Аутор Тема: Архив Србије  (Прочитано 4162 пута)

Ван мреже Jocko

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Архив Србије
« Одговор #20 послато: јун 17, 2016, 06:03:51 поподне »
Postovani, zeljela bih istraziti porijeklo prezimena Milijas pa me interesuje na koji nacin. Hvala unaprijed


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2995
  • I1 P109
Одг: Архив Србије
« Одговор #21 послато: јун 17, 2016, 06:26:21 поподне »
Postovani, zeljela bih istraziti porijeklo prezimena Milijas pa me interesuje na koji nacin. Hvala unaprijed

У Архиву Србије или уопште да истражите порекло презимена Милијаш?

Ако је ово друго, онда поставите тему на неком од потфорума Порекла становништва, и за почетак наведите основне податке које знате о том презимену, пре свега место порекла, кад се први пут јавља у том месту, коју крсну славу слави поменута фамилија.

Ван мреже Suzana Maric

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Архив Србије
« Одговор #22 послато: април 19, 2017, 11:06:18 поподне »
Postovani,

Mnogo se interesujem za poreklo svoje porodice, i dosta toga vec znam, ali sam naisla na zid. U pitanju je jedan od mojih predaka koji je 1906 otisao za Ameriku, Stevan Cosic. Poveo je zenu Zorku, ali se ona posle par 4-5 godina vratila u Martince sa dve cerke. Kasnije, u Macvanskom Prnjavoru otvara kafanu koju je posecivao i sam kralj. Sto se tice Stevana, on se u Americi ozenio drugom zenom, Marijom Mamulom, iz Beograda. I tu sam se zaustavila. Nemam daljih informacija.
Znam da je sa njom imao dece, i znam da se vratila u Srbiju, ali joj tu gubim svaki trag.
Ne mogu da pronadjem informacije o njoj i njenoj deci, a upoznata sam sa cinjenicom da su Amerikanci u to vreme popisivali svakog ko je brodom putovao u i iz Amerike. Saznala sam isto tako da je Stevan 1946. godine doneo u Srbiju knjigu u kojoj su bili popisani svi putnici tog broda.
Zanima me da li neko zna da li ta  knjiga postoji u arhivu, mozda u Sremskoj Mitrovici ili Beogradu. Prica je zaista zanimljiva i volela bih da pronadjem i taj deo slagalice koji mi nedostaje.

S postovanjem

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2995
  • I1 P109
Одг: Архив Србије
« Одговор #23 послато: април 19, 2017, 11:19:04 поподне »
Postovani,

Mnogo se interesujem za poreklo svoje porodice, i dosta toga vec znam, ali sam naisla na zid. U pitanju je jedan od mojih predaka koji je 1906 otisao za Ameriku, Stevan Cosic. Poveo je zenu Zorku, ali se ona posle par 4-5 godina vratila u Martince sa dve cerke. Kasnije, u Macvanskom Prnjavoru otvara kafanu koju je posecivao i sam kralj. Sto se tice Stevana, on se u Americi ozenio drugom zenom, Marijom Mamulom, iz Beograda. I tu sam se zaustavila. Nemam daljih informacija.
Znam da je sa njom imao dece, i znam da se vratila u Srbiju, ali joj tu gubim svaki trag.
Ne mogu da pronadjem informacije o njoj i njenoj deci, a upoznata sam sa cinjenicom da su Amerikanci u to vreme popisivali svakog ko je brodom putovao u i iz Amerike. Saznala sam isto tako da je Stevan 1946. godine doneo u Srbiju knjigu u kojoj su bili popisani svi putnici tog broda.
Zanima me da li neko zna da li ta  knjiga postoji u arhivu, mozda u Sremskoj Mitrovici ili Beogradu. Prica je zaista zanimljiva i volela bih da pronadjem i taj deo slagalice koji mi nedostaje.

S postovanjem

То је поприличан зид, онда. Не знам да ли вам је жив тај информатор од кога сте сазнали да су се уопште вратили у Србију? Јер у случају да јесте, можда бисте могли покушати извући још неки детља, који би вам помогао у лоцирању поменуте породице? Архиви у овом случају не верујем да би били од користи.

Ван мреже Gallavant

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
Одг: Архив Србије
« Одговор #24 послато: април 19, 2017, 11:40:16 поподне »
Ne mogu da pronadjem informacije o njoj i njenoj deci, a upoznata sam sa cinjenicom da su Amerikanci u to vreme popisivali svakog ko je brodom putovao u i iz Amerike. Saznala sam isto tako da je Stevan 1946. godine doneo u Srbiju knjigu u kojoj su bili popisani svi putnici tog broda.

Slažem se sa Amikusom da ovde arhivi verovatno neće biti od pomoći, ali bih preporučio pretragu po američkim sajtovima gde ima raznoraznih podataka. Dobar početak je FamilySearch, ali ima i drugih sajtova. Imaš li još nekih informacija vezanih za Stevanov boravak u Americi? Država u kojoj je živeo, brod kojim je otišao (ili pristav gde je došao), da li je tamo preminuo (piše da se samo supruga vratila u Srbiju), itd itd. Gde je Stevan rođen?

Rado bih pomogao, s obzirom da mi je uvek bila želja da cunjam po američkim bazama podataka na mreži, ali eto, niko od mojih predaka se nije selio. Inače, pretpostavljam da se čovek u pitanju preziva Ćosić?

Ван мреже Suzana Maric

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Архив Србије
« Одговор #25 послато: април 20, 2017, 12:53:10 пре подне »
Slažem se sa Amikusom da ovde arhivi verovatno neće biti od pomoći, ali bih preporučio pretragu po američkim sajtovima gde ima raznoraznih podataka. Dobar početak je FamilySearch, ali ima i drugih sajtova. Imaš li još nekih informacija vezanih za Stevanov boravak u Americi? Država u kojoj je živeo, brod kojim je otišao (ili pristav gde je došao), da li je tamo preminuo (piše da se samo supruga vratila u Srbiju), itd itd. Gde je Stevan rođen?

Rado bih pomogao, s obzirom da mi je uvek bila želja da cunjam po američkim bazama podataka na mreži, ali eto, niko od mojih predaka se nije selio. Inače, pretpostavljam da se čovek u pitanju preziva Ćosić?


Jeste, Ćosić je u pitanju. Koliko znam, ziveo je u Barbertonu, Ohajo, a baka mi kaze da misli da je jedno vreme bio i u Cikagu. Vratio se u Martince 1946. godine, u Martincima je i sahranjen 1957. S tim da ja nisam sigurna za njegovu godinu rodjenja jer na spomeniku pise da je ziveo 74 godine, ali koliko je i to tacno. Za brod nisam sigurna ali mislim da je Hannover, baka kaze da je sve bilo zabelezeno u toj knjizi koju je on doneo kad se vratio.
Na sajtu Ellis Island sam pronasla podatke o njegovoj prvoj zeni, Zorki, ali od njega ni traga.
Hvala u svakom slucaju.

Ван мреже Mateja

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Архив Србије
« Одговор #26 послато: јул 03, 2017, 04:19:11 поподне »
Da li ima ovde istrayivaca koji bi ya neku nadoknadu isli do Arhiva i trazili neke podatke?

Ван мреже Делија

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 116
  • I2-PH908 (Динарска Јужна), Никољдан
Одг: Архив Србије
« Одговор #27 послато: јул 12, 2017, 10:54:49 поподне »
Не знам да ли то постоји у другим архивима али у панчевачком архиву постоје тзв. Passprotokole Pancsova који се воде од 1796.године најраније (не знам дал су тада уведени пасоши-после Кочине Крајине или у градском архиву имају сачуване пасоше од тог времена само)..може бити вредан извор података јер се у њему неретко налазе подаци о трајном пресељењу разних људи у окоолна села углавном,мада када се сагледа ситуација у Банату и ако се зна да је највећи део насеља трајно насељен 1774.године онда је највећи део тих сеоба пропуштен јер се пасошки протоколи воде за период након овог.Протоколи су писани на немачком.
Кажем,не знам каква је ситуација у другим архивима што се тиче почетка вођења евиденције и уопште постојања овог вида података.
Негде сам чуо,можда и прочитао да су се пасоши издавали ако је особа планирала да оде негде ван свог места на више од 3 дана а казне за непоштовање времена за који је пасош издат биле су драконске.

Ван мреже vojinenad

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1680
Одг: Архив Србије
« Одговор #28 послато: јул 13, 2017, 08:11:04 пре подне »
Не знам да ли то постоји у другим архивима али у панчевачком архиву постоје тзв. Passprotokole Pancsova који се воде од 1796.године најраније (не знам дал су тада уведени пасоши-после Кочине Крајине или у градском архиву имају сачуване пасоше од тог времена само)..може бити вредан извор података јер се у њему неретко налазе подаци о трајном пресељењу разних људи у окоолна села углавном,мада када се сагледа ситуација у Банату и ако се зна да је највећи део насеља трајно насељен 1774.године онда је највећи део тих сеоба пропуштен јер се пасошки протоколи воде за период након овог.Протоколи су писани на немачком.
Кажем,не знам каква је ситуација у другим архивима што се тиче почетка вођења евиденције и уопште постојања овог вида података.
Негде сам чуо,можда и прочитао да су се пасоши издавали ако је особа планирала да оде негде ван свог места на више од 3 дана а казне за непоштовање времена за који је пасош издат биле су драконске.
Државни архив Црне Горе на Цетињу 2013. године штампао је ''Поименични протоколи издатих пасоша у књажевини Црној Гори 1866-1878'' књига 1  и ''Поименични протоколи издатих пасоша у књажевини Црној Гори 1879-1833'' књига 2.

Ван мреже Делија

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 116
  • I2-PH908 (Динарска Јужна), Никољдан
Одг: Архив Србије
« Одговор #29 послато: јул 13, 2017, 05:33:15 поподне »
Државни архив Црне Горе на Цетињу 2013. године штампао је ''Поименични протоколи издатих пасоша у књажевини Црној Гори 1866-1878'' књига 1  и ''Поименични протоколи издатих пасоша у књажевини Црној Гори 1879-1833'' књига 2.

А јел су пасоши издавани само за напуштање територије Кнежевине Црне Горе или су важили и за интерна кретања унутар граница?

Ван мреже vojinenad

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1680
Одг: Архив Србије
« Одговор #30 послато: јул 13, 2017, 07:27:40 поподне »
Колико ми је познато кретање становништва унутар граница Црне Горе никад није изискивало вађење пасоша или било каквих других докумената или дозвола. Ови протоколи конкретно односе се на издавање пасоша за преселење у Србију, Турску итд., што и стоји у напомени.

Ван мреже Дробњак

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
  • I1 P109
Одг: Архив Србије
« Одговор #31 послато: јул 13, 2017, 07:31:18 поподне »
А јел су пасоши издавани само за напуштање територије Кнежевине Црне Горе или су важили и за интерна кретања унутар граница?
Колико знам важили су само за путовања преко границе. Углавном су издавани за пресељење у Србију или Америку. У Црној Гори је било тешко у 19. веку контролисати унутрашња кретања јер је друштво још увек изразито сточарско и самим тим су годишње миграције на релацији село-планина биле део свакодневице све до скора. Није планина свима била више села. Имамо нпр. Бјелопавлиће и Рудињане којима су планине удаљене чак и по 100 км од матичног села. У случају Бјелопавлића, њихов катун на Сињајевини је чак и у другој нахији. Није било ни званичних путева него се ишло старим путевима и рутама који су вековима коришћени за прогон стоке и путовање људи.