Аутор Тема: Банијски Срби (Y-DNA)  (Прочитано 4064 пута)

Ван мреже Милош

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1618
  • I2-PH908
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #20 послато: фебруар 03, 2017, 07:47:20 поподне »
У табели је груписан са каталоцима DYS19=14.

Да,  негде смо спомињали Џаиће. Тек сад видим да су на табели са католичким родовима...



Ван мреже filipi

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 273
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #21 послато: фебруар 03, 2017, 08:14:30 поподне »
Da li neko poznaje Dosene sa Banije.

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 115
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #22 послато: фебруар 03, 2017, 08:34:34 поподне »
Da li neko poznaje Dosene sa Banije.

Дошени су Личани поријеклом, на подручју Баније било их је свега пар кућа и мислим да су дошли крајем XIX или почетком XX вијека из Лике.

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 115
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #23 послато: фебруар 05, 2017, 11:28:20 поподне »
Демић, Горњи Класнић (општина Глина), Ђурђевдан, J2b1-M205

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 13 кућа Демића.
Крсна слава Демића је Ђурђевдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Демићи у Горњој крајини славили Мратиндан и Ђурђевдан.
Демићи су на Банији потврђени 1768. године, када се помиње поп Арсеније.

Осим на подручју Глине (Бијеле Воде, Брњеушка, Глина, Горњи Класнић, Доњи Класнић), Демића је на Банији било и на подручју Петриње (Петриња, Чешко Село). Најбројнији огранак банијских Демића је управо овај наш тестирани.

Више података о Демићима можете пронаћи овдје:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1712.0

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 115
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #24 послато: фебруар 05, 2017, 11:55:25 поподне »
Мрђеновић, Зут (општина Двор), Јовањдан, J2b1-M205

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 8 кућа Мрђеновића.
Крсна слава Мрђеновића је Јовањдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Мрђеновићи у Горњој крајини славили Јовањдан, Лучиндан и Ђурђевдан.
Нисам нашао потврду Мрђеновића на Банији у XVIII вијеку, што може значити да су дошли тек у трећем великом таласу (1788-1791).

Осим на подручју Двора (Врпоље, Горњи Добретин, Зут, Котарани, Матијевићи, Ћоре), Мрђеновића је на Банији било и на подручју Глине (Балинац, Глина, Горње Селиште, Доња Бачуга, Мајске Пољане, Мали Обљај), Костајнице (Доњи Храстовац, Костреши, Папићи, Побрђани, Словинци, Утолица) и Петриње (Градуса Посавска, Кладари, Сјеверовац).

Милан Карановић биљежи топоним Мрђен на подручју села Отока (општина Босанска Крупа) и каже да је име добио по породици која је за вријеме рата 1788-1791. године прешла на Банију. С обзиром на близину Зута и Босанске Отоке, мислим да постоји веза између Мрђеновића и топонима Мрђен.

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 115
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #25 послато: фебруар 10, 2017, 02:13:45 поподне »
Ананић, Папићи (општина Сисак), Ђурђевдан, N1a-P189.2

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 5 кућа Ананића.
Крсна слава Ананића је Ђурђевдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Ананићи у Горњој крајини славили Ђурђевдан.
Ананићи су на Банији потврђени 1754. године, када се помиње Максим.

Осим на подручју Сиска (Папићи), Ананића је на Банији било и на подручју Костајнице (Доњи Храстовац) и Петриње (Суња). Најбројнији огранак банијских Ананића је управо овај наш тестирани.

Имамо податак из 1753. године да је извјесни Остоја Ананић рођен у околини Костајнице око 1703. године. Као мјесто његовог рођења помиње се Ешиковац (?). Нисам успио утврдити о коме се мјесту тачно ради, али је наведено да је поменуто мјесто у околини Костајнице. Није јасно ни о којој се Костајници ради, да ли о оној на Банији, или о оној у Поткозарју.
У истом дјелу имамо и податак да је извјесни Сава Ананић рођен у Босни око 1714. године.
Самим тим, на основу података о Остоји и Сави, намеће се закључак да су Ананићи почетком XVIII вијека живјели на подручју Поткозарја. Уколико је то тачно, онда би прелазак Ананића из Поткозарја на Банију падао у вријеме другог масовнијег преласка Срба на Банију (1737-1739).

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 115
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #26 послато: фебруар 10, 2017, 02:46:52 поподне »
Чучковић, (општина Глина), Ђурђевдан, N1a-P189.2

Што се Чучковића тиче, знамо само да су поријеклом са подручја Глина.
Према попису СР Хрватске из 1948. године, на подручју Глине пописано је преко 90 кућа Чучковића.
Крсна слава Чучковића је Ђурђевдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Чучковићи у Горњој крајини славили Ђурђевдан.
Чучковићи су на Банији потврђени 1730. године, када се помиње поп Обрен. Осим Обрена, Чучковићи су дали још најмање двојицу попова у XVIII вијеку, Саву (од 1757. године) и Стефана (од 1763. године).

Осим на подручју Глине (Балинац, Бојна, Глина, Горње Селиште, Доња Бачуга, Доње Селиште, Јошевица, Кобиљак, Мајске Пољане,  Мали Обљај, Скела, Шибине), Чучковића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (Блатуша, Мала Врановина, Пониквари, Старо Село, Топуско), Двора (Двор, Струга), Костајнице (Доњи Храстовац, Свиница) и Петриње (Додоши, Глинска Пољана, Краљевчани, Паукова Мала, Петриња, Слана).

Ван мреже vojislav.ananic

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1061
Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #27 послато: фебруар 10, 2017, 03:14:17 поподне »
ХВАЛА, Петре!
Поздрав,
Војислав

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 115
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #28 послато: фебруар 12, 2017, 12:22:32 поподне »
Гаљен, Драготина (општина Глина), Ђурђевдан, R1a1-Z280 (Y2613)

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 8 кућа Гаљена.
Крсна слава Гаљена је Ђурђевдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Гаљени у Горњој крајини славили Ђурђевдан.
Нисам нашао потврду Гаљена на Банији у XVIII вијеку, што може значити да су дошли тек у трећем великом таласу (1788-1791).

Гаљена је било само на подручју Глине (Глина, Драготина). Можда би могли бити занимљиви католици Гаљани, којих је било на подручју Петриње и Сиска.

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 115
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #29 послато: фебруар 12, 2017, 12:36:54 поподне »
Маринковић, Козарац (општина Вргинмост), Ђурђевдан, R1a1-Z280 (Y2613)

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 8 кућа Маринковића.
Крсна слава Маринковића је Ђурђевдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Маринковићи у Горњој крајини славили Ђурђевдан, Петровдан и Никољдан.
Нисам нашао потврду Маринковића на Банији у XVIII вијеку, што може значити да су дошли тек у трећем великом таласу (1788-1791).

Осим на подручју Вргинмоста (Козарац, Пјешчаница, Чемерница), Маринковића је на Банији било и на подручју Глине (Глина, Лушчани), Костајнице (Доња Велешња, Слабиња) и Петриње (Петриња, Пецки, Четвртковац).

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 115
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #30 послато: фебруар 12, 2017, 12:52:31 поподне »
Шербула, Косна (општина Двор), Никољдан, R1a1-Z280 (Y2613)

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 7 кућа Шербула.
Крсна слава Шербула је Никољдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су све Шербуле у Горњој крајини славиле Никољдан.
Нисам нашао потврду Шербула на Банији у XVIII вијеку, што може значити да су дошле тек у трећем великом таласу (1788-1791).

Осим на подручју Двора (Двор, Косна, Тргови), Шербула је на Банији било и на подручју Петриње (Петриња).

Ван мреже Uzi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 402
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #31 послато: фебруар 12, 2017, 01:21:06 поподне »
[Чучковић, (општина Глина), Ђурђевдан, N1a-P189.2

Што се Чучковића тиче, знамо само да су поријеклом са подручја Глина.


Чучковић се регистрирано на форуму, можда че додати детаљније информације о свом пореклу кад их довије. За сад мислим да их још истражује.

Ван мреже Crni94

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 56
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #32 послато: фебруар 12, 2017, 02:21:40 поподне »
Интересује ме презиме Роксандић.Крсна слава им је Ђурђевдан,а живе у околини Глине (Балинци,Мајске пољане).

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 115
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #33 послато: фебруар 12, 2017, 02:51:19 поподне »
Интересује ме презиме Роксандић.Крсна слава им је Ђурђевдан,а живе у околини Глине (Балинци,Мајске пољане).

Према попису СР Хрватске из 1948. године, на подручју Баније пописано је преко 90 кућа Роксандића. Десет и више кућа имали су у Балинцу (17), Брђанима Шамаричким (16), Шашеви (10) и Швракарици (10).
Према подацима из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, Роксандићи у Горњој крајини славили су Никољдан и Ђурђевдан.
Роксандићи су на Банији потврђени 1751. године, када се помиње Тодор.

Осим на подручју Глине (Балинац, Боровита, Влаховић, Мајске Пољане, Мали Обљај, Ново Село Глинско, Шашева, Шибине), Роксандића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (Катиновац, Цремушница), Двора (Брђани Шамарички, Горичка, Горњи Јаворањ, Љесковац, Рудежи, Унчани, Швракарица), Костајнице (Горња Ловча, Живаја, Костајница, Превршац, Росуље) и Петриње (Бистрач, Глинска Пољана, Петриња, Суња).

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4971
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #34 послато: фебруар 12, 2017, 06:59:42 поподне »
Шербула, Косна (општина Двор), Никољдан, R1a1-Z280 (Y2613)

Капетан Шербула, мој официр из ЈНА. Зезнут тип.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 115
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #35 послато: фебруар 13, 2017, 03:23:58 поподне »
Демоња, Влаховић (општина Глина), Ђурђевдан, R1a1-Z280 (YP951)

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 16 кућа Демоња.
Крсна слава Демоња је Ђурђевдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су све Демоње у Горњој крајини славиле Ђурђевдан.
Демоње су на Банији потврђене 1754. године, када се помиње Јаков.

Осим на подручју Глине (Бански Грабовац, Влаховић, Мајски Тртник, Равно Рашће), Демоња је на Банији било и на подручју Вргинмоста (Чемерница) и Костајнице (Горњи Курузари).

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 115
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #36 послато: фебруар 13, 2017, 03:47:15 поподне »
Љубојевић, Петковац (општина Петриња), Ђурђевдан, R1a1-Z280 (Z92)

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 6 кућа Љубојевића.
Крсна слава Љубојевића је Ђурђевдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Љубојевићи у Горњој крајини славили Лучиндан и Ђурђевдан.
Љубојевићи су на Банији потврђени 1754. године, када се помиње Стеван.

Љубојевића је на Банији било само на подручју Петриње (Блиња, Петковац, Старо Село, Трњани).

Можда би могли бити повезани са дабробосанским митрополитом Атанасијем Љубојевићем, који је једно вријеме боравио на Банији:
http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/Episkop-Ljubojevic-c.htm

Ван мреже radon

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 393
  • privremeno odsutan sa foruma
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #37 послато: фебруар 13, 2017, 06:20:06 поподне »
Љубојевић, Петковац (општина Петриња), Ђурђевдан, R1a1-Z280 (Z92)

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 6 кућа Љубојевића.
Крсна слава Љубојевића је Ђурђевдан, што на неки начин потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су Љубојевићи у Горњој крајини славили Лучиндан и Ђурђевдан.
Љубојевићи су на Банији потврђени 1754. године, када се помиње Стеван.

Љубојевића је на Банији било само на подручју Петриње (Блиња, Петковац, Старо Село, Трњани).

Можда би могли бити повезани са дабробосанским митрополитом Атанасијем Љубојевићем, који је једно вријеме боравио на Банији:
http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/Episkop-Ljubojevic-c.htm

Hvala Petre na urađenom poslu. O Ljubojevićima smo nešto već ranije pisali.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=558.0

Očekivao sam da će se u međuvremenu pojaviti neki blizak haplotip, i malo sam iznenađen što nije.

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 115
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #38 послато: фебруар 13, 2017, 06:25:32 поподне »
Hvala Petre na urađenom poslu. O Ljubojevićima smo nešto već ranije pisali.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=558.0

Očekivao sam da će se u međuvremenu pojaviti neki blizak haplotip, i malo sam iznenađen što nije.

Нема на чему, Давиде. :)

Заборавио сам да је дио пописан под презименом Љубовић.
То краћење презимена је често код Банијаца, тако да имамо људе пописиване као Боројевић и Боровић, Драгојевић и Драговић, Љубојевић и Љубовић, Зоројевић и Зоровић и слично.

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #39 послато: фебруар 13, 2017, 06:44:23 поподне »
Hvala Petre na urađenom poslu. O Ljubojevićima smo nešto već ranije pisali.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=558.0

Očekivao sam da će se u međuvremenu pojaviti neki blizak haplotip, i malo sam iznenađen što nije.

Кад се већ помињу Љубојевићи, мислим д аје пажње вриједан податак из турског пописа Босне из 1604. године. Наиме, у селу Крњешићи нахије Каменград уписано је више појединаца, међу њима и

Радоје Љубојевић, кнез.

Ријетко је помињање презимена у турским пописима и не мора пуно да значи, међутим обзиром на смјер миграција из Босанске крајине према Банији и Кордуну, крајем 17. вијека, мислим да овај податак може бити битан за Љубојевиће.

Иначе, претпоставка је да је ово село Крњешићи заправо данашња Крњеуша на падинама Грмеча. Турски попис открива и даље географско поријекло крњеушке групе. Тако се каже:

Баштина Вуксана из Мостара у властитом посједу.
Баштина Вукића из Мостара.
Баштина Милоша пришлаца.

Такође помињу се још и презимена Милојевић, Рајић.

Оно што је интересантно у Херцеговини код Мостара помиње се православни род Крњеушић.