You Are Here: Home » Грбови

Грбови

Демићи од Брубнограда

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Петар Демић Племство Дана 27. I 1888. године, на основу војних заслуга, капетан Андрија Демић добио је у Бечу од цара Франца Јозефа угарско племство и грб, што му је потврђено 10. IX 1888. године. Уз племство и грб, Андрија је добио и предикат „од Брубнограда“. Поријекло, војна каријера и породица Андрија Демић рођен је 1836. године у Класнићу код Глине. Војну каријеру почео ј ...

Read more

Порекло презимена Шимраковић

Шимраковићи су били средњовековна хумска породица из Зажабља. У изворима се први помиње 1433. и 1442. године Гргур Шимрак. Нешто касније наилазимо на Стефана Шимраковића који је био ожењен Катарином, ћерком Твртка Боровинића, са којом је имао сина Владислава. Породица је имала поседе у долини Неретве код Стоца, у жупи Жаба. Михаило Динић је навео још неколико особа са овим презименом, али је сматрао да се н ...

Read more

Шеваљевићев грбовник

ПРИПРЕМИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић Imenik grbova iz knjige, koja se čuva kod gospodina I. M. Ševaljevića, načelnika makarskoga. Nobilius Virorum Bosnensium Gentilitia Stemmata: Lux ab Exemplo Ragusino Favente Ill.mo D. Ca co Junio de Sargo ejusdem Civitatis patritio, in hunc libellum transtulit Clemens Grubissich Macarensis Ragusii, Anno Salutis 1748, Die 15 Maji. Ex monumento authentico F ...

Read more

Фестетићев грбовник

ПРИПРЕМИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић У Библиотеци Матице српске чува се препис Фојничког грбовника који не помиње А. Соловјев у своме раду: Приноси за босанску и илирску хералдику. [1] А. Соловјев је истина описујући Бечки – Скоројевићев грбовник дозволио могућност да постоји још један препис Фојничког грбовника уз потребне резерве које су у случајевима када неки од преписа нису познати, и н ...

Read more

Грб Војиновића

Као што је случај и са грбовима неких других продица, грб Војиновића познат је само на основу илирске хералдике. Веродостојност овог грба подложна је сумњи, у истој мери колико и веродостојност осталих грбова из Коренића-Неорића који се не могу конфронтирати са примарним археолошким, сфрагистичким и нумизматичким изворима за хералдику. На овом месту не може се улазити у детаљно разматрање поузданости илирск ...

Read more

Грб Балшића

Грб Балшића реконструисан је на основу средњовековне сфрагистичке и нумизматичке грађе. На новцу Балшића доследно се појављује вучја глава окренута надесно и на шититу и на челенци. Облик штита и кацига преузети су са печата драчког дуке Балше из 1385. г. а круна, вук и плашт стилизовани су према представи грба на новцу Балше III. Као и у већини осталих случајева, боје грба су спорне и морале су бити реконс ...

Read more

Грб Котроманића

Династија Котроманића оставила је, за наше услове, сразмерно велики број грбова. Представе на печатима, рељефима, па и на очуваној тканини, омогућиле су да се са приличном сигурношћу реконструише њихов грб. Извесну тешкоћу представља то што је готово сваки босански владар мењао и допуњавао породични грб Котроманића. Бан Стјепан II Котроманић на грбу има само косу траку, краљ Твртко I косу траку и љиљане, гр ...

Read more

Грб Лазаревића

У нашој науци уврежило се мишљење да је грб кнеза Лазара био шлем са бивољим роговима. На познатом рељефу из 1380. г. у Хиландару, на јужном зиду припрате кнеза Лазара, заиста се јавља овај хералдички симбол. Кацига са роговима појављује се и на Лазаревом дугмету од позлаћеног сребра и емаља, које се чува у Музеју Српске православне цркве у Београду, као и на Лазаревом новцу. Печати деспота Стефана Лазареви ...

Read more

Грб Мрњавчевића

Грб Мрњавчевића, као и грб Немањића, реконструисан је на основу две засебне хералдичке целине. Једна је композиција шлема, челенке и плашта, а другу чине штит и представе на њему. На печату краља Вукашина од 5. априла 1370. г. приказана је хералдичка композиција шлема, плашта, јастучића (дашчице) изнад шлема  челенке у облику женске главе са круном. Већ је поводом грба Немањића речено да је приказивање шлем ...

Read more

Грб Санковића

Грб Санковића вероватно је међу најзагонетнијим и најнеобичнијим у нашој хералдици. Њихов хералдички симбола познат је на основу печата, а најстарији пример њиховог необичног хералдичког знака нацртан је на повељи Санка Милетиновића из 1369. г. На печатима Санковића синова Бјељака и Радича појављује се такође овај симбол. Алекса Ивић сматра да је знак Санковића у ствари ситилизована котва. А. Соловјев навод ...

Read more

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top