне »
Мене интересује порекло Пујића из Сивца.Крсна слава им је Аранђеловдан,а сматрају се "староседеоцима".Унапред захвалан.

Шта год будeм сазнао, обавeстићу вас. Али питајтe за почeтак проту.

Ван мреже Предраг56

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 413
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #7 послато: фебруар 05, 2017, 10:14:55 поподне »
Браво за идеју P56, ту су две области које су по много чему повезане, и сасвим си у праву што си их спојио у једну тему. ;)

Неке од српских породица у Барањи из предчарнојевићевског времена су рецимо Балатинац, Озорлић, Доброкес, Капошварац, махом спуштене из севернијих жупанија Толне и Шомођа, у време протеривања Тураках из Угарске.

Ја сам до сада тестирао две породице из Барање, једна је дошла непосредно пре Сеобе под Чарнојевићем, а друга највероватније у њено време негде са простора Босне.

Па требало би сад груписати тестиране са ових простора, ма колико да их је мало. Вреди труда и да се сачува од заборава.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3323
  • I1 P109
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #8 послато: фебруар 05, 2017, 10:29:03 поподне »
Па требало би сад груписати тестиране са ових простора, ма колико да их је мало. Вреди труда и да се сачува од заборава.

До сада, према ономе што је јавно доступно на Табели Српског ДНК Пројекта, то би били:

1. Товјанин (Марковдан), Шумберак, Барања, I2-CTS10228
2. Шашлић (Никољдан), Шумберак, Барања, I2-PH908
3. Вуковић (Мратиндан), Бели Манастир, Барања, I2-PH908

Познато ми је да су тестирани још неки чије резултате чекамо да стигну или буду објављени.

Ван мреже Милан Степановић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #9 послато: фебруар 06, 2017, 12:09:08 пре подне »
Мислим да је ова тема ("Срби у Бачкој и Барањи") веома блиска тек покренутој теми "Војвођански ДНК подухват", па је штета да се раздвајају јер су веома сродне и међусобно се преклапају.
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Sergio

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1446
  • Y-DNA: I2-PH908*| mtDNA: ??????? | Крвна група: А+
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #10 послато: фебруар 06, 2017, 12:56:34 пре подне »
... Вуковић (Мратиндан), Бели Манастир, Барања, I2-PH908

У Сомбору има доста Вуковића, али су махом у питању људи буњевачке националности.

Ван мреже Милан Степановић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #11 послато: фебруар 06, 2017, 07:18:22 пре подне »
У Сомбору има доста Вуковића, али су махом у питању људи буњевачке националности.

Када је о сомборским староседеоцима реч, Вуковићи су Буњевци, нема их међу старим српским породицама. 
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Предраг56

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 413
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #12 послато: фебруар 06, 2017, 07:34:43 пре подне »
Мислим да је ова тема ("Срби у Бачкој и Барањи") веома блиска тек покренутој теми "Војвођански ДНК подухват", па је штета да се раздвајају јер су веома сродне и међусобно се преклапају.

Ово су мање целине, лакше је људима да за сада себе ту нађу."Војвођански ДНК подухват" би био грандиозан подухват. Можда се и начекамо. Ја га подржавам. Са ове теме се  може све користити за потребе "Војвођанског ДНК подухвата". Сваки текст и коментар.  Ја и онај врло помно пратим. Било ми је и жао и криво у ком правцу је кренуо. Сад видим да су се страсти стишале.Немојмо одгуривати ни једног човека од српског националног корпуса.   
 

Ван мреже Милан Степановић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #13 послато: фебруар 06, 2017, 08:41:56 пре подне »
Ово су мање целине, лакше је људима да за сада себе ту нађу."Војвођански ДНК подухват" би био грандиозан подухват. Можда се и начекамо. Ја га подржавам. Са ове теме се  може све користити за потребе "Војвођанског ДНК подухвата". Сваки текст и коментар.  Ја и онај врло помно пратим. Било ми је и жао и криво у ком правцу је кренуо. Сад видим да су се страсти стишале.Немојмо одгуривати ни једног човека од српског националног корпуса.   

Наравно, али је из практичних разлога лакше да се о истим темама не чита на два места, односно један део објављених порука на оној теми потпуно је примењив и припада и овој теми, па или треба паралелно пратити обе теме, или људи остају ускраћени за неке добре коментаре и предлоге на једној од две теме уколико не прате и другу. Просто се преплићу.
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3323
  • I1 P109
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #14 послато: фебруар 06, 2017, 02:05:35 поподне »
Подржавам опцију да остану раздвојене теме, овако како их је P56 и поставио.

Што се тиче Барање, увек корисна књига је Die Baranya in den Jahren 1686 bis 1713, од Ханса Гатермана.

Гатерман доноси и обрађује пописе из 16, 17. и 18. века.

Ван мреже Милан Степановић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #15 послато: фебруар 06, 2017, 09:17:16 поподне »
Подржавам опцију да остану раздвојене теме, овако како их је P56 и поставио.

Што се тиче Барање, увек корисна књига је Die Baranya in den Jahren 1686 bis 1713, од Ханса Гатермана.

Гатерман доноси и обрађује пописе из 16, 17. и 18. века.

Да, књига сабира драгоцене податке за најранији део прошлости барањских Срба, али не треба заборавити и на важну књигу Ивана Јакшића "Из пописа становника Угарске почетком XVIII века", трећи том (Војвођански музеј, Нови Сад, 1974), која доноси поименичне пописе свих становника насеља у Барањи за 1715. и 1720. годину, са означеним величинама поседа (оранице, ливаде, виногради). 
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Rigel

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 178
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #16 послато: фебруар 07, 2017, 02:09:07 пре подне »
Нисам сигуран шта је покретач теме P56 имао у плану да се овде пише, па се надам да не нарушавам његов концепт.  :)

Породица моје мајке, Видићи који славе Светог Стевана, потичу из Парабућа код Оџака. Парабућ (мађ. Parabuty или Paripás, нем. Parabutsch) се данас зове Ратково. Насеље се први пут помиње 1543. У мађарским online базама архивске грађе сам нашао два списка породица које су ту живеле, из 1715. и 1720. године. Набројано је свега неколико породица, српских презимена, али међу њима није било Видића. Убрзо након тога број становника у селу нагло расте, тако да 1748. ту већ живи 113 српских породица. Након тога следе три таласа насељавања немачког становништва: прво долазе породице из околних, већ пребукираних немачких села, и они су углавном били пореклом из Лорене (Лотарингије) и са Шварцвалда; затим у другом таласу долазе породице из Пруске и из Швабије; трећи талас укључује немачке породице које су првобитно биле насељене на имању грофа Пејачевића у Руми, али су били незадовољни тамошњим условима и прешли су у Бачку. Сва три таласа насељавања Подунавских Шваба су се одиграла у другој половини XVIII в. и све до 1945. насеље је доминантно немачко.

Списак становника из друге половине XVIII в. нисам нажалост нигде могао пронаћи, па не знам да ли су се моји Видићи ту доселили у првој половини XVIII в. или касније. Немам информације ни о пореклу досељених Срба. Попис из 1828. помиње једну кућу Видића (Stephanus Vidity). Крајем XIX в. неколико мојих предака са породицом прелази у Срем, док неки Видићи остају у Парабућу. Нисам сазнао тачан разлог за пресељење, али сам открио да је 1873. у Парабућу избила велика епидемија колере од које је умрло 800 људи, тј. четвртина становништва места. То ми се чини као добар разлог.

Ако неко има информације о насељавању Срба у Парабућ или резултате пописа између 1720. и 1828., био бих вам захвалан. Своје рођаке Видиће још нисам тестирао, тако да за сада само истражујем доступну документацију.


Ван мреже Милан Степановић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #17 послато: фебруар 07, 2017, 07:55:16 пре подне »
Нисам сигуран шта је покретач теме P56 имао у плану да се овде пише, па се надам да не нарушавам његов концепт.  :)

Породица моје мајке, Видићи који славе Светог Стевана, потичу из Парабућа код Оџака. Парабућ (мађ. Parabuty или Paripás, нем. Parabutsch) се данас зове Ратково. Насеље се први пут помиње 1543. У мађарским online базама архивске грађе сам нашао два списка породица које су ту живеле, из 1715. и 1720. године. Набројано је свега неколико породица, српских презимена, али међу њима није било Видића. Убрзо након тога број становника у селу нагло расте, тако да 1748. ту већ живи 113 српских породица. Након тога следе три таласа насељавања немачког становништва: прво долазе породице из околних, већ пребукираних немачких села, и они су углавном били пореклом из Лорене (Лотарингије) и са Шварцвалда; затим у другом таласу долазе породице из Пруске и из Швабије; трећи талас укључује немачке породице које су првобитно биле насељене на имању грофа Пејачевића у Руми, али су били незадовољни тамошњим условима и прешли су у Бачку. Сва три таласа насељавања Подунавских Шваба су се одиграла у другој половини XVIII в. и све до 1945. насеље је доминантно немачко.

Списак становника из друге половине XVIII в. нисам нажалост нигде могао пронаћи, па не знам да ли су се моји Видићи ту доселили у првој половини XVIII в. или касније. Немам информације ни о пореклу досељених Срба. Попис из 1828. помиње једну кућу Видића (Stephanus Vidity). Крајем XIX в. неколико мојих предака са породицом прелази у Срем, док неки Видићи остају у Парабућу. Нисам сазнао тачан разлог за пресељење, али сам открио да је 1873. у Парабућу избила велика епидемија колере од које је умрло 800 људи, тј. четвртина становништва места. То ми се чини као добар разлог.

Ако неко има информације о насељавању Срба у Парабућ или резултате пописа између 1720. и 1828., био бих вам захвалан. Своје рођаке Видиће још нисам тестирао, тако да за сада само истражујем доступну документацију.

Popis iz

Нисам сигуран шта је покретач теме P56 имао у плану да се овде пише, па се надам да не нарушавам његов концепт.  :)

Породица моје мајке, Видићи који славе Светог Стевана, потичу из Парабућа код Оџака. Парабућ (мађ. Parabuty или Paripás, нем. Parabutsch) се данас зове Ратково. Насеље се први пут помиње 1543. У мађарским online базама архивске грађе сам нашао два списка породица које су ту живеле, из 1715. и 1720. године. Набројано је свега неколико породица, српских презимена, али међу њима није било Видића. Убрзо након тога број становника у селу нагло расте, тако да 1748. ту већ живи 113 српских породица. Након тога следе три таласа насељавања немачког становништва: прво долазе породице из околних, већ пребукираних немачких села, и они су углавном били пореклом из Лорене (Лотарингије) и са Шварцвалда; затим у другом таласу долазе породице из Пруске и из Швабије; трећи талас укључује немачке породице које су првобитно биле насељене на имању грофа Пејачевића у Руми, али су били незадовољни тамошњим условима и прешли су у Бачку. Сва три таласа насељавања Подунавских Шваба су се одиграла у другој половини XVIII в. и све до 1945. насеље је доминантно немачко.

Списак становника из друге половине XVIII в. нисам нажалост нигде могао пронаћи, па не знам да ли су се моји Видићи ту доселили у првој половини XVIII в. или касније. Немам информације ни о пореклу досељених Срба. Попис из 1828. помиње једну кућу Видића (Stephanus Vidity). Крајем XIX в. неколико мојих предака са породицом прелази у Срем, док неки Видићи остају у Парабућу. Нисам сазнао тачан разлог за пресељење, али сам открио да је 1873. у Парабућу избила велика епидемија колере од које је умрло 800 људи, тј. четвртина становништва места. То ми се чини као добар разлог.

Ако неко има информације о насељавању Срба у Парабућ или резултате пописа између 1720. и 1828., био бих вам захвалан. Своје рођаке Видиће још нисам тестирао, тако да за сада само истражујем доступну документацију.

На попису из 1728. г. у Парабућу су 23 домаћинства, Видића нема, а 1743. г. овде је записано 26 домаћинстава, Видића, такође, нема (Сечански, Живан: Пописи становника Бачке током осамнаестог века, Београд, 1952, стр. 98). Године 1752. у Парабућу су записана 32 домаћинства, али Видића, нема (https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/view/hu_mnl_ol_e156_a_fasc243_no002/?document=1&pg=53&bbox=-2492%2C-4260%2C5252%2C124), а ни урбаријални попис из 1772. г. у Парабућу не бележи Видиће (Сечански, наведено дело, стр. 99). 


Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Милан Степановић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
  • N2-Y6503 P189.2 (Св. Јован)
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #18 послато: фебруар 07, 2017, 07:57:28 пре подне »
Нисам сигуран шта је покретач теме P56 имао у плану да се овде пише, па се надам да не нарушавам његов концепт.  :)

Породица моје мајке, Видићи који славе Светог Стевана, потичу из Парабућа код Оџака. Парабућ (мађ. Parabuty или Paripás, нем. Parabutsch) се данас зове Ратково. Насеље се први пут помиње 1543. У мађарским online базама архивске грађе сам нашао два списка породица које су ту живеле, из 1715. и 1720. године. Набројано је свега неколико породица, српских презимена, али међу њима није било Видића. Убрзо након тога број становника у селу нагло расте, тако да 1748. ту већ живи 113 српских породица. Након тога следе три таласа насељавања немачког становништва: прво долазе породице из околних, већ пребукираних немачких села, и они су углавном били пореклом из Лорене (Лотарингије) и са Шварцвалда; затим у другом таласу долазе породице из Пруске и из Швабије; трећи талас укључује немачке породице које су првобитно биле насељене на имању грофа Пејачевића у Руми, али су били незадовољни тамошњим условима и прешли су у Бачку. Сва три таласа насељавања Подунавских Шваба су се одиграла у другој половини XVIII в. и све до 1945. насеље је доминантно немачко.

Списак становника из друге половине XVIII в. нисам нажалост нигде могао пронаћи, па не знам да ли су се моји Видићи ту доселили у првој половини XVIII в. или касније. Немам информације ни о пореклу досељених Срба. Попис из 1828. помиње једну кућу Видића (Stephanus Vidity). Крајем XIX в. неколико мојих предака са породицом прелази у Срем, док неки Видићи остају у Парабућу. Нисам сазнао тачан разлог за пресељење, али сам открио да је 1873. у Парабућу избила велика епидемија колере од које је умрло 800 људи, тј. четвртина становништва места. То ми се чини као добар разлог.

Ако неко има информације о насељавању Срба у Парабућ или резултате пописа између 1720. и 1828., био бих вам захвалан. Своје рођаке Видиће још нисам тестирао, тако да за сада само истражујем доступну документацију.

На попису из 1728. г. у Парабућу су 23 домаћинства, Видића нема, а 1743. г. овде је записано 26 домаћинстава, Видића, такође, нема (Сечански, Живан: Пописи становника Бачке током осамнаестог века, Београд, 1952, стр. 98). Године 1752. у Парабућу су записана 32 домаћинства, али Видића, нема (https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/view/hu_mnl_ol_e156_a_fasc243_no002/?document=1&pg=53&bbox=-2492%2C-4260%2C5252%2C124), а ни урбаријални попис из 1772. г. у Парабућу не бележи Видиће (Сечански, наведено дело, стр. 99). 
Час ми весте стару славу
крви моје прарођачке...
[Лаза Костић]

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 280
Одг: Срби у Бачкој и Барањи
« Одговор #19 послато: фебруар 07, 2017, 10:18:32 пре подне »
Пре неког времена сам на форуму видео линк на једној теми за попис Новог Сада, у питању је такође неки мађарски сајт. Јел неко зна о којем се раду? Можда је и hungaricana