Аутор Тема: Аврамијевштаци  (Прочитано 59224 пута)

Ван мреже Kor

  • Порекло
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 658
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #40 послато: јун 20, 2013, 03:59:53 поподне »
Некидан слушам и Рамба Амадеуса који каже како су сви народи екс-Југославије потомци Илира, а да Словена нема ни у траговима и притом се позива на генетичка истраживања.

Рамбо је добронамеран човек и алтруиста. Међутим, треба му опростити зато што је поверовао некоме које очигледно индоктринисан Приморчевом дубиозом. Ја разумем шта то значи за Рамба- сви смо истог порекла и не би требало да се мрзимо и убијамо. Проблем је са паћеницима типа Приморца који има мисију да усташлук замота у обланде науке.  Како је само напалио хрватске националисте од којих се није могло остати по разноразним форумима да би дана били готово неприметни. Навукао их је на врло танак лед.
« Последња измена: август 19, 2013, 08:17:05 пре подне admin »


Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #41 послато: јун 20, 2013, 05:28:12 поподне »
Слажем се са тобом у вези Рамба, и ја мислим да је човјек на мјесту. Ово горе сам написао само да покажем како се сто пута поновљена лаж претвара у истину.

На овом примјеру се види како је тешко оповргнути медијски бомбастично представљене неистине.
« Последња измена: август 19, 2013, 08:17:16 пре подне admin »

Ван мреже Драгорад

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 28
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #42 послато: јул 11, 2013, 07:34:25 поподне »
Ево и ја да дам свој скромни допринос списку оних који славе Светога Аврамија. У питању је породица Ковачевић из Коцељева, за нас Љуба Павловић каже следеће:

Прва половина 18. века, Лијевно, Св. Аврамије.

*Ковачевићи су велика лијевањска породица, досељена прво у Мали Бошњак, па се после растурили по Коцељеви и свима суседним селима.

Колико ја знам из породичне историје никакве везе са рударством немамо, сматрају нас у том крају староседеоцима, такође колико знам не спомиње се било каква икавица али све је то са обзиром на неколико стотина година временске разлике релативна категорија.

Још сам две ствари, прво поводом оног што је рекао Рамбо Амадеус о Србима и Илирима. Заиста не сумњам у његову добронамерност али ми се чини да се о датој материји информисао из дневне штампе и да је усвојио здраво за готово оно што је прочитао. Хаплогрупа И2 коју често зову и илирска тј динарска хаплогрупа је по до сада објављеним истраживањима заиста најзаступљенија у српском народу али бих ја пре поводом тога рекао да су Илири Срби а не обрнуто то јест да је то једно од имена којим смо називани у прошлости јер је практично немогуће да цео један народ буквално нестане а да не остави за собом апсолутно никаквог трага, као ни да историја не зна за макар једну једину битку у којој би се Илири борили као староседеоци против Словена који им заузимају вековне територије. Као друго апропо помињања Кљосова, наиме колико сам ја упознат у његова истраживања оно што је он одговорио Млађи се савршено поклапа са оним о чему је говорио Радишићу на конгресу аутохтониста. Кљосов јасно каже да се по његовим истраживањима Р1А1 у Европи најраније јавља на простору данашње Србије, Македоније и Босне и то негде у периоду од 7000-10000 године пре нове ере да би онда у периоду од неких пар хиљада година пре Христа они из неког разлога ( катастрофа, рат и слично ) отишли на Карпате и у Русију а да би се тек потом један њихов крак преко Урала и Аркаима спустио у Иран и Индију о чему сведоче Веде док се други крак тог племена после неког времена вратио поново у своју постојбину у Подунавље тј на Балкан и то је управо оно што је Кљосов одговорио Млађи.
« Последња измена: август 19, 2013, 08:17:29 пре подне admin »

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 814
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #43 послато: јул 12, 2013, 12:14:23 пре подне »
Ево и ја да дам свој скромни допринос списку оних који славе Светога Аврамија. У питању је породица Ковачевић из Коцељева, за нас Љуба Павловић каже следеће:

Прва половина 18. века, Лијевно, Св. Аврамије.

*Ковачевићи су велика лијевањска породица, досељена прво у Мали Бошњак, па се после растурили по Коцељеви и свима суседним селима.

Колико ја знам из породичне историје никакве везе са рударством немамо, сматрају нас у том крају староседеоцима, такође колико знам не спомиње се било каква икавица али све је то са обзиром на неколико стотина година временске разлике релативна категорија.

Још сам две ствари, прво поводом оног што је рекао Рамбо Амадеус о Србима и Илирима. Заиста не сумњам у његову добронамерност али ми се чини да се о датој материји информисао из дневне штампе и да је усвојио здраво за готово оно што је прочитао. Хаплогрупа И2 коју често зову и илирска тј динарска хаплогрупа је по до сада објављеним истраживањима заиста најзаступљенија у српском народу али бих ја пре поводом тога рекао да су Илири Срби а не обрнуто то јест да је то једно од имена којим смо називани у прошлости јер је практично немогуће да цео један народ буквално нестане а да не остави за собом апсолутно никаквог трага, као ни да историја не зна за макар једну једину битку у којој би се Илири борили као староседеоци против Словена који им заузимају вековне територије. Као друго апропо помињања Кљосова, наиме колико сам ја упознат у његова истраживања оно што је он одговорио Млађи се савршено поклапа са оним о чему је говорио Радишићу на конгресу аутохтониста. Кљосов јасно каже да се по његовим истраживањима Р1А1 у Европи најраније јавља на простору данашње Србије, Македоније и Босне и то негде у периоду од 7000-10000 године пре нове ере да би онда у периоду од неких пар хиљада година пре Христа они из неког разлога ( катастрофа, рат и слично ) отишли на Карпате и у Русију а да би се тек потом један њихов крак преко Урала и Аркаима спустио у Иран и Индију о чему сведоче Веде док се други крак тог племена после неког времена вратио поново у своју постојбину у Подунавље тј на Балкан и то је управо оно што је Кљосов одговорио Млађи.





Хвала Драгораде,
веома ме радује што међу форумашима имамо и Ковачевића из Коцељева.

За вас Павловић каже следеће:

КОВАЧЕВИЋ-и у Коцељеви у Ваљевској Тамнави такође славе св. Аврамија. Било их је 11 домаћинстава у овом месту око 1900. године. Преци су им се доселили, како се сматра, у првој половини 18. века, из околине Ливна у Босни. Још у време досељавања били су велика породица. Прво су се настанили у недалеком Малом Бошњаку, па су се одатле раселили по Коцељеви и другим насељима Ваљевске Тамнаве. Остале етапе у насељавању овог рода, о којима је било речи, нису упамтили. Чланови ове породице „за себе мисле, да су били увек богати и да им је то записано у књизи судбине. И по свим селима, и данас, зна се да су богатством измакли од осталих својих суседа“.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, стр. 552-554


Што се тиче икавице, Љубомир Љуба Павловић наводи да су Владићи из Брасине говорили тим нагласком све до прве половине XX° вијека и да су били рудари, а даљим поријеклом су из околине Ливна...за Ковачевиће међутим се не наводи да ли си говорили тим нагласком и да ли су били у прошлости рудари.
« Последња измена: октобар 26, 2013, 07:19:19 поподне млађо »

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 814
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #44 послато: јул 12, 2013, 12:28:25 пре подне »
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
МАКСИМОВИЋ-и и ПАВЛОВИЋ-и из Букора, општина Шабац, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).


Извор: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/


Љубомир Љуба Павловић у ”Антропогеографији Ваљевске Тамнаве” помиње ЋОСИЋ-е у Букору, који су се ту деселили из Ликодре у Рађевини, у првој половином XVIII° вијека, он каже следеће:

ЋОСИЋ-е су населили Селенић-и при извору Грешаве, где су и данас, а зову се још: МАКСИМОВИЋ-и и ПАВЛОВИЋ-и.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, стр. 607


У табели ”српског ДНК пројекта” имамо тестираног ЋОСИЋ-а из Бановог Поља (Богатић), који припада хаплогрупи R1a Z280 L1280 ”ПЛАВО” (они су у Богатић дошли из Семберије), питање јесте утврдити да ли су заправо МАКСИМОВИЋ-и и ПАВЛОВИЋ-и из Букора (старије презиме Ћосић), заправо огранак Ћосић из Бановог Поља (Богатић) или је само у питању случајност истог презимена...да ли су поменути МАКСИМОВИЋ-и и ПАВЛОВИЋ-и у Букору прешли из Осата у Ликодру или су у Ликодру дошли из Бановог Поља а затим се преселили у Букор (Шабац)...или је могућ и неки трећи сценаријо.

На карту уз поменута два презимена су додати такође и ПЕНИЋ-и из мјеста Дубље (Богатић, Мачва), који припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (ПЛАВО), а огранак су ЋОСИЋ-а из Бановог Поља (Богатић).
« Последња измена: јул 05, 2014, 04:21:59 поподне млађо »

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 814
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #45 послато: јул 12, 2013, 01:00:09 пре подне »
Родови који припадају хаплогрупи ”R1a Z280 L1280” (на карти у ПЛАВО), за сада су најбројнији:

1   ПАЛАНГЕТИЋ-и (Радачићи, Олово)
2   ГУЖВИЋ-и (Врело, Шековићи)
3   МИЛИЋ-и (Табанци/Тршић, Зворник)
4   ВИДОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
5   МИЛОШЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
6   ЛАЗАРЕВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
7   МИТРОВИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
8   ГАЈИЋ-и (Главичорак, Бијељина)
9   ВАСИЋ-и (Јасеница, Зворник)
10 ГАЈИЋ-и (Јасеница, Зворник)
11 РАКАНОВИЋ-и (Јасеница, Зворник)
12 ЋОСИЋ-и (Баново Поље, Богатић)
13     - ПЕНИЋ-и (Дубље, Богатић, Мачва)
14 ЈОЦКОВИЋ-и (Дубље, Богатић)
15 МАКСИМОВИЋ-и (Букор, Шабац)
16 ПАВЛОВИЋ-и (Букор, Шабац)
« Последња измена: октобар 07, 2014, 06:01:03 поподне млађо »

Ван мреже Драгорад

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 28
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #46 послато: јул 12, 2013, 01:19:49 поподне »

Хвала Драгораде,
веома ме радује што међу форумашима имамо и Ковачевића из Ликодре.

За вас Павловић каже следеће:

КОВАЧЕВИЋ-и у Коцељеви у Ваљевској Тамнави такође славе св. Аврамија. Било их је 11 домаћинстава у овом месту око 1900. године. Преци су им се доселили, како се сматра, у првој половини 18. века, из околине Ливна у Босни. Још у време досељавања били су велика породица. Прво су се настанили у недалеком Малом Бошњаку, па су се одатле раселили по Коцељеви и другим насељима Ваљевске Тамнаве. Остале етапе у насељавању овог рода, о којима је било речи, нису упамтили. Чланови ове породице „за себе мисле, да су били увек богати и да им је то записано у књизи судбине. И по свима селима, и данас, зна се да су богатством измакли од осталих својих суседа“.

Извор: Љубомир Љуба Павловић, Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, стр. 552-554


Што се тиче икавице, Љубомир Љуба Павловић наводи да су Владићи из Брасине говорили тим нагласком све до прве половине XX° вијека и да су били рудари, а даљим поријеклом су из околине Ливна...за Ковачевиће међутим се не наводи да ли си говорили тим нагласком и да ли су били у прошлости рудари.

Хвала првенствено теби Млађо јер у тој потрази за нашим породичним коренима која траје већ деценијама у решавању тог ребуса, који је са мог оца прешао на мене да га решим, сам пре неколико дана у претрази интернета наишао на твоја прошлогодишња питања овде на овом сајту око Светог Аврамија, па су се неке ствари после дугогодишњег стагнирања покренуле са мртве тачке. Да ли смо ми у вези са Милићевићима из Малог Бошњака који су опет из Ликодре заиста не знам, оно што знам је да су по причи коју су мом оцу причали старији сам Мали Бошњак управо по нама назвали јер смо се ту у давнини прво населили и практично основали то село и то смо колико ја знам по тој причи ту дошли управо из подручја Сребренице а за Ливно је сазнао мој отац из књиге Љубе Павловића. У самој околини Ливна постоји чак село Ковачевићи па смо доста дуго година мислили да имамо везе са њима, односно евентуално са Ковачевићима из околине Сребренице али нико од њих није славио Светог Аврамија што је целу потрагу одвело да тавори и тапка у месту буквално до пре месец и нешто дана када си заиста невероватном коинциденцијом и ти поставио ову тему око наше крсне славе.
У сваком случају у неком догледном периоду ћу урадити ДНК анализу јер је ова цела прича о нашем роду захваљујући теби добила сасвим нов обрт. Нисам сигуран да смо у некој вези са Владићима али гушасти колико ја знам, као што се помиње за њих, сигурно нисмо већ високи плави са плавим очима, што мени онако на прву више личи на Р1А1 него на Г2 али нисам компетентан да о томе причам док то сам тест црно на бело не буде потврдио. Ово око икавице бих се могао заклети да код нас није случај, отац памти старије који су рођени крајем 19 века и колико ја знам ништа томе слично се никада није споменуло мада опет ко зна. Били смо као што Љуба Павловић поприлично имућна и бројна породица са доста земље и ово за рударство ме је признајем изненадило јер у самом том коцељевачком крају нема неких рудника, нити је било шта од онога чиме су се бавили моји преци на било који начин повезано са тим занимањем али ко то уосталом са ове временске дистанце може са сигурношћу да тврди.


« Последња измена: август 19, 2013, 08:18:31 пре подне admin »

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 814
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #47 послато: јул 19, 2013, 04:42:53 поподне »
Хвала првенствено теби Млађо јер у тој потрази за нашим породичним коренима која траје већ деценијама у решавању тог ребуса, који је са мог оца прешао на мене да га решим, сам пре неколико дана у претрази интернета наишао на твоја прошлогодишња питања овде на овом сајту око Светог Аврамија, па су се неке ствари после дугогодишњег стагнирања покренуле са мртве тачке. Да ли смо ми у вези са Милићевићима из Малог Бошњака који су опет из Ликодре заиста не знам, оно што знам је да су по причи коју су мом оцу причали старији сам Мали Бошњак управо по нама назвали јер смо се ту у давнини прво населили и практично основали то село и то смо колико ја знам по тој причи ту дошли управо из подручја Сребренице а за Ливно је сазнао мој отац из књиге Љубе Павловића. У самој околини Ливна постоји чак село Ковачевићи па смо доста дуго година мислили да имамо везе са њима, односно евентуално са Ковачевићима из околине Сребренице али нико од њих није славио Светог Аврамија што је целу потрагу одвело да тавори и тапка у месту буквално до пре месец и нешто дана када си заиста невероватном коинциденцијом и ти поставио ову тему око наше крсне славе.
У сваком случају у неком догледном периоду ћу урадити ДНК анализу јер је ова цела прича о нашем роду захваљујући теби добила сасвим нов обрт. Нисам сигуран да смо у некој вези са Владићима али гушасти колико ја знам, као што се помиње за њих, сигурно нисмо већ високи плави са плавим очима, што мени онако на прву више личи на Р1А1 него на Г2 али нисам компетентан да о томе причам док то сам тест црно на бело не буде потврдио. Ово око икавице бих се могао заклети да код нас није случај, отац памти старије који су рођени крајем 19 века и колико ја знам ништа томе слично се никада није споменуло мада опет ко зна. Били смо као што Љуба Павловић поприлично имућна и бројна породица са доста земље и ово за рударство ме је признајем изненадило јер у самом том коцељевачком крају нема неких рудника, нити је било шта од онога чиме су се бавили моји преци на било који начин повезано са тим занимањем али ко то уосталом са ове временске дистанце може са сигурношћу да тврди.






Драго ми је што је новоотворена дискусија о ”Аврамијевштaцима”, била од помоћи…истина има овде још доста посла да се учини, пак мислим да смо урадили добар корак ка рајсвијетљавању енигме о породицама које славе св. Аврамија и утврђивање наше прапостојбине.

Изглед не мора нарочито да буде пресудан у генетици, тако да одређивање хаплогрупе зависи искључиво од ДНК анализе…имати генетске податке о Ковачевићима би било заиста пожељно, ако си вољан у вези овога, позивам те да се чујемо путем и-мејла…на: mladen.gajic@poreklo.rs
« Последња измена: август 28, 2013, 03:02:15 пре подне млађо »

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 814
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #48 послато: јул 19, 2013, 04:56:15 поподне »
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
СТАНОЈЕВИЋ-и из Залазја, општина Сребреница, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).
МИЛИЋЕВИЋ-и из Малог Бошњака, општина Коцељева, припадају хаплогрупи: " I2a1" (ЗЕЛЕНО).


Извор: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/


За МИЛИЋЕВИЋ-е из Малог Бошњака (Коцељева), каже се следеће:

”У Малом Бошњаку, у Ваљевској Тамнави, живе Милићевићи, који славе св. Аврамија. Почетком 20. века их је било 11 домаћинстава у том месту. Преци су им се доселили у првој половини 18. века, из Ликодре у Рађевини. Према породичном предању, њихов родоначелник Милић досељен је из Ликодре, а даљом старином је ова породица из Босне. Огранци Милића носе још два новија презимена, која се у литератури не наводе.”

Извор: Љубомир Љуба Павловић, Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, стр. 556-572

МИЛИЋЕВИЋ-и имају породично предање да су старином из Билеће (Херцеговина).

Међутим, вриједи поменути и тестираног КОВАЧЕВИЋ-а из Вилуса (слава Никољдан) који са тестираним МИЛИЋЕВИЋ-ем (слава Аврамијевдан), на 17 маркера поклапа се на 16...што указује на могућу блиску сродност наведене двије породице.


ЈАНОШЕВИЋ-и из Узовнице, општина Љубовија, такође припадају хаплогрупи " I2a1" (ЗЕЛЕНО).
« Последња измена: јул 05, 2014, 04:22:10 поподне млађо »

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6071
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #49 послато: јул 25, 2013, 05:57:33 поподне »
Додао бих и једну информацију која може да има везе са овом групом родова која слави Св. Аврамија.

Наиме, како је познато (према сачуваном предању) Аврамијештаци су пореклом од рода Владића из Ливна и "западних крајева".

Конкретно, у Ливну нисам пронашао Владиће, међутим у тим "западним крајевима" постоји разгранат род Владића. Има их у околини Прозора (Раме), али су се неки од њих исељавали и у околину Груде (западна Херцеговина).

За ово "племе" се тврди да је пореклом из Херцеговине, а као њихова матица помињу се Миљковићи, крај Мостара.

Ово су подаци из студије Миленка Филиповића, "Рама у Босни".

Знамо да неке од породица које славе Св. Аврамија имају предање да су из Ливна, док друге тврде да су из околине Невесиња.

Мостар је већ ближе Невесињу, па цела ова прича можда има неког смисла, али видећемо још шта ће показати даља тестирања.

Битно је напоменути да су се ови Владићи раније презивали Чарапина и да су даљим пореклом из Броћна. Са овим презименом (Чарапина) их и даље има у околини Мостара и у Дриновцима (Груде).
« Последња измена: август 19, 2013, 08:19:11 пре подне admin »

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 814
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #50 послато: јул 25, 2013, 06:04:54 поподне »

Наиме, како је познато (према сачуваном предању) Аврамијештаци су пореклом од рода Владића из Ливна и "западних крајева".



Само мала исправка, Аврамијевштаци нису поријеклом од рода Владића, него род Владића из Брасине, као један у низу братстава у подрињу, за које се зна да су у Азбуковицу дошли из околине Ливна, слави Аврамијевдан.
Надам се да ћемо наћи спону и утврдити одакле или од којих породица је ”потекао” Аврамијевдан као крсна слава.
« Последња измена: август 23, 2013, 02:55:40 поподне млађо »

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6071
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #51 послато: јул 25, 2013, 06:19:35 поподне »

Само мала исправка, Аврамијештаци нису поријеклом од рода Владића, него род Владића из Брасине, као један у низу братстава у подрињу, за које се зна да су у Азбуковицу дошли из околине Ливна, слави Аврамијевдан.
Надам се да ћемо наћи спону и утврдити одакле или од којих породица је ”потекао” Аврамијевдан као крсна слава.

Моја грешка. У сваком случају, ово су једини (мени познати) Владићи из Херцеговине и тих крајева генерално.
« Последња измена: август 19, 2013, 08:19:31 пре подне admin »

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #52 послато: јул 25, 2013, 07:12:10 поподне »
Додао бих и једну информацију која може да има везе са овом групом родова која слави Св. Аврамија.

Наиме, како је познато (према сачуваном предању) Аврамијештаци су пореклом од рода Владића из Ливна и "западних крајева".

Конкретно, у Ливну нисам пронашао Владиће, међутим у тим "западним крајевима" постоји разгранат род Владића. Има их у околини Прозора (Раме), али су се неки од њих исељавали и у околину Груде (западна Херцеговина).

За ово "племе" се тврди да је пореклом из Херцеговине, а као њихова матица помињу се Миљковићи, крај Мостара.

Ово су подаци из студије Миленка Филиповића, "Рама у Босни".

Знамо да неке од породица које славе Св. Аврамија имају предање да су из Ливна, док друге тврде да су из околине Невесиња.

Мостар је већ ближе Невесињу, па цела ова прича можда има неког смисла, али видећемо још шта ће показати даља тестирања.

Битно је напоменути да су се ови Владићи раније презивали Чарапина и да су даљим пореклом из Броћна. Са овим презименом (Чарапина) их и даље има у околини Мостара и у Дриновцима (Груде).

Интересантно је да сам скоро видио на И2а пројекту да су Чарапине тестиране и да припадају И2а хаплогрупи. Ако је тачно ово предање за Владиће, онда би то значило да су и херцеговачки Владићи И2а. Додуше, не знамо још ништа за Владиће из Брасине.
« Последња измена: август 19, 2013, 08:19:41 пре подне admin »

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 814
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #53 послато: јул 25, 2013, 11:27:06 поподне »
Интересантно је да сам скоро видио на И2а пројекту да су Чарапине тестиране и да припадају И2а хаплогрупи. Ако је тачно ово предање за Владиће, онда би то значило да су и херцеговачки Владићи И2а. Додуше, не знамо још ништа за Владиће из Брасине.



Добро је што су и Чарапине тестирани, надам се да ћемо покренути у што скорије вријеме тестирање Владића из Брасине, чисто да се види да ли постоји или не генетска спона.

Друга веома важна породица која слави Аврамијевдан у Мачви, а тренутно је у фази теста, јесу Вујичић-и из Скрађана (Шабац)...иначе огранак Вујичића из Белотића, има их и у сусједном Змињаку, знају да су два брата Вујица и Дамњан дошли почетком XVIII° вијека из Невесињског краја у Мачву, од њих су настала три презимена: Вујичићи, Дамњановићи а од Дамњановића и Поповићи.
« Последња измена: август 28, 2013, 03:42:10 поподне млађо »

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 814
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #54 послато: јул 27, 2013, 02:29:11 пре подне »
Село Дворска (Крупањ), родбинске везе неколико породица које славе Аврамијевдан:


Приредио: Љубиша МИТРОВИЋ

За почетак испричаћу вам једну малу причицу коју сам чуо у селу Дворска од старине Милана Вукашиновића. Причу преносим дословно онако како сам је чуо:

''Вукашин је био Херцеговац. Живео је код Ивановог бунара(1) а чувао овце у цикоћском пољу. Пошто је из пушке шешаре(2) убио Турчина јер није хтео да 'вода опанак', он избегне од Ивановог бунара у Крајеве(3). Кад га потера ту стигне он убије још једног Турчина из исте пушке шешаре па избегне у Дворску, у шуметину звану Вајатине. Вукашин је имао девет синова:

Веселина – од њега су Вукашиновићи
Митра – од њега су Митровићи
Јовицу – од њега су Јовичићи
Јакова – од њега су Јаковљевићи
Аксентија – од њега су Аксентијевићи
Тадију – од њега су Тадићи
Обрада – од њега су Обрадовићи
Један је био капетан - од њега су Капетановићи
Један је погинуо - није оставио порода

Старина Милан зна имена свих својих предака до Вукашина и ако се узме да је једно колено у просеку 20-25 година, Вукашин би могао бити рођен негде пре 1760. г.

Све ове горе поменуте породице још увек постоје у Дворској, зову једни друге рођацима, славе Св. Аврамија и преслављају Спасовдан. Мој ђед Павле Митровић се зауставио у Цикотама а доста Митровића од Вукашиновог Митра су расути свуда по Србији и даље.


Иванов бунар(1) то је место на путу Лозница – Ваљево између Брезјака и Цикота а где је одвајкада постојао бунар. Бунар је вероватно некад давно ископао неки Иван

Пушка шешара(2) у Вујаклијином речнику страних речи и израза стоји:
šešana (pere. Seghane, tur. §e?hane) vrsta stare puške koja se punila spreda; ši-šana.

Крајеви(3) Крајеви су део Цикота где се брда из цикоћског залеђа додирују са Јадарском долином. Поље испод Крајева се зове Сувопоља.




Вукашинови потомци, Дворска (Крупањ):

Извор: Љубиша МИТРОВИЋ
« Последња измена: јун 09, 2014, 01:12:18 пре подне млађо »

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 814
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #55 послато: јул 29, 2013, 05:21:58 поподне »
Породице које славе Аврамијевдан у Сребреничком протопрезвитерату:

Дубравица:
БОЖИЋ
ЈОВАНОВИЋ
МАРКОВИЋ
МАТИЋ
МИТРОВИЋ
ПАНТИЋ

Карина:
ГОГОЉИЋ
ТАЧКОВИЋ

Сасе:
ДРАГИЋЕВИЋ
ЈЕВТИЋ
РАКИЋ
СТАНОЈЕВИЋ

Кравица:
ЈЕРЕМИЋ

Слапашница:
ЋИРКОВИЋ




Породице које славе Аврамијевдан у Власеничком протопрезвитерату:

Цикоте:
БОШКОВИЋ
МИГИЋ
ОГЊЕНОВИЋ
ГУЖИЋ

Стрмица 1:
ПОПОВИЋ

Стрмица 2:
ПАЛАНГЕТА/ПАЛАНГЕТИЋ

Власеница:
ТИКВИЦА
« Последња измена: август 19, 2013, 08:20:27 пре подне admin »

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 814
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #56 послато: јул 30, 2013, 01:06:20 пре подне »
Село Јасеница, Зворник
ВАСИЋ-и (Л)
ВИДОВИЋ-и (Л)
ГАЈИЋ-и (Л)
ЈОВАНОВИЋ-и ”прислављају Аврамијевдан”
ЛАЗАРЕВИЋ
ЛАЗАРЕВИЋ-и (Л)
МИЛОШЕВИЋ-и (Л)
ПЕТРОВИЋ
РАКАНОВИЋ
ФИЛИПОВИЋ

Витинички Кисељак, Зворник
БИРЧАКОВИЋ-и ”прислављају Аврамијевдан”
ВАСИЋ-и (Л)
ГАЈИЋ-и (Л)
ЈОВАНОВИЋ-и ”прислављају Аврамијевдан”


Село Роћевић, Зворник
ИВАНОВИЋ
ЈОВАНОВИЋ
ЛАЗАРЕВИЋ
ЛУКИЋ
МИТРОВИЋ
САВИЋ
РАКИЋ-и (Болићи)


Село Шепак, Зворник
ЂОРЂИЋ
ИВАНОВИЋ
ОБРАДОВИЋ
СЕКУЛИЋ


Село Тршић/Табанци, Зворник
МИЛИЋ
РАДИЋ


Село Врело, Шековићи
ГУЖВИЋ
ЂОКИЋ
ЂУРИЋ
МАКСИМОВИЋ
МАРЈАНОВИЋ
МАТИЋ
ТЕШАНОВИЋ
ТРИШИЋ


Село Јардан, Зворник
СТОЈИЋ


Село Малешић, Зворник
ФИЛИПОВИЋ


Село Шетићи, Зворник
РАКИЋ


Село Главичорак, Бијељина
МИТРОВИЋ
ГАЈИЋ
« Последња измена: јул 12, 2014, 04:24:43 поподне млађо »

Ван мреже Драгорад

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 28
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #57 послато: август 01, 2013, 10:18:42 пре подне »
Када сам говорио о Сасима мислио сам на специфичну групу средњевјековног рударског становништва у коме је могло заиста бити оригиналних досељеника из Њемачке, али и других разнородних елемената.

Што се Саса у средњевјековној Србији и Босни тиче, ту ствар није до краја разјашњена. Зна се само да су ти Саси дошли из правца Трансилваније након 1241. и монголске најезде. Да би се схватило кос у били ти Саси мора се знати и шта се дешавало у Трансилванији неколико деценија прије и одакле Саси тамо.

Угарски краљеви су почетком 13. вијека населили у том дијелу двије групе њемачког становништва, једни су махом били рудари и доселили су из области Луксембурга, Рајнске области, Француске и суштински нису имали везе ни са Сасима и Саксонијом.

Други дио су били витезови Тевтонци и по свој прилици њима блиско становништво које је управо долазило из Саксоније, Тирингије и источне Баварске, а то јесте био простор насељен густо словенским, да не кажем српским становиштвом све до 10. вијека. и Први велики Мајстор Херман вон Салза био је из тих крајева.

Није зато чудно што се називи за њемачке насељенике код нас појављују и као Саси, али и као Тедески, Теутони и сл.
Дакле је међу тим Сасима заиста могло бити германизованог словенског становништва, јер ако су у 13. вијеку дошли из Саксоније, а у 10. вијеку Саксонија је била словенска, тог словенског становништва је могло бити и међу Трансилванијским Саксонцима бар у неком проценту. Не треба заборавити да је Тевтонски ред основан од стране трговаца Либека и Бремена у којима се све до 15. вијека говорио и словенски језик.

Сад сам провјерио на бази семаргл.ме који су најближи хаплотипи нашим Р1а Л1280. Провјеравао сам на 67 маркера и Бјелићев и Гајићев хаплотип, који иначе од 67 маркера имају истих 60 маркера што је прилично велика генетска блискост, најближи Гајићевом хаплотипу је хаплотип неког Њемца из Берлина (нису навели име) који има заједничких 59 од 67 маркера, ту је и Келемен са 57 од 67.

Интересантно је да су Тевтонци, протјерани из Трансилваније од угара, у коалицији са Пољацима поразили још увијек паганске Прусе и заузели њихову територију на којој ће вршити инвазије и на Русију. Управо ту на граничном појасу Пољске и старе Прусије (област Калињинграда) данас је и највећа концентрација Р1а Л1280.  Тевтонци јесу били монашка дружина, али су их пратили и сродници из њихових матичних области.

Са малим закашњењем бих само прокементарисао ову причу око Р1а Л1280 и Саса рудара. Наиме по мом скромном мишљењу она делује помало невероватно, јер као што Млађа рече да их је баш толико било онда би оставили неког генетског трага који сигурно не би био Р1а хаплогрупа. Мени ипак као много логичније решење овог проблема порекла Р1а Л1280 односно далеких Млађиних предака изгледа да су они дошли из Беле Србије или Бојке која је географски лоцирана управо ту где је и данас највећа концентрација Р1а Л1280, односно управо тамо где се у 7. веку налазила Дерванова Србија. Као што уосталом Порфирогенит каже у DE ADMINISTRANDO IMPERIO:
Треба знати да су Срби потомци некрштених Срба, који се још зову и Бели, који живе са оне стране Турске (Мађарске) на месту које се код њих назива Бојки (Бојка), где им је суседна Франачка.
Кога занима та тема покојни професор Др Реља Новаковић је провео пола живота проучавајући је у покушају да докаже да су неки од наших предака управо са тог подручја у давнини дошли на просторе на којима и данас живе Срби као народ. Да ли су дошли у некој сеоби или ипак у помоћ и на позив своје браће одавде је неко већ сасвим друго питање и чини ми се не баш толико битно за ову расправу.
Но лако ћемо ми за Белу Србију и то време дај да видимо да ли су моји Ковачевићи настали од Владића из Брасине који дођоше од Ливна, односно да ли су и Гајићи из Јасенице одатле дошли или из Невесиња и одакле то да нам је Свети Аврамије свима крсна слава.

« Последња измена: август 19, 2013, 08:21:59 пре подне admin »

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 814
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #58 послато: август 28, 2013, 03:32:04 поподне »
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ВУЈИЧИЋ-и из Скрађана, општина Шабац, ДАМЊАНОВИЋ-и и ПОПОВИЋ-и из Змињака, општина Шабац, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).


Извор: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/

ВУЈИЧИЋ-и (св.Аврамије, 5-4 к), досељени од Невесиња, у Херцеговини. Доселила се два брата: Вујица и Дамњан. Од Вујице су ВУЈИЧИЋ-и а од Дамњана су ДАМЊАНОВИЋ-и (огранак Дамњановића у Змињаку су ПОПОВИЋ-и). Вујичића такође има у Змињаку и Белотићу (Шабац), и један су род. Краће вријеме су боравили у Семберији, а затим се настанили у Китогу, у Мачви.


Ово приликом се захваљујем породици Вујичић из Скрађана (Шабац), нарочито господину Добрици Вујичићу на изузетно успјешној сарадњи. Хвала!
« Последња измена: јул 05, 2014, 04:21:43 поподне млађо »

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 814
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Аврамијевштаци
« Одговор #59 послато: август 28, 2013, 09:23:50 поподне »
Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
МАРЈАНОВИЋ-и, МАТИЋ-и, ЂУРИЋ-и и МАКСИМОВИЋ-и из Врела, општина Шековићи, припадају хаплогрупи: "R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).


Извор: http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/


Село Врело (Шековићи), родбинске везе неколико породица које славе Аврамијевдан:


Извор: Данијел ГУЖВИЋ
« Последња измена: јул 05, 2014, 04:21:32 поподне млађо »